IZAZOV MILIONSKOG GRADA SLOŽENE URBANISTIČKE I KLIMATSKE STRUKTURE POSEBNO JE UOČLJIV NA KLASIČNOJ GRADITELJSKOJ TEMI KAO ŠTO JE MALA PORODIČNA KUĆA. JOŠ KADA JE ARHITEKTA PROJEKTUJE SAM ZA SEBE, ON DOBIJA RETKU PRILIKU DA NAJISKRENIJE ISKAŽE SVOJA UVERENJA I OSLOBODI SVOJU KREATIVNOST.
U suptropskom, jedanaestomilionskom Sao Paulu, podizanje individualne porodične kuće je kompleksan arhitektonski zadatak. Arhitektonski duo FC Studija, kao tim mladih graditelja, odgovorio je na poziv održivom kućom-kutijom, koja potencira savremenost u izrazu i iskrenost u materijalizaciji. S obzirom da je kuća bila namenjena lično njima, objedinjena uloga investitora i projektanta obezbedila im je potpunu slobodu i nesputan proces projektovanja.
Kuća je ugaono pozicionirana i smeštena na parceli ograničene površine, koja se sa dve strane graniči sa susednim kućama, a sa ostale dve ulicom. Gusto urbanističko ustrojstvo postavilo je izazov kako na najbolji način iskoristiti teren i prirodno osvetljenje, a ipak sačuvati privatnost i renome porodičnog doma.
Tako objekat uspostavlja tri vrste dijaloga sa svojim okruženjem. U prizemlju je otvoren i komunikativan, a granica između enterijera i bašte ne postoji. Za razliku od njega, spratni deo je intiman i zatvoren, akustički i svetlosno izolovan, doziranih vizura. Krovna bašta funkcioniše kao urbana zona slobodnih vidika koji su vezani za doživljaj dana i posmatranje grada sa okolinom.
Budući da su dve fasade kuće potpuno bez otvora, jer su naslonjene na susedne zgrade, ti delovi prostora svetlost i vazduh dobijaju preko posebnih struktura nalik na tunele – zenitnih otvora na krovu. Ovo je samo deo sistema intenzivne unutrašnje prirodne ventilacije, pažljivo osmišljene tako da na jednostavan i prirodan način izbaci topao i ubaci svežiji vazduh tokom brazilskih leta. Ostale dve fasade su sa krupnim otvorima, staklenim zidovimazavesama koji obezbeđuju obilje dnevne insolacije i uvode spoljašnjost u enterijer. Alternacija punog i praznog, kao opšteprisutnog zakona kompozicije, razbija kutijastu, geometrijsku formu objekta, i čini da doživljaj bude sasvim drugačiji – kao nedefinisani mozaički volumen koji pluta u zelenom ambijentu parcele.