UVERENI DA JE USPOSTAVLJANJE ARHITEKTONSKOG KONCEPTA I STVARANJE OBLIKA DEO INTERAKTIVNOG PROCESA U KOME FORMA ISPLIVA ZAJEDNO SA PROGRAMSKOM ORGANIZACIJOM, A U SKLADU SA MNOGOBROJNIM USLOVIMA I ZAHTEVIMA OKOLINE I NARAVNO, KORISNIKA, AUTORI KROZ NAGLAŠENE ODNOSE INTROVERTNO-EKSTROVERTNO I PUNO-PRAZNO ISTIČU ŠIROKE MOGUĆNOSTI SAVREMENOG DOBA KROZ NAGLAŠAVANJE KREATIVNOSTI I SLOBODE IZRAZA.
Savremena kuća od 450 m2 izgrađena u portugalskom mestu Guimaraes, delo je arhitektonskog studija REM’A. Njena arhitektura pokazuje izrazitu okrenutost budućnosti i koncipiranju futurističkih vizija u sadejstvu sa prirodnim okruženjem. Specifičnim načinom projektovanja redefinisani su ne samo kvalitet i funkcija, već i sam pojam arhitektonskog prostora, kao i oblici, granice i polje arhitektonskog delovanja. Osnovna idejna rešenja proizašla su iz analize strukture šireg okruženja i morfologije terena, sa naročitim akcentovanjem hijerarhije značaja vizura.
DIVERGENTNOST FORME
Povučenost u odnosu na frekventne gradske zone i izdvojenost prostornom denivelacijom, prostoru daju intiman karakter, suprotan duhu savremnog grada. Ono što dominira formom kuće jeste njena dvojnost, otvoreno prizemlje suprotstavljeno potpuno zatvorenom kubusu koji kao da lebdi iznad njega. Ispoljena težnja ka uspostavljanju prostornog i fizičkog jedinstva artefakta i prirode istovremeno stvara uslove promenljivog tretmana otvorenog i zatvorenog, slobodnog i obuhvaćenog, unutrašnjeg i spoljašnjeg.
Zahvaljujući transparentnosti i fleksibilnosti pregrada, otvorenosti prostora prizemlja i nestalnim fizičkim granicama, stvorena je mogućnost korišćenja enterijera u raznim režimima. Upravo ta neodgovornost obezbeđuje prilagodljivost i kreiranje novog karaktera i namene prostora. Ovakvim razdvajanjem je determinisana ideja koja obuhvata prirodnu divergentnost izgrađene sredine i prirode. U oblikovanju su korišćeni svedeni elementi, sa korenima u modernističkoj arhitekturi i kubizmu. Autentični koncept savremene arhitekture nadograđen je kroz princip rasta prilagođavanja posebnom programskom zahtevu uklapanja u teren, pa struktura ovako definisanog prostora proističe iz prostorno-fizičkih elemenata regulacije i uslova lokacije u neposrednom i širem okruženju.
Čvrste i jednostavne linije istvoremeno otkrivaju i ističu sklad konstrukcije ispod površine. U odsustvu bilo kakvih ornamenata, ovaj objekat krasi preciznost izvedbe njegovih uglova, oblikovanih ravnina i drugih poteza. U dostojanstvu svoje ortogonalnosti, on stoji kao svedok trijumfa savremenog arhitektonskog izraza i svrsishodnosti. Glavnu ulogu u materijalizaciji preuzima drvo u sadejstvu sa staklom i betonom. Dijagonalno postavljena drvena obloga odlikuje se gracioznom jednolikošću, dok je svaki komad autentičan i neponovljiv. Linije neprekinute otvorima predstavljaju izjednačavajuće načelo i omogućavaju diskreciju i anonimnost sadržaja smeštenih iza njih.
Pogledi usmereni ka pejzažu spajaju se sa svetlom koje reflektuje voda iz bazena.
U ODSUSTVU BILO KAKVIH ORNAMENATA, OVAJ OBJEKAT KRASI PRECIZNOST IZVEDBE NJEGOVIH UGLOVA, OBLIKOVANIH RAVNINA I DUGIH POTEZA. U DOSTOJANSTVU SVOJE ORTOGONALNOSTI, ON STOJI KAO SVEDOK TRIJUMFA SAVREMENOG ARHITEKTONSKOG IZRAZA I SVRSISHODNOSTI.
