UTICAJ JAPANSKIH ESTETSKIH PRINCIPA, SVEDENOST, JASNA FORMA, MINIMALIZAM, ODRŽIVOST I POŠTOVANJE ARHETIPA U PROCESU PROJEKTOVANJA KARAKTERIŠU KUĆU BAOMARU, GDE JE NA KARAKTERISTIČAN NAČIN PREDSTAVLJEN ODNOS OBJEKTA I TERENA. OVA GRAĐEVINA JE PRIMER DA KUĆA ZA ODMOR VAN GRADA NE MORA UVEK DA BUDE VIKENDICA.
Savremena arhitektura traži svoj jasan pravac, pa je upečatljiv i jasan arhitektonski izraz ono čemu mnogi arhitekti teže kako bi afirmisali svoje stvaralaštvo. Uticaj japanskih estetskih principa, svedenost, jasna forma, minimalizam, održivost i polazak od arhetipa u procesu projektovanja, crte su kojima možemo da okarakterišemo rad arhitektonskog studija Rieuldorang atelier iz Južne Koreje.
Njihovi principi i stil jasno se mogu primetiti i na njihovom novom projektu – kući Baomaru, gde su odnosu objekta i terena pristupili na karaterističan način i tako pokazali da kuća za odmor van grada ne mora uvek da bude vikendica. Kuća Baomaru predstavlja samostojeću porodičnu kuću za odmor izvan urbanog jezgra. Nalazi se na samom rubu šume, na terenu koji je u padu duž brdovitog pejzaža. Polazna tačka, ujedno i izazov pri projektovanju, bila je implementacija forme arhetipa kuće u teren na način da on ne bude narušen. Besprekorno izvedenim kontaktima, kuća i teren koji su naizgled kontradiktorni, formirali su jednu celinu. Kuću čine dve odvojene monolitne forme smeštene u zasečen teren i povezane zajedničkim prostorom.
Preciznim intervencijama na jedinicama koje u svom formalnom smislu predstavljaju paradigmu kuće, arhitekti su ostvarili uzbudljivu, a pri tom skladnu kompoziciju. Pomoću procepa i otvora na volumenima, pedantno izvedenim spojevima, svedenim ivicama, ukidanjem granice krova i zida, adekvatnim odabirom materijala i samom postavkom odnosa tri celine dobijen je jedinstven ambijent savremene arhitektre.
Na čeonoj strani prve jedinice nalazi se portal u vidu rama koji kadrira kuću, fokusira je i privlači poglede. Pored toga, uvodi krovnu terasu unutar gabarita jedinice, otvara pogled prema nebu i proširuje granice kuće koje se ne prekidaju na tom mestu, već se protežu prema horizontu. Zahvaljujući tome i uz podršku koju pruža šuma u zaleđini, kuća odaje utisak da je udaljena i izolovana od infrastrukture, iako se nalazi neposredno uz put.
Preciznim intervencijama na jedinicama koje u svom formalnom smislu predstavljaju paradigmu kuće, arhitekti su ostvarili uzbudljivu, a pri tom skladnu kompoziciju. Pomoću procepa i otvora na volumenima, pedantno izvedenim spojevima, svedenim ivicama, ukidanjem granice krova i zida, adekvatnim odabirom materijala i samom postavkom odnosa tri celine dobijen je jedinstven ambijent savremene arhitekture.
POLAZNA TAČKA, UJEDNO I IZAZOV PRI PROJEKTOVANJU, BILA JE IMPLEMENTACIJA FORME ARHETIPA KUĆE U TEREN NA NAČIN DA ON NE BUDE NARUŠEN. BESPREKORNO IZVEDENIM KONTAKTIMA, KUĆA I TEREN KOJI SU NAIZGLED KONTRADIKTORNI, FORMIRALI SU JEDNU CELINU.
Unutar dve glavne jedinice smeštene su sve servisne prostorije. Obe jedinice imaju kuhinju, trpezariju, spavaću sobu i nekoliko manjih prostorija. U enterijeru je zadržan otvoren prostor bez suvišnih zidova. Sobe u jedinicama su sasvim dovoljnih dimenzija i upućuju na servis. Takvom organizacijom dnevna soba izlazi iz kuće, čime autori navode korisnike da kao dnevnu sobu koriste i terasu, što je po njima uloga kuće u prirodi. Prostor ispod terasa između jedinica iskorišćen je za studio, bazen i garaže. // ek NIKOLA MARAVIĆ – Više u EKO KUĆI No25
