Arhitektura upletena u mesto, kadrirani pogledi usmereni ka dalekim brdima, voda i prostranstvo spojeni u sunčevoj svetlosti koju reflektuju, glavne su karakteristike ove impozantne kuće od 250m2 u kojoj vreme i prostor nisu odvojene dimenzije, već su međusobno zavisne.
VREME, PROSTOR I MESTO
Alentežu – mesto gde se kuća nalazi – samo po sebi predstavlja izazov. Kako kaže poznati književnik Miguel Torga, Alentežu predstavlja ‘maksimum i minimum kojima možemo težiti: divljina beskonačnog sna i stvarnost iscrpljene zemlje.’ Kuća Cercal je predlog koji istražuje mogućnosti novog vremena i prostora na mestu koje je obeleženo i izmenjeno novom kućom. Smeštena na terenu čija je morfologija poluostrva motivisana vodenom linijom koja je prelazi, kuća se usađuje u jednu od padina koje reka deli, a naslonjena je na ostatke stare građevine.
Potraga za pravom pozicijom i solarnom orijentacijom,paralelno sa volumetrijom koja traga za veštim dijalogom sa nagibom terena kao
i težnja ka najboljem vizuelnom horizontu sintetizuju glavne smernice strategije arhitektonske intervencije. Pored toga, projekat se poziva na tradicionalni kućni arhetip kao strukturu koja je okosnica i podrška novim formalnim manipulacijama i prostornim interpretacijama.
ČISTOTA I PROSTORNOST BELINE
Neprikosnovena prevlast bele boje rezultira poboljšanjem svetlosti i refleksije u unutrašnjosti. Projektant se odlučio za dominaciju beline kao simbola svetlosti i čistote, i njome pojačava osećaj prostranosti, sklada, mira, neutralnosti i lakoće enterijera. Diskretna upotreba detalja u drugim bojama, kako prostor ne bi ostao bez duha i ličnog pečata, čini ovaj ambijent mekim i prijatnim. Sintezom znanja sa vrednostima umetničkog iskustva u oblasti vizuelne percepcije, minimalističkom jednostavnošću stila i merom koja je potrebna, autor je jasno formulisao bitne osobine enterijera čija suština izmiče pojmovnoj formulaciji i može se doživeti i sagledati samo srcem.
Fina tekstura drveta ofarbanogu belo i čistota pojavnosti monolitnog zida prijemčive su oku i akcentuju geometriju samog prostora. Sva izražajnost umetničkog dela transponovana je na jednostavne oblike koji iskazuju suštinsko značenje
Funkcionalna programska distribucija razmatra dnevni boravak kao centar kuće, a oko njega se organizuje preostali program ograničenog pristupa. Ovde se mora primetiti motiv bliskosti porodice kao momenat od velikog značaja pri projektovanju stambenog prostora. Ogroman dnevni boravak spojen je sa kuhinjom i trpezarijom i u njemu se hodne linije namerno i neminovno susreću.
Takav princip projektovanja u savremenom svetu otuđenosti svakako zahteva hrabrost i zaslužuje poštovanje. Posredovanje između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora kroz uvođenje tranzicionog prostora verande intenzivirano je uvođenjem kliznih panela koji proširuju granice kuće i horizont.