Tehnološki i industrijski razvoj tokom 20. veka izazvao je takve ekološke poreme ćaje i narušio je eko-sistem, da će biti potrebna sva saznanja i naučni potencijali 21. veka da se saniraju greške iz prethodnog stoleća. Prof. dr Branko Lalović, 1985. godine.
ŠTA SU EKO KUĆE?
Tako je govorio, razmišljao i zapisao pre četvrt veka, naš čuveni nuklearni fizičar i solari- sta svetskog glasa, rodonačelnik primene i korišćenja solarne energije u arhitekturi i razvoja solarne tehnologije u svetskim okvirima pre više od 30 godina, čime je anticipirao i utemeljio danas opšti trend ekološke, energetski efi kasne i održive EKOLOŠKE ARHITEKTURE. Taj poziv povratku životu u harmoniji sa prirodom predstavlja i označava “put ka zelenoj budućnosti” i ekološkom načinu razmišljanja. Besomučna svetska trka u iskorišćavanju prirodnih resursa i sve alarmantnije vesti o globalnom zagrevanju stavljaju na dnevni red pitanje zgrada kao najvećih zagađivača na planeti, koje koriste više od polovine upotrebljene energije u razvijenim zemljama, proizvodeći pri tome više od polovine gasova koji izazivaju promene klime.
Pomeranje prema “zelenom” dizajnu je počelo 70-ih godina 20. veka i bio je to pragmatičan odgovor na drastično povećanje cena nafte, a rezultirao je naglim razvojem pokreta projektovanja i gradnje solarnih kuća, koje koriste čistu obnovljivu energiju sunca. Od tada se periodično i u različitim intervalima sa stepenom energetskih kriza i klimatskih pro mena budila svest o potrebi ekološke i ener getski održive gradnje u skladu sa prirodom.
KUĆE PO MERI
Eko kuće podrazumevaju sve načine izgradnje koji koriste obnovljive izvore energije i upotrebu čistih i energetski efi kasnih tehnologija i metoda u projektovanju i građenju. Pri tom poštuju održivost i tradicionalan pristup
građenju i korišćenje prirodnih, zdravih, nezagađujućih i recikliranih materijala kao i odnosa prema zelenilu, spoljnom i unutrašnjem vazduhu, vodi, upotrebi kišnice, termalnoj, higijenskoj i vizuelnoj udobnosti unutrašnjeg
prostora, medicini stanovanja… i svemu onome što nam omogućava opstanak na planeti. One se integrišu sa prirodom kao živ organizam ne narušavajući je i tražeći od nas stalni razvoj ekološke svesti koja nas obavezuje da razmišljamo o životu u skladu sa prirodom.
Živi organizmi ne moraju da budu prepoznatljivi na osnovu svog izgleda, već na osnovu onog šta rade i njihovog odnosa sa okolinom. Postalo je očigledno da ovaj deo Aristotelove filozofi je treba primeniti na savremeno graditeljstvo. Prošlo je vreme bezbrižnog trošenja prirodnih resursa s ciljem zadovoljenja
isključivo estetskih i ekonomskih zahteva. Velike klimatske promene naterale su, pre svega, političare da reaguju na makroplanu, ali jednako je važno shvatiti značaj akcije svakog pojedinca u odnosu na njegovo najuže okruženje.// Više u EKO KUĆI No01