RENOMIRANI HOTEL U ITALIJANSKIM ALPIMA UMESTO LUKSUZA I RASKOŠI NUDI JEDNOSTAVNOST I MINIMALIZAM, PREISPITUJUĆI STVARNE POTREBE SVOJIH GOSTIJU. ČISTOĆA, BESPREKORAN RED I LEPOTA PROSTORA IMAJU DIREKTNE VEZE SA ONIM ŠTO SE NEKADA NAZIVALO ‘MENTALNOM HIGIJENOM’ A DANAS SE POISTOVEĆUJE SA POJMOM ‘EKOLOGIJA ŽIVOTA’.
Lokalitet Dolomitskih Alpa u severnoj Italiji, zaštićeni region UNESCO-a, odlikuju izuzetna lepota pejzaža i zavidno etnološko i antropološko nasleđe. Tokom 2015. godine organizovan je konkurs za rekonstrukciju hotela neobičnog imena Schgaguler u selu Kastelroto, sagrađenog još 1986. godine. Pobednički projekat – rad arhitektonskog biroa Petera Pihlera, realizovan je 2018. godine, a podrazumevao je potpunu rekonstrukciju objekta. Nova koncepcija hotela zadržala je alpski stil arhitekture, ali u potpuno stilizovanom obličju. Jednostavnost, čistota i minimalizam karakterišu svaki segment arhitekture, čineći je bezvremenom i nedvosmisleno ambijentalnom.
Iako je reč o hotelu, estetika i dekorativnost shvaćene u uobičajenom smislu, potpuno izostaju. Umesto bogaćenja kompozicije detaljima i ukrasima, autori su se kretali u pravcu njenog osiromašivanja. Težilo se stvaranju što čistije i jednostavnije slike prostora po principu Mis van der Roevog slogana ‘manje je više’. U tom procesu vladao je princip ‘težnje ka istini’, ustanovljen od strane arhitekte Luisa Kana,budući da je cilj poduhvata bio da se stvori ‘autentičan osećaj blagostanja’. Gost koji se vraća u hotel da bi se posvetio sebi, čovek koji ima potrebu da nakon planinarenja, skijanja ili etno-turizma u tišini sumira utiske i uživa u impresijama viđenog, bio je fokus procesa projektovanja.
Hotel je otvorena i transparentna građevina koja posetioce poziva da uđu i osete povezanost prostora sa živopisnim selom i okolnim pejzažem. Kompozicija se sastoji od tri monolitna zašiljena volumena, koji su evokacija planinskog okruženja. Savremena reinterpretacija alpskog stila rezultirala je potpunom stilizacijom karakterističnih motiva (kosi krovovi), a ekspresivnost je i dalje ostala obeležje fasade. Izrazitost i snaga arhitektonskog identiteta hotela leže upravo u krupnom stilizovanom potezu koji se samo u domenu asocijacija nadovezuje na svoju okolinu, a u suštini predstavlja odlučan, a ipak nenametljiv iskorak u ambijent
Svaka od pet fasada objekta poseduje sopstvenu nezavisnu kompoziciju koja prati programsko ustrojstvo osnove. Severna i istočna fasada, koje pokrivaju hodnike i javne prostore, imaju manju dubinu fasadnih ramova i celovitiju kompoziciju. Skulpturalna mreža na južnoj fasadi je dublja i samim tim izrazitija. Specifični brisoleji stvaraju osenčenje i pružaju vizuelni otklon hotelskim sobama, tako da je privatnost gostiju zaštićena transparentnim velom. Boja ove neobične egzofasade je svetlo siva, poput boje stena okolnih planina.
U okviru fasade hotela kreirana je specifična egzofasada koja je svetlo sive boje, poput stena okolnih planina.
