BELI BROD, SOFISTICIRANI DOM VESNE DE VINČA, PREDSTAVLJA STECIŠTE UMETNIKA I INTELEKTUALACA DOMAĆEG I SVETSKOG DŽET SETA. OSLONJEN JE NA OBALU SAVSKOG KEJA NA UŠĆU, A SA DRUGE STRANE EKSPONIRAN PREMA ZIDINAMA KALEMEGDANA SA ČIJIH VISINA DOMINIRA SPOMENIK POBEDNIKU.
Izuzetni arhitektonski i finansijski poduhvat, DE VINČA BROD – jedna je od mnogih ostvarenih Vesninih smelih zamisli. Da, prva Vesnina odrednicanesumnjivo je – hrabrost! Ostaviti udobni, salonski ambijent kuće na Neimaru i preseliti se u neizvesnost života na reci, uz prethodno adaptiranje jedne olupine izvađene sa dna Dunava – prilično je hrabar potez.Uz minimalna sredstva, bez luksuznih detalja i skupih materijala, prostor je osmišljen kao posebna poetska filozofija života, u kome se istovremeno uživa i radi, gde se javno i privatno prepliću, a ne sudaraju.
Ovaj brod na skoro savršen način podstiče dinamiku, kreativnost svakoga ko se
u njemu nađe. Sa druge strane, ovaj koncept forsira produhovljeni odmor, a ne bahati hedonizam. Sve to je realizovano da bi se ostvario “beg iz četiri zida i azil u lepotu i predvorje sna”. Vesna živi na brodu jer kaže da je približavanje jednostavnosti i prirodi – viši nivo komunikacije i postojanja! Zato se ne plaši, već uživa u neizvesnosti. “Želim dom produhovljene harmonije”. To je bioprojektni zadatak Vesne de Vinča i arhitekte Vojina Valjarevića kada je ona odlučila da jednu olupinu sadna reke pretvori u eko centar na ušću Save u Dunav.
DOBRA ARHITEKTURA MORA BITI SKLAD IZMEĐU LEPOTE I KORISNOG.
Rekonstrukcija je izvršena fascinantno, a pri tome je na gornjoj palubi sačinjen i njen lični dom. Ništa već viđeno. Sve je maštovito kao i Vesnino stvalaštvo. Originalno i poetično. Sve opravdava “bekstvo iz četiri zida i azil u lepotu i predvorje sna”(Mihajlo Mitrović, Politika,kulturni dodatak, 19. septembar 2009.) //ek MILICA RADISAVLJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No04
Centralno mesto okupljanja
