BEDROCK HOUSE JE NAZIV OBJEKTA SMEŠTENOG U BRDIMA OSTRVA KRK U HRVATSKOJ I DEO JE PRODUKCIJE ARHITEKTONSKOG ATELJEA TURATO IZ RIJEKE. KONCIPIRANA KAO KUĆA ZA ODMOR, ONA DONOSI MNOGO TOGA NOVOG I EKSPERIMENTALNOG, A ISTOVREMENO JE ČVRSTVO BAZIRANA NA KLASIČNIM VREDNOSTIMA MODERNE ARHITEKTURE.
Ključnu ulogu u projektu Bedrock House igra autorov smisao za osluškivanje duha i poetike mesta. Objekat prati konstituciju terena i razvija svoje sadržaje u pravcu u kome se pružaju i najupečatljivije vizure – prema moru. Tokom razvoja, njegova forma ostaje suzdržana i jednostavna, ali jednako dramatična kao i krševiti teren sa kog je iznikao.
U osmišljavanju projekta autor se vodio željom za stvaranjem građevine koja ‘svoj identitet crpi iz energije mesta i specifičnog programa’. Shodno tome, svu njenu specifičnost generiše ‘genius loci’ – hrastova šuma tik uz kuću, mediteranski vrt na padini i velika vodena površina. Osnova se pruža u aktivnom pravcu istok – zapad, na severu je kuća zatvorena, a na jugu potpuno otvorena. Njen građeni prostor počinje i završava se sa po jednim punim zidom, dok je cela elevacija bazirana na dve smaknute ravni krova. Jednostavnost i nekonvencionalnost kompozicije potvrđuje i izostanak prozora, klasičnih fasada, pregradnih zidova, soba i prostorija. Unutrašnjost je jedinstvena i simplifikovana. Materijalizacija je u istom znaku – beton, čelik i staklo su jedina tri materijala upotrebljena za izgradnju.
Između dva zida egzistiraju dve odvojene enterijerske jedinice čiji su krovovi koliko sučeljeni, toliko i nadovezujući. Mobilijar u prostoru je takođe jednostavan i malobrojan – odanost klasičnim vrednostima modernog dizajna donela je prostoru fotelje Mis Van der Roa, stolice Čarlsa i Rej Ejms, Česterfild sofe i naslonjače. U enterijeru je vešto izbegnuta upotreba boje – on je beo i transparentan, i ima ulogu svojevrsnog ogledala.
Izbeći trendove i osloniti se na klasične vrednosti Moderne bio je cilj ne samo autora, već i investitora. Na taj način postignuta univerzalnost izraza i značenja poseduje senzitivnost samo prema prostornom kontekstu – kuća je tako položena na teren da izgleda kao da oduvek tu postoji. Ideju možda najbolje odslikavaju reči autora o tome da se Bedrock house ‘formira kao sinemaskop platno, okvir slike s mediteranskim motivom, postolje za artefakte, kadar za materijalizaciju scenarija života, pogled u svet, platforma i streha za raznoliku upotrebu’.
OBJEKAT NIJE JASNO POZICIONIRAN U VREMENU – AUTORI SU TEŽILI BEZVREMENOSTI, I UMESTO DA DELO VEZUJU ZA NEKU STILSKU ILI PERIODIZACIJSKU ODREDNICU, VEZALI SU GA ZA DOGAĐAJE I AUTORE IZ SVETA ISTORIJE SAVREMENE UMETNOSTI.
Tokom svoga razvoja forma ostaje suzdržana i jednostavna, ali jednako dramatična kao i krševiti teren sa kog je iznikla.
Objekat sledi klasičnu arhitekturu pravog ugla i izuzetno je jednostavan u svojoj koncepciji.
