Dragana Brkan na svom imanju u Bosni i Hercegovini proizvodi škripavac – sir specifičan za taj deo Balkana, a svoj sir je predstavila i ekipi National Geographic Travel magazina.
“Da bi sir bio svež kao ovaj, potrebno vam je domaće sirište i, naravno, kvalitetno mleko, a to zavisi od toga šta krave jedu”, kaže Dragana Brkan, dok seče škripavac i paradajz, i slaže ih na tanjir za goste iz National Geographic-a.
Mlečan i sladak, sa blagom biljnom aromom, škripavac je specifičan za ovaj deo Balkana, gde krave, uključujući i Draganino stado od 20 grla, na obroncima planina slobodno pasu svežu travu, vres i kadulju gotovo čitave godine.
Nakon ratova u Jugoslaviji, Dragana i njen suprug su se preselili u malo selo Slavogostić kod Trebinja, blizu Hrvatske granice, na imanje njenog dede. Dragana je danas jedna od samo nekoliko, uglavnom žena, koje proizvode sir škripavac u Bosni i Hercegovini.
“U početku je bilo jako teško, jedva da smo imali krov. Nismo imali ni prozore ni vodu. Svoju priliku videla sam u proizvodnji sira. Tada to niko nije radio”. Dragana je prva počela da pravi škripavac za prodaju, nakon raspada Jugoslavije. “Učila sam od žena iz okolnih sela koje su sir pavile samo za potrebe svoje porodice”.
U svojoj besprekorno sređenoj i čistoj kuhinji, sveže mleko je proceđeno, posoljeno i poređano u kalupe. Za nekoliko sati biće spremno da se pridruži već upakovanim sirevima na policama u susednoj sobi, gde su ostavljeni da sazrevaju.
“Najbolje je jesti ga dok je svež, u roku od 2-3 dana, ali može da se ostavi i da sazri. Kada se osuši, konzerviramo ga u ulju”, kaže Dragana.
Dragana je uzgajala svoje stado, posao joj je cvetao, a istovremeno se borila da dovede struju u selo. Danas ljudi iz čitavog regiona dolaze kako bi kupili njen sir. Dragana, sa još nekoliko žena iz sela, pretvara ovu ukusnu tradiciju u pravo preduzeće i tako spašava lokalni proizvod od izumiranja.
Izvor: National Geographic Srbija.
