Ovogodišnji dobitnik Prickerove nagrade je španski arhitektonski studio RCR Arquitectes. Studio su pre više od 25 godina osnovali Rafael Aranda, Carme Pigem i Ramon Vilalta u malom gradu Olotu u Kataloniji. Delo ovog trija čini veliki broj projekata različitih tipologija i razmera, i govori o njihovom nesumnjivo velikom talentu.
Ono što je javnost zapazila kao značajnu promenu u odnosu na prethodne godine jeste upravo činjenica da nije nagrađen jedan arhitekta-autor, već pravi mali tim talenata koji je tiho i vrednim radom dosegao vrhove arhitektonskog izražavanja. Projekti ovog studija rađeni su uglavnom za regiju u kojoj njihovi autori žive i rade. Vrednost dela, raznovrsnost programa i tipologije kojima su se bavili, kao i vizuelne i oblikovne vrednosti koje su autori u svojim projektima dostigli, ipak nisu promakli stručnoj javnosti, a odluku da se Prickerova nagrada dodeli ovom studiju podržala je i struka.
Ne treba zanemariti još jednu bitnu činjenicu – studio RCR Arquitectes vrlo aktivno radi i na planu obrazovanja mladih ljudi, njihovog uključivanja u brojne radionice i usavršavanja u različitim umetnostima, i tu sinergiju naziva kreativnom razmenom. Možda baš u toj nesebičnoj razmeni ideja nastaju nove vrednosti koje tiho i nenametljivo svet čine lepšim.
U kratkom intervjuu koji sledi pokušali smo da dođemo do odgovora na pitanja o onome što je i najinteresantnije – kako jedan autorski tim funkcioniše tokom kreativnog procesa, kako dolazi do prvih informacija i inspiracije prilikom rada na projektu i šta svojim rešenjima želi da postigne.
Razgovor vodila:
za ek Jelena Blagojević
Pre svega, čestitamo vam na ovom velikom priznanju! U svetu u kome dominiraju pojedinac i njegov kreativni ego, koju razliku jedan tim može doneti arhitektonskoj profesiji?
Tim daje usaglašenije odgovore i odluke.
Kada govorite o početku rada na projektu, pričate o ‘potrebi da rešenje bude inspirativno’ a da fenomen i iskustvo svake lokacije želite da i sami osetite. Možete li nam reći nešto više o samom kreativnom procesu?
Kreativni proces počinje posetom lokaciji, a zatim se pristupa proučavanju projektnog zadatka. Tek sa obe ove komponente počinje detaljnija analiza, potraga za suštinom, a onda stižu i odgovori.
Ako je ‘kreativni proces putovanje’, kako ste jednom naveli, da li je po vašem mišljenju to putovanje podjednako važno kao i finalni ‘proizvod’?
‘Putovanje’ označava celokupni kreativni proces koji traje od samog početka do kraja, to jest do završetka objekta.
Koji projekat ili projekti su vam, s obzirom na to ‘putovanje’ omiljeni i zašto?
Volimo ih sve, mada bismo izdvojili naš prvi projekat, kao i poslednji, ali i objekat u kome se nalazi studio u kome praktično živimo.
Mnogi od vaših projekata su dominantno horizontalne forme. Svi imaju i veoma snažnu vezu sa tlom, izgledaju kao da su ‘izronili’ iz tla. Da li je ova organska veza sa tlom ono što vi osećate i prepoznajete kao abecedu same lokacije, ili forma češće proističe iz programa? Koliko je snažna veza između ovih faktora?
Moramo pre svega osetiti tlo, objekat, pejzaž. Sa njima se program sjedinjuje kako bi zajednički dali jedan harmoničan projekat.
U svojim projektima vrlo često koristite reciklirani metal. Pored visokog vizuelnog i estetskog kvaliteta koje poseduje, da li ga koristite i kao prateći kvalitet održivosti?
Da.
U vašim enterijerima su skoro uvek prisutne reflektujuće, reljefne i prirodne površine, minimalističkog su dizajna i u industrijskom stilu. Kada govorimo o enterijeru, kakav bi po vama jedan savremeni enterijer trebalo da bude, osim što mora da poseduje snažnu vezu sa prirodom? Kakvo iskustvo treba da ponudi korisniku ili makar posmatraču?
Enterijer bi trebalo da pruži snažan osećaj prostora, atmosferu koja uključuje korisnika, koja budi čula. Treba da deluje umirujuće.
Saradnja sa mladim ljudima u vašem studiju Laboratorio Barberi svima pruža priliku da razviju različite umetičke discipline i primene interdisciplinarni pristup proučavanju prostora. Koliko je ova razmena kreativnosti važna i korisna, s obzirom na našu onlajn realnost, društvene mreže i odsustvo prave komunikacije na dnevnom nivou?
Naš rad u okviru Laboratorije Barberi ima upravo zadatak da promoviše pravi, prirodni kontakt među ljudima, ali i da mreže promoviše kao izuzetno korisno sredstvo.
Ako bi trebalo da date samo jedan savet mladim arhitektima, šta bi to bilo?
Budite svoji i negujte svoju strast.
Još jedno pitanje, iz radoznalosti… Postoji li neki projekat u smislu programa, tipa objekta, lokacije ili ideje, na kome biste voleli da radite i kakav bi to projekat bio?
Voleli bismo da stalno sarađujemo sa ljudima koji vole da istražuju nepoznate puteve kreativnosti.
