FASADNI ZASTORI ALGAE CLAD SPOSOBNI SU DA SKLADIŠTE ISTE KOLIČINE UGLJEN DIOKSIDA KAO DVADESET ODRASLIH STABALA ZAJEDNO
Živimo u 21. veku, u vremenu velikih promena i napretka, tehnoloških inovacija i bitnih otkrića. Stalno žurimo, iz automobila u autobus, iz autobusa u blistavo osvetljene moderne zgrade, iz njih u avione, vozove, u klubove i kafiće, u tržne centre i hipermarkete… U toj trci sa vremenom i ne razmišljamo koliko zapravo štetimo prirodi svim sredstvima koje smo izmislili kako bismo sebi olakšali život u urbanom gradskom prostoru. Istovremeno, sve češće se žalimo na klimatske promene, rezultat globalnog zagađenja koje smo sami uzrokovali. Istraživači iz oblasti arhitekture i dizajna godinama su se trudili da iskoriste biološka saznanja kako bi shvatili na koji način gradove učiniti energetski održivijim i zelenijim. Kolaborativna grupa Photo.Synth. Etica, koju čine Ecologic studio, Urban Morphogenesis Lab i Laboratorija za sintetičke pejzaže Univerziteta u Insbruku napravila je fasadne zastore
koje čine kanalice ispunjene algama koje sakupljaju ugljen dioksid iz vazduha, prerađuju ga i ispuštaju čist kiseonik. Ova instalacija napravljena je u saradnji sa Climate KIC-om, najistaknutijim evropskim inicijatorom klimatskih inovacija koji teži ubrzanju rešavanja problema sa globalnim klimatskim promenama. Zamišljenu kao ‘urbanu zavesu’, Photo.Synth.Etica je svoju inovaciju predstavila tokom jednonedeljnog samita klimatskih inovacija u Dablinu 2018. godine. Ova instalacija prikuplja ugljen-dioksid iz atmosfere i skladišti ga u realnom prostoru, na dnevnoj bazi sakupi približno 1kg ugljen-dioksida, što je ekvivalentno težini koju u jednom danu sačuva 20 odraslih stabala. Sastoji se od modula dimenzija 16,2m x 7m. Jedinstveni prototip zavese obuhvata prvi i drugi sprat zgrade
kompanije Printworks u Dablinu. Svaki modul funkcioniše po principu fotobioreaktora, digitalno dizajniranog bioplastičnog kontejnera koji iskorišćava dnevnu svetlost kako bi nahranio žive mikroalgalne kulture, a noću oslobađa luminiscentne nijanse. Nefiltrirani, zagađeni gradski vazduh ulazi na samom dnu fasade i dok se njegovi molekuli prirodnim putem kreću između fotobioreaktora, dolazi u dodir sa proždrljivim mikrobima algi. Oni hvataju molekule ugljen dioksida i zagađivača vazduha, skladište ih i pretvaraju u biomasu koja bi se mogla prikupljati i koristiti u proizvodnji bioplastičnih sirovina. Proces dostiže kulminaciju onda kada sveži, fotosinteziran kiseonik dođe do vrha svake fasadne jedinice, odnosno ‘zavese’ i odatle izađe napolje, u
gradski vazduh. Pojednostavljeno rečeno: zagađeni vazduh ulazi na dnu ‘zavese’, alge hvataju ugljendioksid, a fotosintezom se od njegovih molekula oslobađa kiseonik koji izlazi na vrhu zastora. Zahvaljujući njenom ‘serpentinskom’ dizajnu, cela zavesa podseća na veliki berzanski ekran na kome se prikazuju obavljene transakcije, što na neki način odslikava težnju Photo.Synth.Etica-e da simbolički prikaže sličnost monetarne trgovine i transakcija koje zavesa obavlja pretvarajući zagađen vazduh u čist.