PROJEKTOVANJE ENTERIJERA NIJE NIŠTA DRUGO NEGO KREIRANJE SVOJEVRSNE SCENOGRAFIJE ZA KORISNIKE, A U SKLADU SA NJIHOVIM NAVIKAMA, OBAVEZAMA, RITMOM, PREMA NJIHOVOM LIČNOM SCENARIJU. STAN O KOME ĆE OVDE BITI REČI NIJE VELIKI, ALI JE SAVRŠENO ODGOVORIO NA JEDAN TAKAV SCENARIO DVA BRATA.
Projekat adaptacije stana u Sao Paolu, u kome žive dva brata, imao je očigledno samo par ciljeva – privatni prostor za svakog od korisnika, što slobodniji prostor dnevnog boravka i uklanjanje svih suvišnih pregrada. Uklanjanje zida između zatečene kuhinje i dnevnog boravka i rušenje parapeta kod terase bili su prvi potezi u cilju oslobađanja i sagledavanja ambijenta koji je trebalo da postane centar društvenog života mladih stanara. Ovom jednostavnom intervencijom dobijen je prostran svetao ambijent koji zauzima čak polovinu stana od šezdesetak kvadratnih metara.
Blok ugradnog nameštaja odmah uz ulaz sadrži kuhinjske elemente i uspešno krije i servisni deo. Svetla tirkizna nijansa ovog velikog plakara-kuhinje, ulaznih vrata i jednog dela poda predstavlja ne jedini, ali sigurno najdominantniji koloristički akcenat u celom stanu. Boja ovde služi i kao vizuelna granica ambijenata različitih namena.
Unutrašnji sadržaj ovog bloka vešto je sakriven iza kliznih i rotirajućih vrata, čak je i ploča za kuvanje sakrivena na klizačima, nalik fioci. Kako je ceo zid do ulaznih vrata zauzet, i kako je omogućeno neometano korišćenje svakog od segmenata, ostatak prostora mogao je da se organizuje prema željama korisnika.
Parapet ka terasi zamenjen je kliznim vratima, pa odatle pogled slobodno ‘puca’ ka gradu, a velika staklena površina osvetljava enterijer i istovremeno ga vizuelno povećava. Dodatni prostor za odlaganje predviđen je upravo iznad ovih vrata, kako ne bi zauzimao dragoceni centralni prostor stana.
Zid naspram terase opremljen je samo dvema konzolnim policama na koje su postavljene biljke i oslonjene slike. Sofa, stočići, tepih, stolice i rasveta neobičnih su oblika, a sve ih krasi lagana konstrukcija i materijali koji omogućavaju lako premeštanje unutar dnevnog boravka, kako bi se ambijent prilagodio posetiocima.
Treba napomenuti da su elementi komadnog nameštaja i asesoara bili vrlo pažljivo odabrani – među njima se nalaze kafe – stočić Tulip koji je dizajnirao Eero Saarinen, stolica One Konstantina Grčića, klupa brenda Bertoia i drugi. Enterijer kupatila rešen je kombinacijom tamnog drveta i crnih glaziranih pločica. Sve ove boje, uključujući tirkiznu, nekoliko nijansi sive, oker, crnu boju, tamno plavu i malo crvene nikako ne narušavaju upečatljivi karakter momačkog stana.
Kako bi ne tako veliki prostor u noćnoj zoni – spavaćim sobama, bio optimalno iskorišćen, opremljen je minimumom nameštaja – krevet, noćni stočići i plakar, bez kolorističkih i oblikovnih akcenata, jer je primat dat dnevnom boravku i njegovoj fleksibilnosti i prilagodljivosti.
Iako je stan skromne površine, može se reći da je dimenziono, koloristički i funkcionalno svaki njegov ambijent odigrao svoju ulogu prema scenariju koji ima samo jedno ime – mladost.//
ek Jelena Blagojević –Više u EKO KUĆI No27
Terasa i vizuelno i funkcionalno povećava prostor dnevnog boravka.
