PRIRODA JE BILA GLAVNA VODILJA PRILIKOM DIZAJNIRANJA SAVREMENO OSMIŠLJENOG PROJEKTA GDE JE AKCENAT DAT NA DVE RAZLIČITE DISPOZICIJE. SPAJANJEM IZUZETNE GEOLOŠKE POZADINE I INDUSTRIJSKE INTERVENCIJE SKRIVEN JE PEJZAŽNI KARAKTER U SAMOJ NJEGOVOJ ARHITEKTURI.
Kada pomislimo na savremene izlagačke prostore, najčešće naša prva vizualizacija kadrira praznu belu unutrašnjost kutije gde percepcija umetničkog dela odnosi prevagu nad arhitekturom. Ovde to nije slučaj. Po rečima američkog kritičara Brian O’ Dohertija, prvo vidimo prostor, a potom umetnost. Moderan muzej ne mora da se zatvara, ne mora biti bez prozora i prirodnog osvetljenja, ne mora biti izolovan od spoljašnjeg sveta. Naprotiv, trebalo bi da bude produkt odgovornog osluškivanja mesta čiji će deo postati. Kao odgovor na ovu misao, Foldes architects su na pravi način shvatili kompleksnost zadatka, pa su na specifičnom terenu na kome se nekada nalazio vulkan, realizovali osoben projekat vredan pažnje. Početnu inspiraciju predstavljala je slika užarene lave koja se probija iz velikih dubina i izlazi na površinu.
U tom smislu je rešeno funkcionisanje prostora muzeja. Posetilac započinje razgledanje muzejske postavke sa podzemnog nivoa. Ulazi u zenit i krećući se po vertikali izlazi na vrh objekta, odakle se otvara panorama na okruženje i brdo Sag. Na samom ulazu u atrijum, posetilac se suočava sa prostorom koji se oslobađa u svojoj punoj visini, pogled mu obuhvata svih pet nivoa i stiže do malog prozora na krovu koji propušta snop svetlosti sugeriše tačku ‘erupcije’.
Ako ste ikada poželeli da hodate kroz kubističko slikarstvo, ovaj muzej vam daje priliku da shvatite kako biste se osećali kada biste dibili priliku da šetate po Pikasovoj Gernici. Dok prolazite ispod crvenih kubusa, pored sivih zidova, kroz koridore objekta, imate priliku da prolaznost i ranjivost ljudske egzistencije u sučeljavanju sa tako snažnom silom prirode kao što je vulkan, prihvatite kao realnost.
IZBOR MATERIJALA INSPIRISAN JE PRIRODOM I OKRUŽENJEM, DOK SE GLAVNI MOTIV – VULKAN, VEŠTO PRILAGODIO I UGRADIO U PEJZAŽ KROZ BOJE PEPELA, DINAMIKU KRETANJA I IZRAŽENU VERTIKALNOST OBJEKTA
Dinamičan enterijer ovog objekta karakterisan je udruženim funkcijama u kome vertikalno kretanje sa ’stanicama’ koje zaustavljaju posetioce, nivo po nivo, u izložbenim prostorima pojedinačnih karaktera, obogaćuju iskustvo korisnika. Natpisi i izložbeni tekstovi ispisani su direktno na čeličnim zidovima, što unutrašnji prostor čini još intrigantnijim. Autori su imali ideju da pravac pružanja vizura ne bude samo ka postavci, već i ka spoljašnjosti – kontekstu koji na taj način postaje permanentni izložbeni sadržaj i muzeju daje karakter opservatorije.// ek KATARINA TOMIĆ – Više u EKO KUĆI No25
