Prvobitno ime, Kerkira, ostrvu je dala lepa nimfa koja je po njegovim predivnim uvalama sluđivala Posejdona, boga mora. Plod te burne ljubavi je Fejaks, veliki junak i zaštitnik ostrva. Kada su hramove i bogove starih Helena počela da potiskuju nova božanstva, stanovnici ostrva su našli zaštitu u Svetom Spiridonu, mudrom svešteniku sa Krita.
Prvo poznato naselje na ostrvu osnovali su trgovci iz Korinta u VIII veku p.n.e. Razvijen, napredan grad preuzeli su Rimljani, a od njih ga je nasledila Vizantija. Iz tog perioda potiče i naziv ostrva Korifi, koji smo mi malo skratili. Na Krfu su dugo boravili Mleci, koji su učinili da se ovo ostrvo primetno razlikuje od ostalih delova Grčke. Kada je Napoleon ukinuo Mletačku republiku, Krf je sa još šest jonskih ostrva dobio izvesnu samoupravu, koja je prestala dolaskom Engleza. Dan kada je sedam ostrva Jonskog mora pripojeno matici, smatra se jednim od najznačajnijih datuma istorije grčke države.
Na južnom delu grada Krfa, kod naselja Kanoni, nalaze se dva ostrvca. Na Vlahernu se, prema legendi, iskrcao Odisej sklanjajući se od gneva Posejdona, a susedni Pontikonisi je Odisejev okamenjeni brod. Na njemu se nalazio Bogorodičin manastir, koji je danas pretvoren u muzej. Ova dva slikovita ostrva su najčešći motiv na razglednicama sa Krfa i neodoljivo podsećaju na ostrva Sveti Đorđe i Gospa od Škrpjela u Bokokotorskom zalivu.
Par stotina metara severno od grada Krfa nalazi se nešto veće ostrvo, Vido. Za mnoge srpske vojnike koji su izdahnuli posle neopisive albanske golgote, to je bilo ostrvo smrti. Srećom, mnogi su se oporavili i Vido je njima predstavljalo ostrvo spasa. Od preko 400 000 srpskih vojnika, koliko ih je krenulo ka Albaniji, sa Vida je na Solunski front otišlo oko 120 000. Šta se sve događalo na tom putu, može se videti u Srpskoj kući, muzeju posvećenom srpskim vojnicima i njihovim krfskim domaćinima koji su u velikoj meri zaslužni što se otpisana srpska vojska čudesno oporavila, probila Solunski front i značajno skratila tok Prvog svetskog rata. Na Vidu je 1938. godine podignuta Spomen kosturnica, delo arhitekte Nikolaja Krasnova, koji je u periodu između dva rata značajno izmenio lik Beograda. Narodna skupština, zgrada starog Generalštaba i još mnoge zgrade njegova su dela. Brodovi koji napuštaju Vido, nedaleko od malog pristaništa zaustave motore i oglase se sirenom, a u Plavu grobnicu polete buketi cveća. Čuju se i stihovi – Stojte galije carske…
Stanovnike Srbije i Krfa, osim teških godina Prvog svetskog rata povezuju podjednako burna istorija i neprekidna borba za slobodu. Smatra se da je najteži dan na Krfu bio 11. avgust 1457. godine, kada je desetostruko jača turska flota lomila poslednji otpor branilaca. Pred odsudni napad Turaka iznesene su mošti svetog Spiridona na gradske bedeme. Hronike su zabeležile da je usledilo nezapamćeno nevreme koje je potopilo tursku flotu. U talasima razbesnelog mora smrt je našlo dve trećine turskih vojnika. Komandant grada, austrijski vojskovođa Šulenberg, sa osokoljenim braniocima učinio je krah turske armade konačnim.
Svakog 11. avgusta se u Krfu organizuje neviđena fešta. Uz uobičajeno veselje stanovnici pojedinih delova grada bacaju kroz prozor saksije sa vodom. Veliki praznik je i 12. decembar – Dan svetog Spiridona. Toga dana se gradskim ulicama pronosi srebrni kovčeg koji sadrži mošti sveca zaštitnika. Bučnu kolonu popunjavaju i turusti koji samim svojim dolaskom na ostrvo postaju štićenici svetog Spiridona.
Ratne flote više ne opsedaju Krf. U veliku luku pristižu nebrojeni brodići i brodovi, od krhkih jedrilica do desetospratnih plovećih hotela sa olimpijskim bazenima. Na aerodrumsku pistu koja se završava u samom gradu, svaki čas sleću avioni mnogobronih vazduhoplovnih kompanija. Krf je danas jedna od svetskih prestonica turizma. Neobično izduženo ostrvo je ustvari neprekidni niz peščanih plaža, romantičnih uvala i lučica. Na ostrvu raste preko četiri miliona stabala maslina, neutvrđen broj stabala čempresa i mnogo aromatičnog bilja, što ga čini najzelenijim ostrvom na Mediteranu. Maslina je nekad bila osnovni proizvod Krfa. Prema drevnom običaju, mladići nisu mogli da se ožene ako prethodno nisu posadili određeni broj stabala masline.
Stari deo grada Krfa je jedinstven mozaik kultura država Mediterana i kontinenta. Gradske ulice su popločane crnim kamenom sa Vezuva. Najveći broj zgrada su podigli Maltežani, koji i danas čine dva do tri procenta stanovništva. Vizantinci su ostavili moćne tvrđave, a Mleci venecijanski izgled grada. Englezi su sagradili skladno zdanje Kraljevske palate koja uokviruje centralni gradski trg.
Danas su u maslinjacima izgrađena apartmanska naselja i hoteli. Mala ribarska sela poput Ipsosa, Guvije, Dasije, Perama i ostalih duž ostrva, postala su velika turistička naselja u kojima borave porodični ljudi i posetioci koji vole mir. Mladi radije biraju gradske hotele, jer grad Krf aktivno živi 24 sata. Jutarnja kafa i prvi sunčani zraci najviše prijaju na terasama istočnog dela grada. Prepodnevna šetnja uskim gradskim uličicama je poseban doživljaj. Poneke su toliko tesne da se ljudi jedva mimoilaze. Kasno popodne najlepše je provesti u centru grada. Večernje boje su najizrazitije na promenadi između dve tvrđave, a odatle se uz Novu luku proteže niz klubova u kojima postaje živo tek kad sredovečni turisti odu ili na spavanje ili na zabavu u nekoj od taverni koje nude specijalitete grčke kuhinje, uzo i neodoljivi sirtaki. Sirtaki nije samo igra, to je način iskazivanja emocija. Kada ga igraju muškarci, pokazuju snagu i sklad. Devojke u njemu pokazuju lepotu tela u pokretu. Stari kapetan koji vozi brod i igra sirtaki samo naizgled zabavlja goste. On je na svoj način spojio Hemingveja i Grka Zorbu. Sirtaki je otužan kad ga igraju turisti. Ti nevešti pokreti najbolje pokazuju neprekidnu čežnju bogatih stanovnika hladnog Severa za suncem i životom koji traje tokom cele godine. Srbi su posebna priča. Za njih je to pojednostavljen ‘šumadijski vez’ uz koji umesto čaša lete tanjiri.
Krf je grad sa mnogo lica i svaki posetilac ga doživljava na svoj način. Turističke organizacije iz Srbije zakupile su veći broj hotela na ostrvu – od luksuzne Marbele, ugodnog Oasisa, lepog gradskog hotela Mon repo, pa do hotela i apartmana u naseljima Ipsos, Guvija i Dasija. Dvanaestodnevni aranžmani obuhvataju avionski transfer, obilazak Srpske kuće, ostrva Vido i samog grada. Moguća je organizacija i drugih izleta, a gosti koji žele da upoznaju ovo izuzetno ostrvo sami, mogu iznajmiti skuter ili automobil. Šta god da izaberete i kako god da se provedete, sigurno je da ćete poželeti da bar još jednom ponovo posetite Krf.
