USAGLAŠAVANJE SUPROTNOSTI – PRIRODNO I VEŠTAČKO, ORGANSKO I NEORGANSKO, PROSTO I SLOŽENO, ARHITEKTURA I OKRUŽENJE, I STVARANJE HARMONIČNOG JEDINSTVA OVIH KONTRASTNIH PRINCIPA, BILA JE IDEJA VODILJA PRI PROJEKTOVANJU KUĆE FONTE BOA. NAGLAŠAVANJE APSTRAKTNOG I MINIMALISTIČKOG U GRANICAMA PREPOZNATLJIVOG, DOPRINELO JE STVARANJU KOMPOZICIJE KOJA SADRŽI OPTIMALAN ODNOS LINIJE, POVRŠINE I BOJE, ELEMENTA I CELINE.
Kuća Fonte Boa, dizajnirana po uzoru na stare portugalske objekte, smeštena je na malom imanju vinograda i maslina, na zapadnom rubu parcele. Svojom linearnom orijentacijom omogućava maksimalnu dnevnu osvetljenost, a u interakciji je sa okruženjem i blagim nagibom terena. Jednostavnog, blistavo belog kubičnog volumena, sa razigranim prozorima smeštenim na bočnim fasadama i dvovodnim krovom bez strehe, suptilno se uklapa u krajolik, stvara ugodan kontrast i označava minimalističku intervenciju u prirodi.
SUPTILNOST MINIMALIZMA
Na prvi pogled skroman, dizajn kuće predstavlja neupadljiv, a ipak savremen odgovor na izolovani i slikoviti pejzaž. Nadahnuta upotreba arhitektonskih elemenata kroz jednostavnu geometriju i prirodne materijale daje objektu identitet, jer učestvuje u formiranju njegovog jezika koji je lako čitljiv i stvara volumen oslobođen potrebe za dopunjavanjem.
Interesantna je i nenaglašena veza krova sa zidovima, jer za razliku od strehe, koju smo navikli da viđamo na tradicionalnim kućama, ovde je taj prelaz sasvim blag i ravni se lagano pretapaju jedna u drugu. Kroz čiste linije i redukciju individualnih funkcija arhitektonskih elemenata krova i zida, apstraktni koncept naglašava senzibilitet minimuma i omogućava tumačenje svojstvene čistote i jednostavnosti.
BRISANJE GRANICE SPOLJA-UNUTRA
Prilaz objektu nalazi se sa južne strane i ide kroz zid od prirodnog kamena sa lokaliteta. Zatim do kuće vodi niz platformi, jer se vodilo računa o uklapanju objekta sa terenom koji je u nagibu. Kuća je postavljena linearno u pravcu severozapad-jugoistok i omogućava upotrebu resursa koga ima u izobilju zahvaljujući lokalnoj klimi – sunčeve svetlosti, pa autor stvara čitav svet kontrasta i neizvesnosti – između masivnosti i lakoće, dinamičnosti i tišine, prostog i složenog.
PROZORI RAZLIČITIH DIMENZIJA, ADEKVATNO RASPOREĐENI NA BOČNIM FASADAMA, BRIŠU GRANICE IZMEĐU UNUTRAŠNJE I SPOLJNE SREDINE OKRUŽENJU OBEZBEĐUJU STATUS RAVNOPRAVNOG STANOVNIKA KUĆE.
Unutrašnje uređenje svakog sprata podeljeno je na tri dela. U prizemlju stepenice i kuhinja dele trpezariju i dnevni boravak. Na prvom spratu, kupatilo, radna soba i hodnik postavljeni su centralno u odnosu na dve spavaće sobe, te je svakom delu kuće obezbeđena privatnost. Prostor je vešto podeljen na nekoliko nivoa, pri čemu je zadržan osećaj prostranosti i slobode.// ek Vesna Ravić
Više u EKO KUĆI No20
SVEST O VAŽNOSTI ARHITEKTONSKOG PROMIŠLJANJA SADEJSTVA SA PRIRODOM, TEMI KOJA OBAVEZUJE I OPLEMENJUJE, SVAKAKO JE PRISUTNA U CELOKUPNOM DIZAJNU KUĆE.
Beloj boji i svetlom drvetu arhitekta je dodao sofisticiranu crnu, čime je postignut sjajan kontrast uz upečatljive vizuelne efekte u prostoru
Minimalističkom pristupu i apstrakciji autor ostaje veran u dizajnu enterijera
