PROJEKAT SAVREMENE KUĆE ZA ODMOR NAMENJENE RENTIRANJU – KOLIBE U IMPRESIVNOM PRIRODNOM REZERVATU, SPECIFIČAN JE PO TOME ŠTO ŠIRI GRANICE SVOJE PROSTORNOSTI I PREVAZILAZI OGRANIČENJA MALENE POVRŠINE OSNOVE.
Živopisni australijski pejzaž i koncept bekstva savremenog čoveka u netaknutu prirodu bili su generatori projekta male ali upečatljive kuće za odmor u provinciji Novi Južni Vels. Neodoljiva jednostavnost i neverovatnih 28m2 površine osnove predstavljaju okosnicu objekta koji obezbeđuje svu udobnost potrebnu za život, pa čak i više od toga.
Objekat je izgrađen kao deo kompleksa Kimo Estate, koji je specifičan u svojoj koncepciji. On je zapravo farma nove generacije, nešto kao rezervat ili etno selo. Turistička namena kompleksa zahtevala je od novog objekta originalan pristup smeštaju, pri čemu je forma bila determinisana kao koliba. Ova kuća za odmor iznajmljuje se najčešće mladencima i bračnim parovima. Uz komfor koji obezbeđuje u ruralnom ambijentu, ona pruža i mogućnost potpunog privremenog ‘isključenja’ iz savremenog života. Prirodne lepote koje okružuju kuću maksimalno su sagledive jer je objekat usamljen i pozicioniran na vrhu brežuljka.
Oblik kuće svojim ‘A’ presekom podseća na šator, a u materijalizaciji dominira drvo. Simbolika šatora, koji predstavlja krhko i privremeno čovekovo sklonište, ali ipak utočište, i to hrabro podignuto usred prirode, kontrastirana je snažnom i odlučnom konstrukcijom objekta. Pored eksterijera, konstrukcija definiše i unutrašnju organizaciju. Drvo je tesano ručno i obogaćeno je brojnim detaljima takođe ručne izrade, što predstavlja asocijaciju na starije objekte na imanju. Čuvanje arhetipa mesta u duelu sa savremenim konceptom života koji propagira enterijer, čini suštinu ovog australijskog projekta.
Čini se da je glavni činilac uspeha ovog projekta dobar i održiv odabir materijala, tvrdog australijskog drveta. Opravdanje ne dolazi samo sa ekološke strane, već i sa tehničko-tehnološke – lako rukovanje, montaža (ceo objekat su montirala dva majstora), kao i sama nabavka (lokalno poreklo građe).
Drvo u monolitnim komadima i staklo jedini su elementi materijalizacije. Njihova kombinacija kreira specifično purističku, prečišćenu atmosferu kojom odiše kuća. Spolja gledano, kompozicija je zasnovana na ritmizaciji
punog i praznog, pri čemu se unutar kuće ‘puno’ vezuje za intimni prostor, a ‘prazno’ za javni. Iako je osnova razvijena na izrazito maloj površini, potez je krupan i jasan, a u vizuelnom smislu prostor se čini mnogo većim nego što realno jeste.
U enterijeru dominira drvo. Njegovom upotrebom se obezbeđuju prirodnost i toplina, glavni elementi doživljaja okruženja. Staklo, materijal koji omogućava vizuelno prožimanje prostora, čini da ta impresija bude
još potpunija. Korisnik ima utisak da je čitav krajolik u kući, i da u njegovom vidokrugu ne postoje bilo kakve prostorne granice.
