TIM ARHITEKATA SA SEDIŠTEM U EKVADORU, DIANA SALVADOR I HAVIJER MERA, DIZAJNIRALI SU ZA SEBE OBJEKAT-KABINU HUAIRA, ČIJE IME NA JEZIKU KEČUA INDIJANACA ZNAČI ‘SNAZNI VETAR’. OKRUŽEN JE GUSTOM VEGETACIJOM PLANTAŽA POMORANDŽI, BANANA I KAKAOA. HUAIRA PREDSTAVLJA TIHO UTOČIŠTE KOJE OMOGUĆAVA REKONEKCIJU SA PRIRODOM, KOMBINUJE FUNKCIJU I UDOBNOST SA BIOKLIMATSKIM STRATEGIJAMA, KORISTI LOKALNU TEHNOLOGIJU I ISTOVREMENO TRANSFORMIŠE SVAKODNEVNI DOŽIVLJAJ PROSTORA U VAŽNA ŽIVOTNA ISKUSTVA.
Struktura i oblik su namerno jednostavni, reciklažni i prilagodljivi, kako bi obezbedio nizak uticaj na životnu sredinu i zadržao fokus na prirpdnom okruženju. Kako arhitekti navode, svrha je bila da se stvori mirno mesto, utočište van grada koje nudi mogućnost kontinuiranog eksperimentisanja u funkciji podsećanja na to koliko priroda može biti korisna. Površina objekta iznosi 40 m2 i karakterističnog je, nagnutog oblika koji sadrži dva nivoa stambenog prostora. Minimalne površine objekta oslikavaju životnu filozofiju arhitekata, a ona se ogleda i jednostavnom načinu rešavanja prostora i u postizanju mirnog stanovanja u njemu.
Huaira kombinuje strategiju ‘niske tehnologije’ koja proizilazi iz čvrste odluke da se izgradi prvenstveno od šperploče prekrivene materijalima koji se mogu reciklirati nakon isteka njenog veka. Njeni projektanti se istovremeno bave rešavanjem najznačajnijih izazova lokacije, a to su potrebe za ventilacijom u vrućoj i vlažnoj klimi i odbrana od jakih kiša tokom većeg dela godine.
MINIMALNE POVRŠINE OBJEKTA OSLIKAVAJU ŽIVOTNU FILOZOFIJU ARHITEKATA, KOJA SE OGLEDA U TEŽNJI KA JEDNOSTAVNIM REŠENJIMA PROSTORA I U POSTIZANJU MIRNOG STANOVANJA U NJEMU.
Svi materijali – drvo, kamen, metal, staklo i tetrapak, pažljivo su odabrani prema njiohovoj efikasnosti i fleksibilnosti. Kako bi se konsolidovao ekološki uravnotežen objekat čini prefabrikovana šperploča postavljena na gabionima koji su ispunjeni kamenom. Konstrukcija je uzdignuta da bi se obezbedila otpornost na jake kiše i poplave. Korišćene su prednosti inercije i komore hladnog vazduha koja se stvara ispod samog objekta. Objekat uključuje kupatilo, dnevnu sobu, kuhinju i malu spavaću sobu, koja je smeštena u gornjem nivou i kojoj se pristupa naizmenično postavljenim stepenicama. Kupatilo je pozicionirano na prednjoj strani obejkta i ima tuš kabinu obloženu staklenom kutijom koja izlazi sa fasade i potpuno je izložena pogledima.
Unutrašnji prostori su veoma prozračni zahvaljujući zastakljenim fasadama, a tu su otvorene terase natkriljene krovnom konstrukcijom. Staklo ujedno u vizuelnom smislu eliminiše barijeru između unutrašnjosti i eksterijera. Potrebe za klimatizacijom rešena je prirodnim provetravanjem, koje je postignuto primenom podnih i zidnih perforacija kroz koje se obavlja unakrsna ventilacija. Zidove i krovove čini dvostruki sloj šperploče koji sadrži strukturne grede, čime se stvara joše jedna vazdušna komora kao doprinoseći element u postizanju adekvatnog kvaliteta vazduha u unutrašnjosti objekta, Dvoslojni krov je pomičan i konstruisan je tako da omogući kontrolu količine direktnog sunčevog zračenja koje dopire do unutračnjosti objekta, da bi se sprečilo njegovo pregrevanje, pri čemu je očuvana direktna veza sa nebom i okolinom. //
–ek AMELA GREKSA u EKO KUĆI No41
Tuš kabina je obložena staklenom kutijom koja izlazi sa fasade kabine.
U poređenju sa konvencionalnim sistemom, Huaira zahvaljujući primeni specifičnih rešenja sekvestira 3.360 kg CO2 iz svoje okoline, a odaje samo 1.679 kg, čime se svrstava u objekte sa negativnim ugljeničnim otiskom.
Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113
