DINAMIČNIM I IZUZETNO FUNKCIONALNIM ARHITEKTONSKIM KONCEPTOM, TVORCI OVE MALE KUĆE USPELI SU DA NAĐU SKLAD IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA I DA POMIRE TRADICIJU I SAVREMENI STIL ŽIVOTA.
Okružena autohtonim zelenilom brdovitog gradskog parka sa severne strane i rezidencijalnim blokom sa južne strane, kuća Hijoši predstavlja dinamičan stambeni prostor smešten u japanskom gradu Jokohami. Delo je talentovanog arhitektonskog tima EANA. Na prvi pogled, ovakvu kuću možemo da zamislimo bilo gde u zapadnoj Evropi, ali njene formalne karakteristike nam ne odaju puno znakova čitanja prostora, izuzev urbanističkog nereda, karakterističnog za Japan. Volumen i dimenzije ove male kuće čija širina iznosi svega 5 metara, uslovljeni su izuzetno malom parcelom okruženom sa tri strane ulicama i parkingom, ali ti lokacijski uslovi su neutralisani arhitektonskim konceptom otvaranja objekta i ekspozicijom svih glavnih sadržaja unutrašnjeg prostora prema velikom parku.
Prostorna organizacija objekta projektovana je kao jedinstven kontinualni prostor. Izuzetnom funkcionalnom preciznošću, različitim visinama programskih celina i njihovim preplitanjem, postignuti su impresivni dinamični odnosi volumena i gradacije između privatnih i javnih prostora . I po horizontali i po vertikali, funkcionalno-prostorne celine se prožimaju. Uticaj tradicionalne japanske kuće je vešto transponovan u potrebe, mogućnosti i životni stil klijenta, mladog bračnog para. Kuća se po svojoj filozofiji nalazi između istoka i zapada, između tradicije i savremenosti. Koncipirana je maksimalno jednostavno, koliko god je to bilo moguće.
Osnovu prvog nivoa spratne visine 2,05 m ispunjavaju prostori otvorenog tipa bez striktno definisanih granica, kojima se ostvaruje fluidnost i fleksibilnost. Pri samom ulasku u kuću, najpre nailazimo na tradicionalni ulazni prostor koji se naziva genkan. Prostor je u nivou nižem od nivoa ostalih prostorija kuće, delom zato da bi se naglasile njihove razlike, a delom iz funkcionalnih razloga, kako se spoljna prašina ne bi širila u ostale prostorije.
SAMO ZNAČENJE REČI ’SOBA’ NE POSTOJI U JAPANSKOM JEZIKU, VEĆ SE TO BOLJE MOŽE PREVESTI KAO PROSTOR U ČIJOJ JE BITI MULTIFUNKCIONALNOST.
Jasno su definisani ulazni prostor, centralno stepenište ispod kojeg je smešten prostor za odlaganje i kupatilo sa odvojenim wc-om, dok se druge dve prostorije mogu koristiti u zavisnosti od potrebe, kao spavaće ili radne sobe, a u budućnosti kao dečije. Funkcionalnom separacijom prostorija stvoren je prijatan ambijent privatnosti. Umesto vrata i zidova koji bi strogo odvojili sobe, koriste se zavese kojima se postiže naglašena privatnost, ali se zadržava uzajamna povezanost prostora i vizuelno objedinjavanje. //ek ALEKSANDRA PRAŠTALO – Više u EKO KUĆI No15
Svaki segemnt unošenja prirodnog sambijenta.
