PO OBRAZOVANJU ARHITEKTA I INDUSTRIJSKI DIZAJNER, DEJANA KABILJO JE PRE SVEGA UMETNICA. ZA SEBE KAŽE DA STVARA UMETNOST ‘ZA SVE NAS SA MALIM SLABOSTIMA, LOŠIM NAVIKAMA I OPSESIJAMA’. ŽIVOT NA RELACIJI IZMEĐU BEČA, BEOGRADA, SPLITA I MILANA I RAD ŠIROM SVETA, DOBRIM DELOM SU ZASLUŽNI ZA TO ŠTO SE DEJANA BEZ NAPORA KREĆE IZMEĐU RAZLIČITIH SVETOVA I DISCIPLINA, NE OBAZIRUĆI SE NA USTANOVLJENE I PRIHVAĆENE KATEGORIJE UMETNOSTI I DIZAJNA. KAKO KAŽE, POIGRAVA SE VLASTITIM KONCEPTIMA KORISNOG ILI BESKORISNOG. SVOJ BREND KABILJO INC. LANSIRALA JE JOŠ 2001. GODINE IZLOŽBOM STOP!WORRYING U MAKU, MUZEJU PRIMENJENE UMETNOSTI/SAVREMENE UMETNOSTI U BEČU. PRIREDILA JE BROJNE SAMOSTALNE IZLOŽBE I UMETNIČKE INTERVENCIJE I UČESTVOVALA NA MNOGIM MANIFESTACIJAMA ŠIROM SVETA. ZA SVOJ RAD JE DOBILA ZNAČAJNA PRIZNANJA, A ČAK JE BILA NOMINOVANA ZA NAJUTICAJNIJU OSOBU U OBLASTI DIZAJNA 2010. GODINE U NEMAČKOJ.
PO OBRAZOVANJU STE ARHITEKTA I INDUSTRIJSKI DIZAJNER, A U SVOM DOSADAŠNJEM RADU STE SE BAVILI RAZLIČITIM VIDOVIMA UMETNOSTI. KAKO BISTE OPISALI SVOJE UMETNIČKO DELOVANJE?
Bavim se umetnošću, dizajnom i arhitekturom. Radim uvek iz pozicije konstantne nesigurnosti, volim sve to. Ostajanje u samo jednoj oblasti ili gradu, zemlji ili jeziku, verovatno bi hranilo izvesnu iluziju nepobedivosti. Misaoni proces u domenu arhitekture direktno je suprotan onom koji je potreban u dizajnu, a umetnost je umetnost, čista, oslobođena svega toga i – beskorisna. Jednostavna, jasna ideja koja se iskristališe, rezultat je konkretnih nedostataka stvarnosti koju živim. Ti procepi su važni, oni žuljaju, smetaju. Tako počinje. Nastavlja se posvećenim radom, preciznošću i ekspertizom. Tek tada labilna ravnoteža, lakoća, otvorenost, putovanje postaju mogući. Posebno je dobro i teško kada stvorim dobar objekat, dovoljan sam sebi i moćan. Dugo nakon toga nemam potrebu da stvaram, slobodna sam od njega, ali ipak, standard je postavljen.
2. STVARATE NEOBIČNE PREDMETE, IMATE KOLEKCIJU STOLICA OD KOSE, KAFIĆ OD ČOKOLADE, FOTELJU OD ŽICA… ČIME SE VODITE KADA STVARATE OBJEKTE? ODAKLE CRPITE INSPIRACIJU?
Najdraži deo mog rada vezan je za moju umetničku manufakturu Kabiljo Inc. Prvi put sam je predstavila izlozbom u MAKu, Muzeju primenjenih umetnosti/savremene umetnosti u Beču 2001. Kabiljo Inc. smišlja i oblikuje za sve nas sa opsesijama, malim fetišima, lošim navikama i kompulzivnim postupcima. Težimo inovaciji na nivou ljudskog ponašanja. Sledi pomno istraživanje materijala: spaljujemo ih, blajhamo, feniramo, kovrdžamo, tučemo, razlivamo, i pretvaramo u zlato, dok se ne podvrgnu svojoj ulozi. Tako nastaju jednostavni objekti za naše kompleksno vreme, fini, praznični i lišeni svake ironije. I mašta se ponovo savija oko čvrstih materijala. U Kabiljo Inc. objekte stvaramo sa dubokim poštovanjem prema materijalu, eksperimentišemo, opsesivno brinemo o izvedbi. Ponekad biramo bogatstvo bečkog zanatstva, ponekad visoko razvijenu tehnologiju.
3. AKO BISTE IZDVAJALI NEKE SVOJE KOLEKCIJE I RADOVE, ŠTA BI TO BILO I ZBOG ČEGA?
FENCES, krevet koji se bavi slobodom. Da li ste pokušali da u Google ukucate reč: freedom? Rezultat je beskrajni niz slika ljudi koji raširenih ruku igraju u susret zalazećem suncu na peščanim plažama, ili pametni citati, od Alberta Ajnštajna do Megan Foks. Dok svako od nas teži ostvarenju svoje lične slobode, bespomoćno se sudaramo sa susedima koji u težnji ka ostvarenju svojih, čini se, ugrožavaju ove naše. Postoji li naznaka slobode u 21. veku? Ako je sloboda toliko nejasan pojam, da li je neobično da tako rado biramo ogradu, sigurnost, zaštitu – zlatni kavez?
Fe / Zn / Au kolekcija fotelja se razvila iz mog umetničkog projekta Occupy! – protest je u dizajnu. U vreme permanentne vizuelne stimulacije i prezasićenosti, vraćam nas na početak. Jer, još uvek imamo širom otvorene oči i gladni smo reda, mudrosti i lepote. Ova kolekcija postavlja pitanje šta umetnost ima da ponudi: jednostavnu čeličnu oprugu i vreme da definišemo budućnost. Naravno, sve to svetluca, šepuri se i paradira sa stilom.
PRETTYPRETTY, taburei i barske stolice. Lepe glave namenjene sedenju istražuju
uredno regulisanu erotsku zavodljivost koja nas okružuje, ocrtavajući ustanovljenu gramatiku žudnje. Koliko smo spremne da uradimo da bismo bile lepše, i koliko su mediji svesni toga, najbolje ilustruje citat američke reklamne kampanje proizvoda za negu kose iz 70ih godina: ‘Ovako ne izgledate po izlasku ispod tuša, sa tim izgledom – bledi pramenovi boje šampanjca na pepeljasto plavoj kosi laskavo odsijavaju privlačnost blagih senki. Kosa slobodno pada u raskošnim valovima, bledi uvojci plave kose… Očaravajući vrtlog boja. Koliko je samo rada uloženo u to remek delo’. PRETTYPRETTY lepotice, graciozne i anđeoske, zrače samopouzdanjem, pa ipak, citiraću D.P. MekManusa: ‘Šta započeti sa svom tom beskorisnom lepotom?’
4. SVOJU UMETNIČKU RADIONICU OSNOVALI STE U BEČU 2001. GODINE. KAKO DANAS GLEDATE NA TAJ PERIOD?
Najbolja ilustracija tog perioda je citat Rejčel Spens, objavljen u listu The Financial Times, 31. marta 2003, povodom izložbe Contemporary Decorative Art, Sotheby’s London iz 2003. godine. ‘Kada je stigao 21. vek, opustila sam se’, kaže Dejana Kabiljo ukazujući na svoj rad. Njena kolekcija SCRIBOman, serija papirnih stolova nalik na velike ‘post it’ cedulje, izazivala je kikot kod svakog posetioca. I sama kompulzivna žvrljačica, Kabiljo je pomerila granice svoje osnovne ideje. ‘Ranije bih insistirala na purizmu i izvela ove stolove u potpunosti od papira. Tehnički, to bi se verovatno razvilo u noćnu moru’, rekla je ukazujući na pločicu pleksiglasa između nogu stola, koja zapravo drži čitavu konstrukciju. Ona i njena generacija dali su sebi dozvolu da se igraju.’ //ek Tijana Janković
– Više u EKO KUĆI No22
