Anđela Karabašević Sudžum jedna je od 10 predavača na 8. međunarodnom kongresu ODRŽIVA ARHITEKTURA.
„PROJEKAT TRANSFORMIŠE ISTORIJSKU ŽELEZNIČKU LOKACIJU I INFRASTRUKTURU BEOGRADA KROZ ADAPTIVNU PONOVNU UPOTREBU I NOVU STRUKTURU, ISPREPLIĆUĆI SLOŽENU MEŠAVINU KANCELARIJA I JAVNIH PROGRAMA, UZ PODRŠKU INVENTIVNOG, NEKONVENCIONALNOG STRUKTURNOG SISTEMA. NJEGOV SAVREMENI ARHITEKTONSKI IZRAZ PREGOVARA SA IZAZOVNIM URBANIM KONTEKSTOM LOKACIJE, STVARAJUĆI DINAMIČAN DIJALOG IZMEĐU NASLEĐA I DIZAJNA USMERENOG KA BUDUĆNOSTI.“ ŽIRI NAGRADE PIRANEZI ZA 2025. GODINU
Projekat revitalizacije Ložionice udahnjuje novi život u pažljivo očuvano i prenamenjeno industrijsko nasleđe železnice Beograd. Nalazi se u krhkom priobalnom području centralnog Beograda koje je tokom poslednje decenije prošlo kroz intenzivnu transformaciju i predstavlja neke od preostalih spomenika industrijskog nasleđa ovog kraja.
Multifunkcionalni kompleks je rezultat otvorenog arhitektonskog konkursa koji su objavili Kancelarija za IT i e-upravu Republike Srbije i nacionalna platforma „Srbija stvara“, a organizovalo ga je Udruženje arhitekata Srbije 2021. godine. U konkursnom zadatku tražio se novi dom za sve kreativne industrije pod jednim krovom – unutar renoviranog železničkog depoa, multifunkcionalni javni prostor i dodavanje jedne nove poslovne zgrade mešovite namene za vladine kancelarije i nevladine organizacije, startapove i mala preduzeća koja rade u oblasti digitalizacije. Lokalitet je bio u potpunom ruševinama, sa tri istorijska dragulja skrivena unutra. Ložionica, stogodišnja kotlarnica, jedva je stajala; Okretnica, betonski prsten za okretanje parnih lokomotiva, bila je jako zarasla u korov; a Vodotoranj, koji se koristio za skladištenje vode, decenijama je bio prekriven reklamnim bilbordima.
Pobednički konkursni projekat kompanije AKVS arhitektura otkriven je u novembru 2021. Izgradnja je počela u februaru 2023. nakon jednogodišnjeg razvoja projektne dokumentacije, a Ložionica je zvanično otvorena za javnost u oktobru 2025. Konkursni projekat kompanije AKVS predvideo je nove savremene arhitektonske elemente koji, poput modernih implantata, doprinose isceljenju celine i njenom budućem aktivnom učešću u kreativnim procesima savremenog života.
Ložionica, stogodišnja kotlarnica, rekonstruisana je i prenamenjena, pri čemu je njen originalni prostor sačuvan u punoj visini, autentičnim proporcijama i materijalima, a dopunjen je sa tri ključne intervencije: žutom čeličnom galerijom za dodatne radne površine, velikim gabionskim panelima na glavnoj fasadi, višestrukim pristupnim tačkama i širokim zastakljenim krovom u srcu zgrade.
PROJEKAT REVITALIZACIJE LOŽIONICE UDAHNJUJE NOVI ŽIVOT U PAŽLJIVO OČUVANO I PRENAMENJENO INDUSTRIJSKO NASLEĐE ŽELEZNICE BEOGRAD.
Unutrašnji prostor ostaje otvoren i nepodeljen, sa jasnim vidnim linijama duž originalnog armiranobetonskog skeleta. Novododata žuta lučna galerija tretirana je kao nezavisna čelična konstrukcija sa više terasa koje levitiraju na različitim visinama unutar obimnog industrijskog prostora i stvaraju jedinstveni kovorking pejzaž sa snažnim osećajem zajedništva među kreativnom zajednicom Ložionice. Svaka terasa nudi jedinstvenu perspektivu na originalni unutrašnji prostor i usmerena je ka železničkoj okretnici u centru lokacije.
Na glavnoj fasadi, više javnih, ranije lokomotivskih ulaza označeno je gabionskim panelima visokim 5 metara ispunjenim železničkim kamenjem, što dramatično otvara unutrašnji prostor Ložionice prema spolja. Vitki strukturni okvir gabionskih panela i veliki razmaci između stena omogućavaju prolazak velike količine sunčeve svetlosti, stvarajući magične igre sunca i senke u enterijeru. Zbog lučnog oblika istorijske zgrade i njene jugozapadne orijentacije, efekat dnevne svetlosti unutra je uvek različit tokom dana, u zavisnosti od položaja sunca na nebu.
Opsežni zastakljeni krov označava mesto gde je zapravo nedostajao deo krova, a istovremeno omogućava da se ovde akumulira velika količina dnevne svetlosti, čineći centralni izložbeni prostor dvostruke visine najsvetlijim delom celog enterijera. Preuređeni prostori Ložionice sada uključuju veliku, multifunkcionalnu salu u obliku crne kutije na jednom kraju zgrade i zajednički restoran na drugom. U sredini se nalazi veliki multifunkcionalni izložbeni prostor ispod zastakljenog krova, kao i raznovrsni kovorking prostori i kreativne laboratorije na galeriji sa pogledom na javni prostor ispred. Glavnom ulaznom holu se pristupa sa dve strane zgrade. Mnoštvo pristupnih tačaka omogućava visok nivo multifunkcionalnosti cele zgrade, a od njenog javnog otvaranja, u njoj su održani razni događaji – izložbe, koncerti, pozorišne predstave, filmske premijere, eksperimentalni balet, izložbe automobila, sajmovi, čak i bokserski meč!
Restaurirani Vodotoranj, sada oslobođen bilborda, rekonstruisan je i izložen gradu kao vredan istorijski dokument železničke prošlosti Ložionice. Obojen je terakota crvenom bojom, poput obližnjeg mosta Gazela preko reke Save, koji je u prošlosti u velikoj meri odredio njegovu sudbinu. Vodotoranj je za centimetar spašen od rušenja tokom izgradnje mosta i autoputa pre šest decenija, ali je kasnije prekriven bilbordima zbog svoje veoma pogodne lokacije u blizini autoputa. Mnoge mlađe generacije nisu ni znale kako je zgrada izgledala ispod bilborda. Sada je Vodotoranj prenamenjen za impresivne izložbe, sa svojom impresivnom bronzanom sferom za skladištenje vode potpuno izloženom iznutra. Povezan je sa otvorenim parkom Ložionica preko čeličnog pešačkog mosta raspona 33 metra.
Lozioničin javni prostor nadovezuje se na bogatu istorijsku mentalnu mapu starog železničkog lokaliteta – kružne rute lokomotiva sada postaju rute javnosti koja posećuje park. Centralni restaurirani betonski prsten Okretnice je iskopan iz zemlje i izložen javnosti kao istorijski dokument. Oko njega je formiran suptilni amfiteatar sa stepenicama izgrađenim od železničkog kamenja. Stari železnički čelični most koji je nekada rotirao lokomotive i usmeravao ih ka ložioničkoj stanici je ukraden pre nekoliko godina. Na njegovom mestu sada stoji veliki rotirajući čelični sto zajednice dužine 16 metara. Stare železničke pruge koje su nekada dovozile lokomotive do kompleksa sada su pešačke staze koje vode posetioce do njegovog srca. Dva nova dodatka su tangentna glavnom centralnom krugu. Jedan: žuti čelični most koji vodi ka restauriranom Vodotornju, a drugi: velike javne pokretne stepenice koje vode posetioce do panoramske javne terase unutar Doma e-uprave. Sa njim se ložionički javni prostor velikodušno proteže prema zgradi vlade. Umesto da svojim otiskom oduzme komad javnog zemljišta, Dom e-uprave zapravo nudi gradu dodatni javni prostor iste veličine.
Jedini novoizgrađeni dodatak kompleksa – Dom za elektronsku upravu, kako je zamišljeno u predlogu konkursa – predstavlja arhitektonsku i strukturnu prekretnicu za ceo region, koja visi u vazduhu oko centralnog armiranobetonskog jezgra širine 11 metara, i ima konzolu od 8,5 metara oko sebe. Svi spratovi su okačeni sa trodimenzionalne čelične rešetke na krovu, koja se oslanja na centralno betonsko jezgro. Zgrada levitira iznad starih železničkih pruga, moćnog terminala koji posetioce uvodi u park.
Još jedna važna prekretnica bilo je uvođenje panoramske javne terase na drugom spratu, dostupne preko otvorenih pokretnih stepenica i nekoliko liftova, gest koji dramatično proširuje javni prostor lokacije i jača društvene veze Ložionice sa gradom.
Kiseonični omotač zgrade – vertikalna bambusova šuma – pažljivo su razvili arhitekti kako bi poboljšali uslove rada u jednom od najzagađenijih vazdušnih okruženja u Beogradu. Sa pametnim visećim žardinjerama i suptilnom žičanom mrežom svuda okolo, cilj je da se oko zgrade uzgaja gusti zeleni tampon, čineći je slobodnom baštom u koju svi mogu da otvore svoje prozore, ali i da bude domaćin raznim insektima i pticama koje će ovde pronaći svoje sigurno utočište.
„Inicijativa za revitalizaciju Ložionice bavi se složenim društvenim ranjivostima koje su se ovde razvile tokom godina zanemarivanja. Nekada prosperitetno industrijsko središte, Ložionica je decenijama bila odvojena od okolne zajednice, ostavljajući lokaciju zaboravljenom i pustom. Okolno područje je doživelo značajnu transformaciju, sa novim razvojem i prilivom stanovnika, ali značajna veza između ove novonastale mikro-zajednice i Ložionice tek treba da se uspostavi.
Za više ovakvih objava posetite našu rubriku arhitektura.
