Šezdeset šesti Međunarodni beogradski sajam knjiga, najreprezentativnija književna manifestacija u ovom delu Evrope, počeo je sa radom u subotu 21. oktobra 2023. godine. Pod sloganom „Živele knjige“, više od 400 domaćih i inostranih izdavača, pisci, posetioci i svi drugi poštovaoci književnosti i svih univerzalnih vrednosti književnog stvaralaštva, moći će da uživaju u lepoj reči i brojnim sajamskim programima sve do nedelje 29. oktobra.
Svečano proglašavajući početak rada ove ugledne manifestacije, pisac i izdavač Vladislav Bajac nadahnuto je objasnio zbog čega je knjiga suma „samoće pisanja i samoće čitanja“.
„Izdavaštvo prikazano kroz sajmove knjiga važno je najpre zato što su to izložbe živih slika koje povezuju široko prostranstvo između pisanja i čitanja. Kroz taj začarani prostor ide jedan put koji spaja dve kuće. Valja se podsetiti šta je na početku i na kraju tog sveta“, rekao je na početku svoje besede Bajac.
„Tamo daleko, na samom začetku te magistrale masovnosti, buke i brojeva, u jednoj kući sedi pisac, sam i – piše. Njegova druga strana, krajnost, polovina… je čitalac, koji jednako tako nasuprot piscu sedi sam, i – čita. Uz svu razdaljinu, to je najintimnije jedinstvo pisca i čitaoca. I najlepše jedinstvo suprotnosti.
Nijedna knjiga nije zapravo napisana dok nije pročitana; nijednu nije završio pisac već – čitalac. Piščeva su slova, čitaočeva je tačka. Čitalac je odjek, eho, ogledalo pisca. Čitaočevo tumačenje, njegova/njena interpretacija, ma kako piščeve poruke bile jasne, poslednje je dopisivanje knjige. Tako u svakoj knjizi, pored imena pisca, stoji nevidljivo ime čitaoca koji u procesu čitanja prvo prepisuje sebi u svoj um ono što čita, a potom to isto interpretirajući – dopisuje. Otud možda poneka knjiga ima i po koju praznu stranu na svom kraju. Vidljivu ili nevidljivu.
Koliko čitalaca, toliko različitih tumačenja jedne iste knjige. Kakvo bogatstvo!
Sudeći po iskustvu sveta, ispostavilo se da je i pisanje, a ne samo čitanje, jedan od najefikasnijih lekova protiv globalnih pošasti. Što više i jednog i drugog, to bolje po književnu demokratiju. Uostalom, knjige su se pisale i čitale u vremenima svih epidemija, loše vođenih politika i država, ratova i prirodnih nepogoda jer su pokazale da su odlična uteha, brza i pouzdana obmana, sigurna ispovedaonica, čvrsta podrška, pouzdani prijatelj, onaj na dohvat ruke… I ljubav za ceo život.
Ako postoji nešto što knjiga želi, to je da – traje. Najstroži sudija knjizi je vreme. Kada knjiga traje, znači da je „osuđena“ na kvalitet. Kada uspe za života pisca, on biva privilegovani svedok sopstvenog uspeha u vremenskoj sudnici. Kada knjiga preživi autora, ulazi u Čistilište. Kada ga nadživi, izborila se sa Utopijom. I možda ušla u Raj. Pisac tada, a zapravo od još mnogo ranije, više nije važan. Važna je knjiga. Ona je ostala.
Najveća radost budućeg čitanja je pomisao na Svetsku biblioteku već postojećih čarobnih knjiga koje još čekaju da budu otkrivene. Jedina radost koja joj eventualno konkuriše je pomisao na one još čarobnije koje još nisu napisane.
Knjige su živele, žive i živeće.
Živele knjige!“
U ime zemlje počasnog gosta učesnike Sajma je pozdravio Matijas Enar, jedan od najomiljenijih francuskih pisaca i jedan od najboljih poznavalaca istorije i kulture našeg regiona:
„Dame, gospodo, drage čitateljke, dragi čitaoci, dragi stanovnici Beograda i drugih naseobina na planeti,
Najpre, hvala vam što mi činite čast time što otvaram Sajam knjiga u Beogradu, gradu koji mi je drag i koji je prestonica zemlje koju volim.
Autora uvek čini ponosnim kad svoje knjige vidi prevedene; znati da naši tekstovi zahvaljujući prevoditeljki ili prevodiocu prelaze jezičke barijere ogromna je radost. Naše knjige vode svoje autore kao pse na povocu. U ovim vremenima u kojima odjekuje prasak bombi i jauci žrtava, u kojima osećamo da se naše nade ruše u ratu, u sveprisutnosti razaranja, utešno je otkriti da naše reči i dalje mogu da prelaze granice. Knjige uvek mogu da putuju, za razliku od velikog broja ljudi na planeti. Ima u ovoj rečenici neke tužne nade. Ili apsolutnog očajanja. Mi smo ovde kako bismo proslavljali knjigu. Proslavljali misao i stvaranje. A do nas, izdaleka, dopiru odjeci borbi.
Da li nam, suočenim s političkim neizvesnostima, sukobima, krizama, knjige i dalje mogu biti od pomoći? Biti nam utočište? Šta ljudsko biće XXI veka, u trenutku u kome njegovom svetu preti propast, u kome njegovu kuću tek što nije uništio rat ili podelila nesloga, šta ljudsko biće uopšte danas može naći u romanu? Roman, govorio je Aleksandar Dima, razuzdava pustolovne konje – i zaista, roman vodi u nepoznato; roman vodi na putovanje. Roman nam omogućava da napustimo svet. Onom ko živi od fikcije, istina je odvratna, dodaje Viktor Igo. Mnogi danas žive od fikcije. Ali roman, književnost, to je nešto više od fikcije, više od razonode koja nas udaljava od surovosti sveta, koja između nas i stvarnosti stavlja veo iluzije. Roman, književnost, to je otvaranje prostora misli. U romanu možda ne nalazimo utehu filozofije, prostranstva metafizike, mada – raznovrsnost romanesknog prostora je bez premca.
Književnost svetu vraća njegovu složenost. Književnost, knjige, suprotstavljaju se neposrednosti televizije, neprekidnim informacijma, hipnotičkoj diktaturi aktuelnosti. Knjige nam otvaraju neko drugo vreme, neki drugi svet, u kome prestajemo da budemo anestezirani majmuni, u kome nam sadašnjost više ne zamagljuje pogled, već ponovo postajemo misleća bića, građani. Knjiga je znanje, misao, sloboda: drugi ritam, druga planeta. Književnost je i mogućnost prilaženja drugome, upoznavanja s raznovrsnošću ljudskih iskustava, drugačijih društava – a za to je prevođenje ključni adut. Prevođenje omogućava da izbegnemo da viziju sveta usredsredimo na nas same, na mali univerzum koji nas neposredno okružuje. Sen-Žermen de Pre, Pariz, Francuska – eto šta bi bio univerzum mog odrastanja, da nema prevođenja. Jedan zatvoreni svet, koga zanima isključivo ono što je njemu blisko.
Svakako da jedan jezik kakav je francuski nosi u sebi ogromnu raznovrsnost, koju nazivamo frankofonijom, a koja obuhvata pet kontinenata; frankofonija jeste prostor koji pruža mogućnost svetu da natera francuski jezik da se otvori, da se preoblikuje, ali ono što zapravo u Francuskoj omogućuje književnosti da odrazi svu raznolikost planete – to je prevođenje. Prevođenje nas spasava, čak, i od usamljeničke zaslepljenosti. Veze između nacija mogu se tumačiti kroz njihove međusobne prevode.
Francuska i Srbija su od XIX veka izatkale književne veze kroz prevođenje. Jugoslovenska, kao i srpska poezija i romani, doživeli su veliki uspeh u Francuskoj, i obrnuto – nažalost, prevoda nikada nema dovoljno. Izbor dela koja se prevode i jezika sa kojih se prevodi ukazuje na mreže savremene političke dominacije: u Francuskoj se neuporedivo više prevodi sa engleskog, pa čak i sa španskog, nego sa srpskog ili nemačkog; ali i neuporedivo više sa srpskog i nemačkog nego sa arapskog ili persijskog. Ali, prevodi se, i srpski romani stižu do francuskih čitalaca, zahvaljujući izvanrednim prevoditeljkama i izvanrednim prevodiocima. Svakako – ne dovoljno, ne sve. Možemo uvek posmatrati čašu kao dopola punu ili dopola praznu – slavimo danas to što u njoj ima nečega i ispijmo tu čašu prevodilaštva, u zdravlje književnosti! Srećan vam sajam knjiga!“
U okviru 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga tradicionalno će biti dodeljene i nagrade i priznanja i ocenjena godišnja izdavačka produkcija u više kategorija: izdavač godine, izdavački poduhvat godine, dečja knjiga godine, izdavač iz dijaspore na srpskom jeziku, doprinos u oblasti nauke, najlepša knjiga, najlepša dečja knjiga, mladi dizajner…
Radno vreme Sajma knjiga je:
21 – 22. oktobar: 10.00 – 21.00
23 – 26. oktobar: 10.00 – 20.00
27 – 29. oktobar: 10.00 – 21.00
Pojedinačna ulaznice koštaju 350 RSD, grupna ulaznica 250 RSD po osobi, porodična ulaznica 1.000 RSD, a parking za automobile (po satu) 150 RSD.
