nasa reklama

REZIDENCIJA ELI SABA

Autori:
VLADIMIR ĐUROVIĆ BRIRO ZA PEJZAŽNU ARHITEKTURU
Lokacija:
FAKRA, LIBAN
Godina realizacije:
2001
Fotografija:
GERALDINE BRUNEEL, AGOP KANLEDJIAN
Dimenzije:
1410m2

BEG OD UŽURBANOG NAČINA ŽIVOTA U PLANINE KOJE ODIŠU LEKOVITOŠĆU SPOKOJNOG PEJZAŽA. SAVREMENO UREĐEN VRT ZA MIRAN ODMOR I NEZABORAVNA OKUPLJANJA, KOJI ČINI DA SE ARHITEKTURA KUĆE I ENTERIJER STAPA SA OKOLNIM PREDELOM.

Idejno rešenje u kome vlada savršen sklad između  prirodnog i onoga što je čovek napravio, i pravi  primer kako nas jednostavnost dizajna može osta­viti bez daha. Ovako se ukratko može dočarati vrt koji je radio cenjeni pejzažni arhitekta Vladimir Đurović za čuvenog modnog dizajnera visoke mode Eli Saba (Elie Saab).   Kuća je smeštena u planinskom predelu Fakra, jednom od prvih skijaških centara nedaleko od Bej­ruta, i predstavlja mesto za porodična okupljanja i privatne zabave. Vrt je projektovan tako da može da izdrži jake nanose snega, koji na nadmorskoj visini od 2000 m zimi dostignu i do 5m. Parcela zauzima 1850 m², a dizajn vrta zasniva se na četiri prostorne celine: prilazni deo kuće, gornja terasa, bašte sa boč­nih strana kuće, i donja glavna terasa.

Obeležje prilaznog dela predstavlja ogromna konstrukcija koja uokviruje ulazna vrata i čini ih monu­mentalnim. Međutim, pored umetničkog doživljaja ova konstrukcija služi i za sprečavaje nanosa snega zimi. Veliki hrastovi koji se nalaze u prilaznom delu odlično uokviruju kuću i omogućavaju privatnost. Kako bi se postigla povezanost kuće sa pejza­žom, prostorije dnevnog boravka i gornja terasa po­pločane su istim prirodnim kamenom. Između kamenih ploča na terasi posađene su uzane trake trave, i kako zalazimo dublje u vrt one postaju sve šire i stvara se utisak da ploče lagano nestaju u prirodi. Ograde terasa namerno su spuštene i preuređene u deo za sedenje i široke leje za sadnju, kako bi omogućile nesmetan pogled na predivan planinski pejzaž.

Bočna bašta, odnosno šumarak srebrnog javora (Acer saccharinum), pruža osećaj mirnoće i privatnosti, delujući poput pregrade između kuće i glavnog puta. Donja terasa predstavlja srce projekta i vidikovac ka planinama. Nju čine dva jednostavna pravougaonika, jedan u vidu bazena poput vodenog ogledala, a drugi u vidu ravne terase sa dva udubljena dela za sedenje. Vidno polje onih koji sede izjednačeno je sa vodenom površinom, i čini se kao da se tačno iznad nje izdižu ne­pregledne planine. U tom delu su i dve ploče ispunjene šljunkom, koje nisu postavljenje samo radi dekoracije, već se tokom noći menjaju u sjajne plamenove koje stvaraju topliji ambijent i zagrevaju prostor tokom sve­žih večeri.

Obeležje prilaznog dela predstavlja ogromna konstrukcija koja uokviruje ulazna vrata i čini ih monumentalnim. Pored umetničkog doživljaja ova konstrukcija služi i za sprečavaje nanosa snega zimi. Veliki hrastovi koji se nalaze u prilaznom delu odlično uokviruju kuću i omogućavaju privatnost.

U DIZAJNU PREOVLAĐUJE SMIRENOST ZBOG PRIMENE LINIJSKIH FORMI I PRAVILNIH OBLIKA.

Osećaj jednostavnosti i smirenosti postignut je ponavljanjem materijala i određenih paleta boja bi­ljaka. Tako je spoljašnji prostor u potpunosti urađen od jedne vrste lokalnog kamena Kour (vrsta krečnjaka), ali čija se tekstura na određenim mestima u vrtu razlikuje. Zelenilo na donjoj terasi svedeno je na minimum, i čini ga jedan red belih breza duž ograde. U čitavom dizajnu preovlađuje smirenost zbog primene linijskih formi i pravilnih oblika. Pored toga, vidi se da je arhitekta namerno koristio lokalne mate­rijale i biljke, kako se ne bi izgubio osećaj pripadnosti okolnom predelu.//ekVLADIMIR ĐUROVIĆ BIRO ZA PEJZAŽNU ARHITEKTURU – Više u EKO KUĆI No04