HOCKER DESIGN GROUP
VRT
UNIVERSITY PARK, TEXAS, SAD
ADOLFO CANTU-VILLAREAL
Smešten u Univerzitetskom parku u Teksasu, SAD, posed nazvan ’Larchmont’ pleni svojom jednostavnošću, čistoćom dizajna i savršenom sjedinjenošću prirode i izgrađenog. Mali moderni vrt primer je revitalizacije postojećeg terena uz samo dva jednostavna zahteva klijenta – ostvarenje privatnosti i mogućnost lakog korišćenja prostora.
Ovaj izuzetni vrt koji je osmislila kompanija Hocker Design Group, formiran je oko novog objekta stešnjenog između gusto izgrađenih struktura blokova podignutih 20ih godina prošlog veka. ’Zaglavljen’ između dva sprata viših tradicionalnih kuća u Teksasu, ovaj vrt nameće potrebu za izolovanošću korisnika prostora enterijera i eksterijera uz ometanje pogleda odozgo i sa strana. Džinovski bambusi zasađeni su u dugačku žardinjeru postavljenu u vidu zida od uglačanih betonskih elemenata. Ovaj izduženi horizontalni zid definiše terasu dajući joj snažni akcenat i ističući vertikalnost mnoštva bambusovih stabljika u pozadini.
Posebnu vrednost vrtnog rešenja predstavlja terasa koja je povezana sa trpezarijom i kuhinjom i koja je jednim delom natkrivena interesantnom jednostavnom pergolom izrađenom u kombinaciji metala i drveta. Staklenim kliznim panelima podeljena od enterijera, terasa funkcionalno i vizuelno jednostavno korespondira sa unutrašnjim prostorijama. Pripremanje obroka i serviranje porodične večere na terasi ili druženje sa prijateljima na popodnevnom suncu, postali su svakodnevni ritual stanovnika kuće, jer je izmeštanje aktivnosti u spoljašnji prostor znatno pojednostavljeno. Sa prednje strane zid na sebi nosi ’lebdeću’ drvenu klupu. Zid i klupa kao osnovni elementi dizajna, preko definisane terase protežu se i na prostor negovanog travnjaka u nastavku.
Dizajneri su oformili veliku površinu od niza manjih celina koje lako i jednostavno međusobno komuniciraju. Osim funkcionalno lakim korišćenjem eksterijera, dizajnerski tim se pozabavio i pogledima i teksturama koje će ponuditi uživaocu vrta. Glavna prilazna trasa, arhitektonski usklađena sa ulaznom kulom, izrađena je kao svojevrsni kaldrmisani put sačinjen od kamenih pločastih elemenata približnih dimenzija 10x20cm. Centralni prilaz svesno je tendenciozno ’napadnut’ niskorastućom vrstom dihondrom, zasađenom u otvorima između ploča.
Ozelenjavanje placa je odlično koncipirano kroz pažljivo formiranje spratnosti biljnog materijala – korišćenje rastinja visokog i nižeg rasta, kao i arhitektonske grupe šumskog zasada koje suptilno povezuju objekat sa ulicom. Jasno koncipirana spratnost biljnih vrsta pomaže prizemlju objekta u pružanju osećaja privatnosti. Masivi žbunastih perena, višegodišnjih ornamentalnih trava i paprati dominiraju prostorom vrta i daju jedinstvenu kontratežu objektu oštrih linija i svedene arhitektonske forme. //ek DEJAN POPOV, M. Sci. Ing. pejzažne arhitekture – Više u EKO KUĆI No18
