Zagadjenje vazduha u Srbiji dugo zanemeren problem

Zagadjenje vazduha u Srbiji je mada realan, dugo i u kontinuitetu zanemaren problem koji zahteva hitno rešavanje, ocenjeno je danas na debati o zagadjenju vazduha, uz najavu nadležnih da se ubrzano radi na merama koje će doneti poboljšanje u toj oblasti.

„U Srbiji su dominantni izvori zagadjenja vazduha individualna ložišta, ali se ne mogu zanemariti ni industrijska postrojenja“, rekao je direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović.

Govorio je u debati „Borba protiv zagadjenog vazduha u Srbiji Da li proces pristupanja EU može biti od pomoći?“, koju su organizovali EU centar i Centar za evropske politike.

Po njegovim rečima, u Srbiji postoji 25 takvih industrijskih postrojenja koja su u kategoriji evropske direktive o prekograničnom zagadjenju i koje plaćaju naknadu na godišnjem nivou.

Objasnio je da je cilj tih naknada da ih destimulišu da nastave sa proizvodnjom emisija i ulože u modernizaciju postrojenja i naglasio da je Elektroprivreda Srbije (EPS) najveći emiter zagadjujućih materija u Srbiji.

Po njegovim rečima, ohrabrujuće je što EPS trenutno sprovodi projekat od 200 miliona evra čiji je cilj smanjenje emisija, a u toku su i projekti nekoliko stotina miliona evra, koji bi trebalo da se sprovedu do 2025. godine.

„Najvažnije je da termoenergetska postrojenja koja su najveći zagadjivači, uz modernizaciju opreme redukuju emisije“, kazao je on.

Radović je najavio da bi ove godine, uz pomoć EU, u Srbiji trebalo da bude otvoreno još 17 mernih stanica za merenje zagadjenja vazduha.

Šef sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji Ingve Engstrom rekao je da je zagadjenje vazduha utiče loše za zdravlje ljudi i ekonomije u čitavom svetu.

On je rekao ekološka reforma košta, ali da je još skuplje ukoliko se ništa ne čini, podsetivši da je EU predvodnica u rešavanju problema zaštite životne sredine i da se akcije protiv zagadjenja vazduha  sprovode još od 70-tih godina prošlog veka.

Engstrom je ukazao da i pored svih preduzetih mera u EU stotine hiljada ljudi umire od zdravstvenih problema prouzrokovanih zagadjenjem životne sredine.

Po njegovim rečima, sledeći korak EU je Zeleni dogovor za borbu protiv klimatskih promena koji donosi predlog da Evropa bude prvi kontinent kojiće biti bez emisije ugljen-dioksida do 2050. godine.

On smatra da u zaštiti životne sredine mogu da se preduzmu kratkoročne mere poput ograničenja saobraćaja, besplatnog javnog prevoza, dok bi na duže to moglo biiti omogućavanje pristupa gradjanima i privredi obnovljivim izvorima energije, smanjenje korišćenja čvrstih goriva.

Engstrom je kazao da je politička odluka da li će se u Srbiji primenjivati evropsko zakonodavstvo i standardi koji bi, ukoliko se primene, doveli do unapredjenja životne sredine.

Podsetio je da je EU u poslednjih 15 godina donirala više od 400 miliona evra za unapredjenje životne sredine, ocenivši da situacija može biti bolja, ali da je važno da je Srbija na pravom putu.

Saradnik Centra za evropske politike Zoran Sretić smatra da  da bi proces pristupanja Srbije EU mogao da utiče na unapredjenje zakonodavnog sistema čiijom primenom bi mogao da se poboljša kvalitet životne sredine.

„Od EU možemo da očkujemo odredjeni nivo pritiska, ali on zavisi od političke agende. Ako postoji motiv EU da Srbija brzo pristupi Uniji biće i pritiska, ali ako politički motiv nije dovoljno razradjen, ne bih previše očekivao od EU“, rekao je Sretić.

On je ukazao da u Srbija nije uradjena analizu stanja u životnoj sredini, pa ni popitanju kvaliteta vazduha, jer neme dovoljno podataka o tome kako bi se videlo kakva je zaista situacija na terenu.

Sretić je kazao da nema podataka šta se promenilo od donošenja Zakon o zaštiti vazduha iz 2009. kako bi na pravi način moglo da se deluje.

Kao primer nesaglasnosti Zakona o zaštiti vazduha i situacije na terenu, naveo je individualna ložišta, koja se poslednjih meseci ističu kao jedan od najvećih zagadjivača, ali u zakonu ne postoji nijedna kazna koja se odnosi na fizička lica koja koriste ta individualna ložišta u svojim domaćinstvima.

Predstavnica Ministarstva zaštite životne sredine Dušica Radojičić kazala je da Ministarstvo radi na poboljšanju kvaliteta vazduha precizirajući da se radi na pripremi specifičnim planovima implementacije za sprovodjenje direktiva EU, u vezi sa kvalitetom vazduha.

Dodala je da se radi i na analizi postoječih propisa koji se odnose na kvalitet vazduha, kako bi se ta obalast unapredila, ali se radi i na analizi monitoringa kvaliteta vazduha, kakve su merne stanice.

„Počela je i izrada Strategije zaštite vazduha, kao jednog od najvažnijih instrunmenata za upravljanje u oblasti kvaliuiteta vazduha“, kazala je Radojičić.

Istraživač u Ekološkom centru „Stanište“ Dejan Maksimović cenio je društvo i vlast u Srbiji dugo i u kontinuitetu zanemaruje probleme u životnoj sredini.

„Naša organizacija je analizirala političke poruke tokom izbornih kampanja i utvrdila da u poslednje četiri izborne kampanje nijedna politička stranke nije uputila nijednu ekološku poruku“, rekao je on, navodeći da to pokazuje da zažtita životne sredine nije tema za donosioce odluka.

Maksimović smatra i da zato ne treba da čudi što javnost ne reaguje na ekološke probleme dok se ne desi zagadjenje vazduha kao pre par meseci.

„Pored toga što je životna sredina politički i društveno zanemarena,  na njoj se i ekonomski zakida u kontinuitetu i na svim nivoima, odnosno novac namenjen ekologiji se nenamenski troši“, kazao je on.

Izvor: beta.rs