Zagađen vazduh u Srbiji, Sarajevu i svetu: Kako smanjiti smog u gradu

U Sarajevu je proglašena uzbuna, a merne stanice pokazuju da je vazduh veoma zagađen i u Srbiji.

Tokom vikenda, ulice Sarajeva bile su puste jer je lokalna Vlada proglasila „uzbunu“ zbog zagađenja vazduha i pozvala građane da ne izlaze napolje osim u hitnim slučajevima.

Vlasti su građanima preporučile i da nose maske preko lica, ne otvaraju prozore i ne koriste automobile.

Teško se diše i u Srbiji.

Podaci sa mernih stanica pokazuju da je vazduh u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Nišu, Užicu i Valjevu jako zagađen. Srbija je u grupi zemalja koje imaju najzagađeniji vazduh na svetu, prenela je Svetska alijansa za zdravlje i zagađenje. Ovu alijansu su osnovale 2012. godine Svetska banka, Evropska komisija i Ujedinjene nacije u saradnji sa brojnim drugim organizacijama.

Ministar za zaštitu životne sredine Srbije Goran Trivan rekao je da će državu smanjenje zagađenja koštati 2.4 milijarde evra, kao i da će od januara početi provere da li su lokalne samouprave usvojile planove za smanjenje aerozagađenja.

Višemilionski gradovi, poput Londona, Pekinga i Meksiko sitija, decenijama su se borili sa zagađenjem vazduha, ali su vremenom uspeli da podignu kvalitet.

Kako se za zagađenjem bori svet

London

Tokom 19. i 20. veka, kada su se ljudi grejali na ugalj i kada se teška industrija nalazila u centru grada, nad Londonom se konstantno nalazio „pokrivač“ od smoga.

Ostaće zapamćen Veliki smog nad Londonom 1952. godine, kada je anticiklon nad gradom „zarobio“ hladan vazduh ispod toplog.

Smog je tada smanjio vidljivost na nekoliko metara, a procenjuje se da je zbog zagađenja koje je trajalo četiri dana, umrlo više od 10.000 ljudi.

Rešenje je stiglo u vidu Zakona o čistom vazduhu 1956. godine.

Smog je smanjen kada je industrija izmeštena iz grada, a domaćinstvima ponuđene subvencije da pređu na korišćenje goriva koja nisu toliko štetna.

Meksiko siti

Glavni grad Meksika je tokom sedamdesetih i osamdesetih bio na lošem glasu zbog zagađenja.

Samo disanje u Meksiko sitiju tada je bilo jednako pušenju pola paklice cigareta dnevno.

Peking

Industrijalizacija Kine dovela je do velikog zagađenja vazduha. Od 1980-ih porastao je i broj vlasnika automobila, pa je vazduh Pekinga postao opasan.

U izveštaju Šangajske akademije društvenih nauka piše da je Peking „grad nezdrav za život ljudi zbog zagađenja vazduha“.

Rešenje je usledilo nakon godina i godina rada.

Izveštaj Ujedinjenih nacija pokazalo je da je u periodu od samo četiri godine, od 2013. do 2017. godine, nivo opasnih čestica je u gradu opao za 35 odsto.

Takođe piše i da je ovo jedini grad na planeti koji je uspeo da postigne ovako nešto.

Od 1998. godine, vlasti su uvele niz mera, unapredile sistem za praćenje kvaliteta vazduha i više novca uložile u javni prevoz.

Peking i danas ima problem sa zagađenjem. Ljudi s maskama za zaštitu od lošeg vazduha su i dalje čest prizor.