nasa reklama

VELIKE INVESTICIJE U VELIKI ZELENI ZID

Veliki Zeleni zid u Africi
Autori:
Marija Milenković, mast.inž.zašt.živ.sred.

Veliki zeleni zid prostirao bi se od Atlantskog okeana do Crvenog mora i bio bi dugačak 8000 km, a širok 15 km i njega bi činile biljne vrste koje mogu opstati u pustinjskim uslovima.

Poučen mnogim ranijim iskustvima, britanski botaničar i istraživač Bejker, došao je na ideju o formiranju velikog zelenog zida, davne 1954. godine pri poseti Sahari. On nije imao na umu betonski, već zid koji bi se prostirao čitavom južnom granicom Sahare, a bio bi sačinjen od stabala i biljnih vrsta, koje bi mogle opstati u pustinjskim uslovima i koje bi sprečile dalju degradaciju tla.

Čak 70% stanovništva Sahela živi od poljoprivrede, međutim zbog primene veoma loših tehnika došlo je do degradiranja zemljišta koje je postalo neplodno. Ljudi su trbuhom za kruhom bili primorani da se presele u druge krajeve.

Ideju botaničara Bejkera usvojilo je 11 država u oblasti Sahel, i one su, uprkos političkim nesuglasicama, uspele da se dogovore i formiraju Panafričku agenciju za Veliki zeleni zid.

Zid je zamišljen kao pojas vegetacije koji bi se prostirao od Atlantskog okeana do Crvenog mora i bio bi dugačak 8000 km, a širok 15 km. Sa prikupljanjem novca i pošumljavanjem krenulo se 2007. godine, ali zbog ekonomske krize, pošumljeno je tek 4% ukupne površine.

Poruka ljudskoj civilizaciji

Da bi se postigao ambiciozni cilj, da do 2030.godine Veliki zeleni zid bude potpuno pošumljen, mnoge velike organizacije su odlučile da investiraju velike količine novca u ovaj projekat. Tako je predsednik Francuske, Emanuel Makron, rešio da finansira projekat sa čak 42% ukupno potrebnih sredstava. Takođe je i Svetska banka obećala pomoć od 5 milijardi dolara za region Sahel, a Progreen (Globalni fond Svetske banke) uložiće još 14,5 milijardi dolara u pet zemalja – Burkinu Faso, Čad, Niger, Mali i Mauritaniju. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, izrazio je mišljenje da će bespovratna sredstva biti od velike pomoći, kao i to da će Zeleni zid doprineti oporavku od korona virusa.

Ono što je takođe interesantno je da bi se realizacijom ovog projekta omogućilo uklanjanje i do 250 miliona tona ugljendioksida iz atmosfere, a bilo bi otvoreno 10 miliona novih zelenih radnih mesta. // Vest pripremila Marija Milenković, mast.inž.zašt.živ.sred.