nasa reklama

URBANA BUDUĆNOST: KAKO DA NAM GRADOVI BUDU ODRŽIVI?

Autor Priloga:
Marija Milenković, mast.inž.zašt.živ.sred.

Kako sve više ljudi naseljava gradove, oni postaju sve veći i sve je više stambenih betonskih objekata. Danas se na zelenilo i dalje gleda kao na luksuz, a ne na dugoročnu investiciju koja ima zdravstvene i druge beneficije, poput otpornosti gradova na klimatske promene.

Što je grad veći, to njegovi stanovnici imaju veću potrebu za energijom. Prema nekim istraživanjima, stanovnici gradova troše oko 2/3 svetske energije i stvaraju više od 70% globalnih emisija gasova staklene bašte. Cilj postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine jasno je postavljen, a sve zemlje sveta potpisale su Pariski sporazum kako bi se zaustavilo globalno zagrevanje. Da bi se 2050. godine videli konkretni rezultati trenutnih napora za očuvanje životne sredine, 2030. godina biće prekretnica u kojoj se mnogo toga mora promeniti. Planira se obustavljanje proizvodnje benzinaca i dizelaša do 2030. godine, tako da će se do 2050. na ulicama naći samo električni automobili. Takođe, Evropska komisija je predstavila plan da sva plastika bude pogodna za recikliranje do 2030-te, kao i da se postupno mora smanjivati proizvodnja i upotreba iste.

Najefikasniji i najjeftiniji način da se pozitivno utiče na klimatske promene, kao i da se poboljša zdravlje ljudi koji žive u gradovima jeste sadnja drveća, i samim tim, povećanje zelenih površina. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je preporučeni minimum zelenila devet kvadratnih metara po stanovniku. To znači da bi svaki od oko 7,5 milijardi stanovnika naše planete trebalo da zasadi bar 160 stabala u svom životu.

Nebojša Vraneš, iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS, kaže da su „zeleni“ gradovi oni koji teže smanjenju uticaja na životnu sredinu smanjenjem otpada, emisija, povećanjem reciklaže, povećanjem gustine stanovanja dok se šire parkovi, ozelenjuju krovovi i dvorišta, i podstiče razvoj održivih lokalnih preduzeća. Da bi se sve to postiglo, gradovi moraju imati prečišćavanje otpadnih voda, merenje zagađenja vazduha po međunarodnim standardima i razdvajanje otpada na mestu nastanka, u samim kućama i stanovima. Izazov stvaranja zelenog grada je ogroman. Vraneš ističe da kovid kriza treba svima da otvori oči i da se tranziciji ka zelenom i cirkularnom načinu života moramo prilagoditi i da je gradovima potrebno poboljšano upravljanje. U vezi sa tim, postoje i lepe vesti – država će subvencionisati zamenu starih kotlova za kotlove na pelet ili priključak za gas. Osim toga biće subvencija i za kupovinu bicikli u Nišu i Novom Sadu.

Nakon lošeg uređenja glavnog grada Brazila od strane gradonačelnika, Žaime Lerner će – prvo kao planer, a zatim kao gradonačelnik – razviti radikalno drugačiju viziju Kuritibe. Promenjena je koncepcija grada. Danas, dok se na Braziliju gleda kao na grad „belih slonova“, Kuritiba je postala zlatni standard u održivom urbanističkom planiranju i to je model za mnoge gradove na svetu. Ovaj primer nam pokazuje da je moguće napraviti od svakog grada održivi zeleni grad konkretnom vizijom i uz saglasnost stanovnika tokom dvadesetak godina. Ali to nije 20 godina samo gradnje infrastrukture i zgrada, nego i povećanja svesti stanovnika. // Vest pripremila Marija Milenković, mast.inž.zašt.živ.sred.

IZVORI: National Geographic Srbija, Energetski portal