Promena klime preti opstanku jednog od simbola Madagaskara

Stručnjaci su procenili da će na Madagaskaru tropske oluje i suše biti u porastu narednih godina. Za usko specijalizovane primate ovo znači poziv na uzbunu.

Peščane plaže, bujne prašume, egzotične biljke i životinje – epiteti su koji privlače na stotine hiljada turista svake godine na neobično ostrvo u Indijskom okeanu. Zbog njegove duge istorije nastanka i jedinstvene raznolikosti u reljefu i živom svetu, za Madagaskar kažu da je to zemlja koju je vreme zaboravilo, piše sajt Klima 101.

Zahvaljujući činjenici da preko 80 odsto faune ovog četvrtog po površini najvećeg ostrva na Planeti čine endemične vrste (tj. vrste koje samo tu pronalaze svoj dom i nigde drugde), mnogi ekolozi govore o Madagaskaru kao o osmom kontinentu. To nije toliko čudno ako se uzme u obzir da se ostrvo počelo odvajati od Afrike nakon izumiranja dinosaurusa i da su mnoge biljke koje tu danas žive relikti ili potomci drevnih vrsta zatečenih u trenutku odvajanja. Baš zato je očuvanje životinjskih vrsta sa ovog ostrva posebno važno.

Iako iz prethodnih opisa deluje kao da je Madagaskar tropski raj netaknute prirode i gostoljubive klime, to ipak nije uvek slučaj, a o tome posebno mogu da posvedoče njegovi možda najpoznatiji stanovnici – lemuri.

Ovi ljupki sisari koji broje preko 100 vrsta, žive samo na Madagaskaru i pojedinim susednim ostrvima. Iako su dugom evolucijom prilagođeni na život na većem delu ostrva, mnoge od spomenutih vrsta danas su ugrožene i preti im izumiranje.

Vodeći faktori ugrožavanja, poput izlovljavanja i uništavanja njihovog prirodnog staništa (krčenje šuma zbog širenja plantaža) nisu jedina pretnja njihovom opstanku. Klimatske promene su se nametnule kao još jedan pritisak. Upravo primer pogođenih mladunaca jedne vrste lemura koji su u opasnosti da ne dobiju dovoljno mleka od majki, daje nam uvid u to koliko su zapravo živi sistemi međusobno povezani i u delikatnoj ravnoteži sa spoljašnjim uticajima.

SPECIFIČNI KLIMATSKI USLOVI

Lemuri su u svojim staništima navikli na dve klimatske sezone – topliju, kišnu sezonu od novembra do aprila i hladniju, suvu sezonu od maja do oktobra. Međutim, s obzirom da se Madagaskar odlikuje izuzetnom raznolikošću staništa, u svakom od njih vlada i drugačija mikroklima. Odstupanja od postojećih pravila uzrok su negativnog uticaja klime na endemične lemure.

Madagaskar je često na udaru pasata i periodičnih ciklona. Naročito je njegova istočna obala osetljiva na fenomen El Ninja, tj. okeansko-atmosferske oscilacije koja se ovde manifestuje periodičnim ciklusima suše i ekstremnih padavina. Za kišne šume na istočnoj i jugoistočnoj obali Madagaskara kritičan je taj nepredvidivi sušni period, kada je drastično smanjena količina padavina.

JUNACI SA PLATNA NESTAJU U STVARNOM ŽIVOTU

Kod jedne vrste lemura iz kišne šume, Edvardsove sifake, tokom El Ninjo godina zabeležena je povećana smrtnost mladunaca i smanjena stopa fekunditeta (sposobnosti razmnožavanja). Istraživanja rađena na populaciji ove ugrožene vrste pokazala su da su najviše na udaru odojčad starijih ženki. Za vreme suša, ovakve ženke dojilje hrane se tvrdim listovima koji su suvlji i manje hranljivi, a zbog istrošenih zuba nisu sposobne da sažvaću dovoljno listova za nesmetanu laktaciju. Zbog toga su njihovi mladunci dosta slabi i podložniji bolestima i postaju lak plen grabljivica.

Uticaji ciklona na poremećaj u ishrani lemura takođe nisu zanemarljivi. Lemur ogrličar beleži značajan gubitak kilaže i stope razmnožavanja, usled velike olujne štete nanesene plodonosnom drveću čije je voće primarni izvor hrane ove vrste.

Čak ni uobičajeno sušne oblasti Madagaskara nisu pošteđene, kao što je to slučaj sa špinatnim šumama. One su jedno od prirodnih staništa prstenorepog lemura, u narodu poznatijeg kao kralj Džulijen XIII. I dok junak animirane serije Pingvini sa Madagaskara naizgled nema nikakav problem sa vrućinom, njegov pandan iz stvarnog života muči muku sa produženom sušom. Pojedine populacije ove vrste doživele su veliki pad u brojnosti usled povećanog intenziteta i učestalosti suvljeg perioda u svom okruženju. Ukoliko se ovakva situacija nastavi i ubuduće, lemuri će verovatno imati manje mogućnosti da se na vreme oporave.

NEIZVESNA BUDUĆNOST

Stručnjaci su procenili da će na Madagaskaru tropske oluje i suše biti u porastu narednih godina. Za usko specijalizovane primate ovo znači poziv na uzbunu.

Smatra se da će u narednih šezdeset godina, usled klimatskih promena, čak dve vrste lasičastih i jedna vrsta patuljastog lemura izgubiti svoja staništa. Vrste koje su geografski ograničene na jako mali prostor, uvek su pod najvećom pretnjom izmiranja jer su usko prilagođene i nemaju gde drugde da odu.

Ipak, naučnici smatraju da neće svi lemuri na isti način odreagovati na promene. Modeli njihovih ispitivanja su pokazali da postoji šansa da pojedine vrste lemura pronađu ekološke koridore preko kojih mogu da nasele i osvoje nove prostore. Ali to naravno zavisi prevashodno od toga kako se izbore sa drugim, antropogenim uticajima koji prete njihovom opstanku.

Sasvim je sigurno da će globalno zagrevanje uticati i na stanovništvo Madagaskara, koje će takođe morati da se prilagodi novonastalim promenama. Narod će svoje posede i parcele za obrađivanje zemlje morati da potraži na novim mestima. To će neminovno dovesti do oduzimanja životnog prostora drugih vrsta, poput lemura, jer dosadašnje neodržive prakse lokalnog stanovništva ne ulivaju nadu da će se ljudi ovog puta opredeliti za suživot sa florom i faunom Madagaskara, zahvaljujući kojima su i do danas opstali na ovom jedinstvenom ostrvu.

Izvor: Klima 101