PRLJAVI STRIMING Da li znate da svaki put kada gledate neki snimak uživo, nanosite NEPOPRAVLJIVU ŠTETU PLANETI?

Nakon lansiranja striming usluga “Diznija” i “Epla”, razvojem 5G mreže i rastom kriptovaluta, stručnjaci su upozorili na posledice koje po okolinu ima ovaj ogromni rast u korišćenju podataka.

Trenutno u svetu postoje stotine hiljada centara za podatke, u kojima se čuva sve – od viralnih snimaka do lekarskih recepata i detalja bankovnih računa. Mnogi od tih centara koriste električnu energiju dobijenu izgaranjem fosilnih goriva.

– Kad bih vam rekla da puštanje snimaka onlajn uživo doprinosi zagađenju, da li bi mi poverovali? Sve što gledamo, što igramo igrice i delimo fotografije jednako je zagađujuće kao letenje avionom – kaže novinarka Bet Veb, dodajući da je to kao štetni gasovi ispušteni tokom vožnje od Birmingema do Mančestera, udaljenih međusobno oko 113 kilometara.

– Internet koristi toliko mnogo energije da neki ljudi prete drastičnim merama – kaže Veb.

Tako Jan Biterlin sa Univerziteta Lids kaže da bi se te mere odnosile na prilično neugodne stvari, poput racionisanja videa ili generalno izbacivanje snimaka sa telefona. Dok sadašnje generacije predškolske dece porastu, internet će možda koristiti petinu električne energije u svetu, a to je veliko kao čitava Amerika, ističe BBC.

Svi centri za podatke, kablovi i bežični signali da bi preneli jednu pesmu koriste istu količinu energije kao Čad, Gvineja Biso, Somalija, Sijera Leone i Centralna Afrička Republika zajedno u toku jedne godine.

Kristal, jedna od učesnica “Rupolove dreg trke”, objasnila je za BBC kako gledanje njene emisije doprinosi klimatskim promenama.

– Recimo da hoćete da pogledate neki moj video. Tražite snimke na svom telefonu, putujući preko gomile različitih mreža, što možda uključuje i put ispod površine okeana, sve do zgrade koja se zove centar podataka u kojoj se taj video čuva. Onda video kreće da putuje nazad. Eksplodirao je na hiljade delića od kojih svaki putuje drugačijom rutom. Kad oni stignu do vašeg telefona stavljaju se na pravo mesto i kreće video – navela je ona.

Sve te priče o serverima i centrima podataka zvuče zbunjujuće, zbog čega smo skloniji da govorimo o “oblaku”.

– Oblak nije negde na nebu. To je fizička lokacija. Internet je u stvari samo velika gomila zgrada i kablova. Toliko je komplikovano da je lakše sve to nazvati „oblakom“ -kaže Pol Luis iz “Telehaus Evrope”.

Gomile svetskog interneta prolaze kod okrug Laudon u Virdžiniji, tik do Vašingtona, koji ima najveću koncentraciju centara za podatake u svetu. Jedan od njih je “Didžital rialti” iz Virdžinije, čiji su hodnici od početka do kraja dužine pet fudbalskih terena.

-Zamislite da svaki server napaja jednu kuću. U ovom centru za podatke ima toliko servera da je to kao kao da se napaja čitav grad – kaže Met Šolts iz “Didžital rialtija”.

Kompanije su nekad čuvale svoje fajlove u kancelarijama. Ali sada ima toliko podataka da je efikasnije čuvati ih u centrima za podatke poput ovog u Virdžiniji. Postoji i određena kompanija koja rukovodi ovom konstrukcijom. Ispostavilo se, otkriva BBC, da “Amazon” poseduje veliki deo interneta. Kompanija mnogo više zarađuje prodajući svoj oblak nego od prodaje svih “Aleksi” i isporuka u jednom danu. Striming sajtovi, kao što je “Netfliks”, nemaju svoju mrežu ili centre podataka, veći ih iznajmljuju od drugih, poput “Amazona”. I BBC čuva nešto od svojih podataka u “Amazonovom” oblaku.

Aleks Raf, bivši radnik “Amazona”, zabrinut je zbog njihovog rasta.

– Problem sa centrima podataka nije u njihovoj rasprostranjenosti, ni u veličini, već uglavnom zbog fosilnih goriva kojim se napajaju – kaže on.

Uzimajući u obzir gomilu energije kojom se snabdevaju kompanije poput “Amazona” a koja dolazi od ugljena i gasa, to znači da internet ozbiljno zagađuje okolinu. “Amazon” je objavio da je cilj kompanije da do 2024 koristi 80 odsto obnovljive energije, a do 2030. punih 100 odsto, navodi BBC.