Milja iz Zemuna iz svog domaćinstva iznese JEDNU kesu smeća GODIŠNJE

Statistika kaže da svaki stanovnik Srbije dnevno proizvede oko kilogram komunalnog otpada koji se ne odlaže na odgovarajući način. Ovo samo govori u prilog činjenici da ne razmišljamo preterano o tome kakvu planetu ćemo ostaviti svojim potomcima. Ipak, trudeći se da stvore bolje uslove u kojima će živeti njihova deca, neki naši građani doneli su zdrave odluke.

Među njima je i Milja Vuković iz Zemuna, po struci istoričarka umetnosti, a trenutno se bavi odnosima s javnošću, komunikacijom i najvažnije – ekološkim aktivizmom.

Milja (40) tvrdi da oduvek oseća jaku, živu i neraskidivu vezu sa prirodom, još iz detinjstva.

– Sećam se prosto kroz ceo život tog stalnog nemuštog dijaloga sa prirodom. Ka samom aktivizmu sam se okrenula kada sam postala svesna pretnje koja se nadvila baš nad tu našu prirodu – reke, zemljište, vazduh, okeane… Mnogo stručnjaka govori o našem vremenu kao o trenutku Šestog velikog istrebljenja, zbog izuzetno velikog osiromašenja, tačnije, devastacije sveta prirode – objašnjava Milja razloge za potrebu da unese radikalne promene u svoj odnos prema prirodi.

Manje otpada koji odlazi na deponije

Ekološkim aktivizmom se bavi već pet godina i to kroz aktivnosti inicijativa “Divlji Beograd” i “Za manje smeća i više sreće”. Filozofija, odnosno stil života koji primenjuje naziva se ziro vejst (zero waste) tj život bez otpada.

– U praksi to znači da nastojim da napravim što manje ili nimalo smeća. Život bez smeća se uklapa u principe kružne ekonomije koja stoji nasuprot sistemu koji trenutno živimo, a to je linearna ekonomija.Glavna pravila ovakvog načina života su da je potrebno da veliku pažnju poklonimo tome da izaberemo i koristimo samo one stvari koje ne prave otpad ili koje prave što je manje moguće, reciklabilnog otpada. Zatim da maksimalno produžimo upotrebni vek predmeta koje koristimo, tako što ih negujemo i popravljamo ili im nalazimo novu namenu – kaže Milja.

Kao poslednju, ali ne i manje važnu stavku navodi reciklažu komunalnog otpada, kao i kompostiranje organskog otpada.

„Promena se desila gotovo preko noći“

– Već petnaestak godina koristim sve manje i manje životinjskih proizvoda, najveći deo ishrane mi je biljni. Srećna sam zbog toga i gledam da još smanjim udeo životinjskih proizvoda. Industrije mesa, mleka, jaja i kože su nezamislivo veliki zagađivači a pri tome su i etički neprihvatljivi. Tako da to je bila jedna promena životnih navika koja je već dugo deo mog života. U jednom trenutku sam shvatila da smo jako daleko otišli sa zagađivanjem planete i da na taj način nanosimo patnju trilionima bića. Osetila sam da ne ukazujemo dovoljno poštovanja i zahvalnosti za dragocenost, čudo sveta u kojem živimo. Ta se promena, okretanje ka životu bez otpada, desila pre nešto više od dve godine, vrlo naglo, skoro pa preko noći – kaže ona.

“Pogledaj u kantu za otpatke”

Volja i odlučnost donela je i lakoću promene. Iako tvrdi da svako sam određuje put kojim ide ukoliko želi da smanji količinu otpada, Milja predlaže da pre pogleda na drugačiji svet prvo pogledamo – u kantu.

– Sasvim je sigurno da svako ima neki svoj put i ukoliko želite da radikalo smanjite količinu otpada koju proizvodite predlažem da upravo sada odšetate do vaše kante za otpatke i pogledate u nju. Koje vrste otpada imate najviše? Šta od toga ste spremni da zamenite nekom bezotpadnom alternativom? Krenite od toga da uvedete kao zlatnu praksu da jednostavno nikad ne izlazite iz kuće bez cegera, vrećica za robu na merenje i boce za vodu – predlaže Milja.

“Kako sam naučila da živim bez plastike?”

– Nakon dve godine života bez otpada ja sam za sve najvažnije stvari koje su mi u domaćinstvu potrebne pronašla alternativu. Čini mi se da moje domaćinstvo pravi manje od jedne kese mešanog komunalnog otpada godišnje. To je radikalna promena koja mi daje osećaj rasterećenja i radosti. Organski otpad kompostiram u kompostnoj kanti na terasi. Obožavam kompost. I sve moje biljke ga obožavaju. U Srbiji se neverovatan broj lepih namirnica može nabaviti na merenje, dakle bez ambalaže. Čitav niz predmeta koji su jednokratni sam zamenila višekratnim predmetima. Ima raznih izazova, ali znate kako se kaže: sto problema, hiljadu rešenja – kaže ona.

Kada su u pitanju plastične kese, Milja nema dilemu.

– Za kese je rešenje ne uzimati ih, koristiti ceger, a kese kad god je moguće izbegavati. Na kesama koju su sad u opticaju piše da su biorazgradive ali to u praksi uopšte nije tačno, to je pogrešna reč jer mi mislimo da su one kompostabilne tj da se mogu razložiti i pretovoriti u zemlju, ali u stvari to su samo kese koje će se brže raspasti (i prestati da budu upotrebljive) i pretvoriti u mikroplastiku koja je ozbiljan izvor zagađenja – smatra ona.

Ista taktika važi i za plastične flaše koje se i dalje masovno koriste.

– Za sve silne plastične flaše za vodu rešenje je nositi svoju bocu za vodu. I brinuti se o tome da izvori vode i reke budu zdravi i u vlasništvu stanovništva koje živi na toj teritoriji. To je izuzetno važno. Kad je čišćenje kuće u pitanju sapunica, domaće sirće i soda bikarbona čiste sve – kaže Milja.

“Dugo sam mislila da će kanta sa kompostom smrdeti, a sada mi je žao zbog toga”

– Organski otpad sa velikim zadovoljstvom kompostiram, u kanti na mojoj terasi. Trebalo mi je dosta vremena da se prelomim i da počnem ovu praksu, jer sam mislila da će kompostna kanta smrdeti, da se kod mene ti procesi razlaganja neće odvijati, svašta sam mislila. A sad mi je samo žao što mnogo ranije nisam počela da kompostiram. Organski otpad koji šaljemo na deponije je izvor zagađenja vode i zemljišta, a još i više je opasan jer negativno doprinosi emisijama ugljeničnih gasova i efektu staklene bašte. Naravno, neophodno je i da se što pre otvore komunalne kompostane, na nivou gradova – predlaže.

Alternativa je zlatna

– Pređite na ,,gole proizvode’’: gel za tuširanje zamenite sapunima, šamponi i balzami za kosu postoje u čvrstom obliku i moguće ih je kupiti skoro pa potpuno bez ambalaže. Na našem tržištu postoji sapun za pranje sudova “Ribež”. Zamenite deo higijenskih proizvoda koji su jednokratni višekratnim alternativama – blaznice za skidanje šminke, pelene, menstrualni ulošci, menstrualna čašica… Gledajte da što veći deo namirnica kupujete na merenje, tako da ih kući donesete bez ambalaže ili u vašoj ambalaži. Takođe, obratite pažnju da namirnice nabavaljate što lokalnije i kad god možete od malih proizvođača – kaže Milja.

U Fejsbuk grupi koju vodi “Za manje smeća i više sreće” svakodnevno deli praktične savete za život bez otpada.

– Ja sam do sad imala uglavnom pozitivna iskustva sa donošem moje ambalaže, mnogim prodavcima je to čak simpatično a njima se i više isplati jer nemaju trošak kese ili ambalaže. Koliko vidim postoji baš mnogo ljudi koji žele malo, srednje ili radikalno smanje količinu otpada koju stvaraju. Mnogo ljudi nije srećno zbog količine smeća koju svakodnevno šalje na deponije. Mislim da je smanjenje količine otpada koju stvaramo jedan veoma konkretan način da jasno pokažemo ljubav ka zemlji u kojoj živimo i deci koja dolaze – kaže Milja.

Izvor: Blic