KAKO NASTAJU RUPE U PEJZAŽU? MISTERIJA SIBIRSKIH KRATERA

izdv
Autor Priloga:
Milena Stojanović, dipl. inž. el. i rač.

Masivni krater pojavio se nasilno i eksplozivno u sibirskoj tundri prošle godine – snažno izbacivanje metana izbacujući led i stene stotinama metara dalje i ostavljajući rupu u praznom i jezivom pejzažu.

Bila je to 17. rupa koja se pojavila na udaljenom poluostrvu Jamal i Gida na ruskom Arktiku otkako je prva primećena 2013. godine, zbunjujući naučnike. Smatra se da su krateri povezani sa klimatskim promenama. Fotografija dronova, 3D modelovanje i veštačka inteligencija pomažu u otkrivanju njihovih tajni.

„Novi krater je jedinstveno dobro očuvan, jer se površinska voda još nije nakupila u krateru dok smo ga istraživali, što nam je omogućilo da proučimo“ svež „krater, netaknut propadanjem“, rekao je Jevgenij Čuvilin, vodeći naučni istraživač u Centar za testiranje ugljovodonika iz Instituta za nauku i tehnologiju Skolkovo u Moskvi.

To je takođe prvi put da su istraživači uspeli da lete dronom duboko u krater – dosežući 10 do 15 metara pod zemljom, omogućavajući im da uhvate oblik podzemne šupljine u kojoj se smestio metan.

Čuvilin je bio deo tima ruskih naučnika koji su posetili krater u avgustu 2020. Njihova otkrića objavljena su u časopisu Geosciences prošle nedelje.

Dron je snimio oko 80 slika, omogućavajući istraživačima da naprave 3D model kratera, koji je dubok 30 metara – zamislite tri autobusa od kraja do kraja.

Autor studije Igor Bogojavljenski, iz Instituta za istraživanje nafte i gasa Ruske akademije nauka, služio je kao pilot bespilotne letelice i rekao da je morao da legne na ivicu dubokog kratera sa 10 spratova i da ruke prevrne preko ivice da bi kontrolisao dron.

„Tri puta smo bili blizu da ga izgubimo, ali uspeli smo da dobijemo podatke za 3D model“, rekao je.

Model, koji je pokazao neobične pećine ili kaverne u donjem delu kratera, u velikoj meri je potvrdio ono što su naučnici pretpostavili: gas metan se stvara u šupljini u ledu, zbog čega se humka pojavljuje u nivou tla. Nasip raste u veličini pre nego što eksplodira led i ostali otpad u eksploziji i iza sebe ostavi masivni krater.

Ono što je još uvek nejasno je izvor metana. Može doći iz dubokih slojeva unutar Zemlje ili bliže površini – ili iz kombinacije to dvoje.

Permafrost je ogroman prirodni rezervoar metana, moćan gas sa efektom staklene bašte koji je mnogo efikasniji od ugljen-dioksida u zadržavanju toplote i zagrevanju planete. Toplija leta – Arktik se zagreva dva puta brže od globalnog proseka – oslabili su sloj permafrosta, koji deluje kao kapa, olakšavajući izlazak gasa. Neki stručnjaci procenjuju da tla u regionu permafrosta sadrže dvostruko više ugljenika nego u atmosferi, što region čini izuzetno važnim u borbi protiv klimatskih promena.

„Klimatske promene, naravno, utiču na verovatnoću pojave kratera za ispuštanje gasa u arktičkom permafrostu“, rekao je Čuvilin.

Korišćenjem satelitskih snimaka istraživači su takođe mogli da utvrde kada je nastao krater. Oni veruju da bi humka eksplodirala u nekom trenutku između 15. maja i 9. juna 2020. Krater je prvi put primećen tokom leta helikopterom 16. jula 2020.

Prema Čuvilinu, vreme nije bilo slučajno. „Ovo je doba godine kada dolazi do velikog priliva sunčeve energije zbog čega se sneg topi, a gornji slojevi tla zagrevaju, a to uzrokuje promene u njihovim svojstvima i ponašanju.“

Iako su se ovi krateri pojavili u veoma retko naseljenom regionu, oni predstavljaju rizik za starosedelačko stanovništvo i naftnu i gasnu infrastrukturu. Rupe se obično pronađu slučajno tokom leta helikopterom ili ih nađu lokalci.

„Krateri i druge nagle promene koje se dešavaju širom arktičkog pejzaža ukazuju na brzo zagrevanje i odmrzavanje Arktika, što može imati ozbiljne posledice za stanovnike Arktika i širom sveta.“ // Vest pripremila Milena Stojanović, dipl. inž. el. i rač.

IZVOR: National Geographic Srbija