Ekološki put

Eksluzivni intervju za Magazin EKO KUĆA, o zagađenju vazduha i o svim drugim ekološkim temama i rešenjima koja nas povezuju sa svetom.

VODIMO VIŠE RAČUNA O NAŠOJ ŽIVOTNOJ SREDINI I IZGRADIMO ZAJEDNIČKI EKOLOŠKI PUT U BUDUĆNOST, JER NE POSTOJI NIŠTA VAŽNIJE ZA NAS I NAŠU DECU. MORAMO BITI ZDRAVI I BITI PODRŠKA NAŠOJ DECI, A NA POČETKU I NA KRAJU SVEGA TREBA DA BUDE LJUBAV. ONA MORA BITI PRISUTNA U SVEMU ŠTO RADIMO. JEDINO TAKO SE MOŽE POSTIĆI ŽELJENI REZULTAT.

Razgovaramo sa ministrom zaštite životne sredine Republike Srbije Goranom Trivanom o značaju ekološkog pogleda na svet, o odnosu svakog pojedinca prema univerzalnim vrednostima prirode i o njenoj zaštiti i očuvanju kao osnovnim pretpostavkama opstanka čoveka na planeti Zemlji. Govorimo o značaju nauke i tehnologije za napredak čovečanstva, o njihovim uzletima i o posledicama koje su sve očiglednije na ekološkom licu Zemlje, degradaciji i uništavanju prirode, ali isto tako i o obavezi da kroz edukaciju i podizanje svesti o značaju prirodnog konteksta sprečimo negativne procese koji ugrožavaju opstanak živog sveta na Zemlji. 

>> NALAZITE SE NA ČELU MINISTARSTVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, KOJA JE POSTALA NAJZNAČAJNIJI ELEMENT LJUDSKOG POSTOJANJA. DA LI VAŠA STRUKA, PEJZAŽNA ARHITEKTURA, POTENCIRA SENZIBILITET I OSEĆAJ ODGOVORNOSTI PREMA PRIRODNOM KONTEKSTU I ODREĐUJE VAŠE PROMIŠLJANJE, POGLED I UTICAJ NA EKONOMSKE I POLITIČKE TOKOVE U KONTEKSTU UKUPNOG EKOLOŠKOG RAZVOJA SRBIJE?

Sasvim sigurno, pejzažna arhitektura predstavlja jednu suštinski filozofsku disciplinu i kompleksan pogled na svet i okruženje u kome živimo. Izvorno stanje čoveka je skladan odnos sa prirodom, a mi smo ga izgubili razvojem civilizacije. Pravo pitanje današnjice je kakav RAZGOVOR VODILI: VLADIMIR LOVRIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK MAGAZINA EKO KUĆA I MILICA KESIĆ, UREDNIK je čovekov odnos prema prirodi i koliko smo živeći u urbanim sredinama, koje su uticale na promenu psihologije čoveka, izmenili naš pogled na svet. Zbog svega toga je psihologija ljudi koji žive u urbanim sredinama drugačija od psihologije ljudi koji žive u ruralnim sredinama.

>> ISTORIJA CIVILIZACIJE I PRIRODNOG BALANSA ŽIVE I NEŽIVE PRIRODE NARUŠENA JE POJAVOM I RASTOM GRADOVA. ČINJENICA JE DA CIVILIZACIJA POČINJE U SEOSKOJ KOLIBI, A U GRADOVIMA DOŽIVLJAVA SVOJ PROCVAT. DA LI JE GRAD NA TOM DUGOM PUTU DOŠAO DO ISHODIŠNE TAČKE, MEGALOPOLISA, KOJI SE ŠIRE PO CELOM SVETU I NA TAJ NAČIN UGROŽAVAJU PRIRODNI KONTEKST? Istina je da gradovi današnjice predstavljaju takozvane, u ekološkom smislu, crne tačke u svakom pogledu. Tih tačaka je nemali broj na planeti, a uzrokuju čitav niz ekoloških problema, uključujući i klimatske promene. Napravio bih paralelu sa gradovima-državama, kao što su oni u drevnom Egiptu i Vavilonu. Glavno pitanje je zašto su nestali ti gradovi. Nestali su kada je drastično povećan broj njihovih stanovnika doveo do iscrpljivanja dostupnih resursa na tim teritorijama. Dakle, više nije bilo ni dovoljno hrane, ni obradivih površina ni vode. Čovek okruženje prilagođava sebi, ali je čovek i rezultat okruženja.Mi smo deo prirode i prirodni ciklus je naš vlastiti. Ljudsko biće, koje je deo prirode, uništava svoju budućnost sa svim bićima u prirodi. U ovom trenutku aktivno nestaje milion vrsta od onih pretpostavljenih osam miliona i taj trend će se ubrzavati geometrijskom progresijom.

Čovek je u toj meri razvio nauku da upravlja procesima na planeti. Nestankom biodiverziteta promeniće se i čovek koji je deo onog biodiverziteta koji poznajemo. Da li će nas upotreba genetskog inženjeringa, kojim će se proizvoditi potreban biodiverzitet, u procesu prilagođavanja prirode našim potrebama pretvoriti u robote? U svakom slučaju, psihološki više nećemo biti onakvi kakvi smo danas. Postaćemo civilizacija sa potpuno drugačijom filozofijom života. Nisam siguran da mi se to dopada.

>> GRAD JE SVOJIM RASTOM I ŠIRENJEM INFRASTRUKTURE, VELIKOM POTROŠNJOM ENERGENATA I PRIRODNIH RESURSA I STVARANJEM OGROMNIH KOLIČINA OTPADA POSTAO NAJVEĆI ZAGAĐIVAČ ZEMLJE I NJENE ATMOSFERE. KAKO VIDITE SAVREMENI TRENUTAK RAZVOJA GRADOVA? 
Poslednjih godina čovečanstvo je svesno da su gradovi najveći zagađivači. Postoji planetarna svest o tome da smo mi kao njihovi stanovnici za to odgovorni. Svi stručnjaci u svim naukama su toga svesni, a posebno arhitekti, pejzažni arhitekti i urbanisti, koji svojim delanjem određuje meru, stil i način života u gradovima. Mi preko noći ne možemo promeniti naš način života, ali ako poslušamo ekološke arhitekte i urbaniste, pre ili kasnije doći će do poboljšanja života u gradovima po meri čoveka.

>> DA LI POZITIVNI PRIMERI ČOVEKOMERNOG RAZVOJA SKANDINAVSKIH GRADOVA MOGU POSLUŽITI KAO EKOLOŠKI MODEL ZA RAZVOJ GRADOVA U SRBIJI?

U svakoj razvijenijoj Evropskoj zemlji ima pozitivnih primera. Ja bih se svakako oslonio na iskustvo pre svega skandinavskih zemalja, zatim Nemačke, a i Francuske. Razvoj savremenih tehnologija i građevinskih materijala uticao je na potrošnju resursa i zagađivanje životne sredine. Kada bismo se vratili tradicionalnim materijalima i načinima građenja od pre 150 godina, shvatili bismo da možemo da živimo energetski efikasno i održivo. Sećam se kuće moga dede koja je bila napravljena od slame, zemlje, blata, gline i drveta. Leti je u njoj bilo divno hladno, a zimi divno toplo. Ima mnogo razloga da se vratimo praksi na koju smo zaboravili. I to je priča o supermarketu i ponuđenim proizvodima. A šta je sa onim, možda boljim, koji nisu u ponudi?

>> KAKO VI VIDITE RAZVOJ BEOGRADA KROZ OČUVANJE POSTOJEĆIH ZELENIH POVRŠINA I NJIHOVO PROŠIRIVANJE I PEJZAŽNO I HORTIKULTURALNO OPLEMENJIVANJE? 
Beograd je zauzeo poziciju potrebe da se razvija kao ekološki grad. Beograd mora da sačuva postojeće zelene površine u centralnom delu grada, kao i velike zelene oaze u širem centru i na obodima. Poslednjih godina puno pažnje se posvećuje pošumljavanju. Pošumljeno je preko 800ha. Formiraju se mnoge nove zelene površine, a grad se ozelenjava ukrasnim biljem, drvoredima i stablima. Ako se tako bude nastavilo,Beograd će biti jedan potpuno drugačiji grad, ekourbana metropola sa velikim zelenim površinama koje će sasvim sigurno, uz ekološke benefite – poboljšanje kvaliteta vazduha, povećanje biodiverziteta, smanjenje buke i toplotnih efekata betonskih površina, imati pozitivan uticaj na kvalitet životnog prostora i zdravlje njegovih stanovnika.

>> POZNATO JE DA STE VELIKI POBORNIK PLANSKOG POŠUMLJAVANJA. DA LI MOŽETE UTICATI NA PROCENAT ZELENIH POVRŠINA, A U TOM KONTEKSTU I NA POŠUMLJAVANJE SRBIJE, UZ OČUVANJE POSTOJEĆEG FONDA?
To je pitanje ličnog stava. Modernim jezikom rečeno, šuma je fabrika kiseonika i ključni faktor života na planeti. Pošumljavanje je najefikasniji, najjeftiniji, najjednostavniji i najdivniji način smanjenja efekta staklene bašte i ublažavanja posledica klimatskih promena. Cilj je da do 2030. godine značajno smanjimo emisiju CO2 , da bismo 2050. dostigli projektovani nulti cilj. Kada bismo posadali i šumom pokrili milijardu hektara, naša planeta ne bi imala nikakav problem sa gasovima staklene bašte. Ukoliko ne budemo pošumljavali, to se neće dogoditi. Procenat pošumljenosti Srbije je između 27 i 30%. To nije loše, ali plan Srbije je da u pošumljenosti idemo za početak na nešto više od 40 %. Razvijene zemlje uvozom građe čuvaju svoje šumsko bogatstvo i na taj način održavaju tzv. visoke šume, koje su i najkvalitetnije. Indija i Kina intenzivno pošumljvaju svoje goleti i to ima takve razmere da se nove šume vide sa veštačkih satelita. To je za svaku pohvalu. Brazil nažalost to ne čini, tamo šume nestaju, i treba mu pomoći jer je to to važno za celu planetu. Ekologija je na putu da unificira planetarnu politiku. Čovečanstvo će se ujediniti, ili se neće ujediniti oko ovog najvažnijeg aspekta života. U ovom trenutku se odvija planetarno važan proces koji ja nazivam zelenom revolucijom. To su pokreti građana u gotovo svim zemljama sveta koji nisu politički, a kojima je cilj da se planeta Zemlja zaštiti od nas samih i da se način života prilagodi mogućnostima planete na kojoj živimo.

BEOGRAD LEŽI NA OBALAMA SAVE I DUNAVA, AI KROZ MNOGE DRUGE GRADOVE U SRBIJI PROTIČU REKE KOJE ODREĐUJU NJIHOV URBANI RAZVOJ. DA LI TAKAV IZUZETAN VODENI POTENCIJAL MOŽE DA DEFINIŠE NOVE VREDNOSTI PRIOBALNIH URBANIH ZONA I DA OMOGUĆI OČUVANJE I UREĐENJE ZELENIH POVRŠINA OBOGAĆENIH PEŠAČKIM ZONAMA I MULTIFUNKCIONALNIM SADRŽAJIMA KOJI BI REKE PRIBLIŽILI SVIM GENERACIJAMA, DA BI SE NA TAJ NAČIN OSTVARILA ZAMISAO GRADA 21. VEKA, GRADA ZA LJUDE?
Moj profesor Stevan Milinković bio je jedan od najistaknutijih profesora na Šumarskom fakultetu, doajen pejzažne arhitekture, francuski student. Učestvovao je u projektovanju rešenja Savskog keja, za šta je dobio Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Bilo je to vreme pionira gradnje Novog Beograda i uspostavljanja pejzažne arhitekture u Srbiji. Vođen idejom profesoraMilinkovića, Beograd je pre nekoliko godina, kada sam bio u Sekretarijatu za životnu sredinu, započeo sa stvaranjem mape plavo-zelenih koridora, uređenih šumsko-vodenih celina. To je posebna, u svetu poznata strategija oplemenjivanja urbanog prostora koja objedinjuje plave, vodene resurse i zelene, šumske površine i neguje njihovu interakciju. Mora se učiniti napor da se oslobode, očiste, zaštite i sačuvaju gde god je to moguće, mnogi vodeni tokovi u Beogradu koji su nažalost zatrpani betonom, zapušteni ili uvedeni u kanalizaciju, a bilo ih je čak 186, manjih i većih, i 12 jezera. Beograd se u poslednjih deset godina vraća na reke. Danas su pešačke zone duž beogradskih reka proširene, popularne su i uvek su pune šetača i biciklista. To je veliko bogatsvo Beograda. Građani su jedino merilo da je nešto urađeno dobro ili loše, jer oni svojim prisustvom afirmišu taj kvalitet. Ne treba zaboraviti ni Adu Huju koja, kada se reše otpadne vode, ima sve uslove da postane nova Ada Ciganlija, pa uređenje leve obale Dunava i moguća rešenja za potez nizvodno od ušća Save u Dunav, gde postoji nekoliko ostrva.

>> ŠTA JE U TOM KONTEKSTU SA VELIKIM RATNIM OSTRVOM?
Beograd u svom geografskom centru ima Veliko ratno ostrvo, jedan od najvećih bisera biodiverziteta Srbije. U vreme dok sam radio u Sekretarijatu za životnu sredinu, zamolio sam gospodina Petra Lalovića, svetski čuvenog režisera dokumentarnih filmova, da snimi film o Velikom ratnom ostrvu. Njegov dokumentarac „Beogradska oaza“ je divna bajka o svetu prirode na Velikom ratnom ostrvu. Tu je stanište preko 2.000 biljnih i životinjskih vrsta. Tu privremeno i trajno boravi veliki broj ptičjih vrsta, od kojih su neke i zaštićene. Dovoljno je napraviti jedan mali vizitorski centar i ja ću učiniti sve da do toga dođe. Nema nikakve dileme da Beograd treba da se širi spolja, ali se ovo blago mora sačuvati baš u ovom obliku kakav jeste. Uvek možete da odete tamo, da se nadišete lepote i da vaš psihološki profil napreduje.

>> ŠTA JE URAĐENO NA ZAŠTITI KANALA I MANJIH VODENIH TOKOVA? KOJA JE VELIČINA I KOLIKI JE ZNAČAJ UKUPNIH VODENIH RESURSA SRBIJE?
Srbija je u regionu najmanje bogata površinskim, autohtonim vodama. Nužno je da se ovi resursi koriste, ali da se ne iskorišćavaju. Zbog vode će se u svetu voditi ratovi. Moramo da uspostavimo sistem upravljanja otpadnim vodama, to je jedan od najvažnijih zadataka – prečistiti vode za početak. Kanali su nam nečisti jer se u njih ulivaju neprečišćene otpadne vode. To je ozbiljan problem. Onda kada se u Beogradu uspostavi sistem za prečišćavanje, korak po korak, a računamo da će se to dogoditi u narednih sedam ili osam godina, ne pre, rešićemo otpadne vode. To je odgovoran i zahtevan posao koji treba uraditi temeljno i kvalitetno. Skrećem pažnju da je vreme za početak tih radova.

 >> INDUSTRIJSKA CIVILIZACIJA I DINAMIČNO ŠIRENJE GRADOVA REZULTIRALI SU ZAGAĐIVANJEM VAZDUHA I VODA, INFRASTRUKTURNIM PROBLEMIMA  NEREŠENIM OTPADOM. KOJE STRATEŠKE MERE GRAD BEOGRAD PREDUZIMA DA SE REŠI PITANJE AEROZAGAĐENJA?
U svakom gradu postoji nekoliko faktora koji utiču na zagađenje vazduha. To su pre svega industrijski kapaciteti, postrojenja za grejanje, individualne kotlarnice i naravno, saobraćaj. Beograd nema naročito razvijenu industriju, pa samim tim ni industrijsko zagađenje, osim od termoelektrane Nikola Tesla, iako moram reći da termoelektrana ulaže znatna sredstva u zaštitu životne sredine i da će se taj trend nastaviti. Beograd je podjednako zagađen kao većina gradova ovog tipa u svetu. Alarm da je Beograd u jednom trenutku bio najzagađeniji grad na svetu nije tačan. To zavisi od parametara kojima se definiše stepen zagađenja. No, istini za volju, on na momente jeste zagađen i ne treba bežati od te činjenice. Saobraćaj je danas postao jedan od najvećih ako ne i najveći zagađivač vazduha u Beogradu. Uzrok tome je i prisustvo velikog broja uvezenih automobila lošeg kvaliteta i niskih tehničkih performansi. Mi treba da se ugledamo na Evropu, to su uradile i susedne zemlje, da jednostavno zabranimo uvoz automobila sa Euro 3 motorima, za početak. Sledeće godine će država krenuti sa subvencijama za kupovinu novih hibridnih i električnih automobila. To je, između ostalog, promotivni čin kojim ćemo ljudima dati do znanja da mislimo o tome i da je to korisno. Verujem da će se Beograd u narednim godinama sve više okretatati ekološkom modelu življenja u kome će priortet u saobraćaju imati pešaci, biciklisti i javni prevoz na električni pogon, a ne automobili. Zamenom energenata, korišćenjem obnovljivih i nezagađujućih izvora energije, selektivnim i manjim korišćenjem automobila, gašenjem individualnih kotlarnica i pošumljavanjem, učinićemo veliku uslugu svom zdravlju i sačuvati brojne živote.

>> U VIŠE NAVRATA STE SE I LIČNO ANGAŽOVALINA DETEKTOVANJU I UKLANJANJU ILEGALNO SKLADIŠTENOG OPASNOG OTPADA I NE PROPUŠTATE NI JEDNU PRILIKU DA UKAŽETE NA NEOPHODNOST REŠAVANJA PITANJA KOMUNALNOG OTPADA I PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA. KAKVA JE STRATEGIJA MINISTARSTVA KOJA REGULIŠE UPRAVLJANJE OTPADOM?
Moramo sebe naterati da budemo pristojni, a država će primeniti sve što je do nje da izgradi planiranih 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Treba primeniti strategiju izgradnje većeg broja manjih, a ne nekolicine velikih postrojenja. Biće tu uključeno i 26 regionalnih centara za preradu komunalnog otpada. Cilj je da se uklone divlje deponije i da se što više otpadnog materijala reciklira, a da se od ostatka proizvodi energija. Otpad treba shvatati kao resurs. Za Beograd je to pitanje opstanka i uključivanja u cirkularnu ekonomiju. Problem nesavesnog i nezakonitog odlaganja opasnog otpada je veoma ozbiljan. Nestručno odlaganje opasnog otpada u životnu sredinu je težak zločin, jer direktno utiče na zdravlje stanovništva. Često smo na terenu nailazili na iskorišćeno otpadno ulje iz generatora skladišteno u tehnički nedozvoljenim kontejnerima i zakopano u njivama. Posledica je zagađenje zemljišta, podzemnih voda i hrane. Pitanje životne sredine je neodvojivo od ljudskog zdravlja, a opasni otpad ga ozbiljno ugrožava. U tom smislu nema kompromisa.

>> SVOJIM ANGAŽMANOM VEZANIM ZA REŠAVANJE BITNIH PITANJA OČUVANJA ŽIVOTNE SREDINE STEKLI STE VELIKO POVERENJE I NAIŠLI NA OPŠTE ODOBRAVANJE. VAŠE LIČNO POJAVLJIVANJE NA TERENU BILO JE DOKAZ DA RADITE U KORIST GRAĐANA I DA STE STRUČNI ZA ONO ČIME SE BAVITE.
Hvala vam na tome. Ako ostane nešto vredno posle čoveka, to je ono što je uradio za opšte dobro. Najveća nagrada za ono što radimo je da građani vide koliko se trudimo i koliko volimo ono što radimo. Data mi je mogućnost da pokažem koliko volim svoju zemlju. Ekologija je pitanje globalno, ali i regionalno, nacionalno i lokalno. Nisam fokusiran samo na moje Kladovo, u kome sam rođen. Svet je jedno veliko selo, a mantra je: misli globalno, deluj lokalno. Mi nastavljamo tamo gde su stali oni pre nas. Svako je po nešto uradio, i mi to cenimo. Ja želim da radim sa ljudima koje lično odaberem, a važno mi je da su kompetentni. Potrudio sam se da se okružim ljudima koji znaju šta rade i koji znaju više od mene. Važno je da u timu vlada poverenje i angažovan odnos prema okruženju. Bez toga je nemoguće ostvariti rezultate. U oblasti zaštite životne sredine ima mnogo problema i nerazumevanja, niskih udaraca i spoticanja, ali nema oblasti koja je više motivišuća.

>> REGULATIVA EVROPSKE UNIJE NALAŽE OBAVEZNO UVOĐENJE SORTIRANJA KUĆNOG SMEĆA I NJEGOVU RECIKLAŽU. DA LI STE OPTIMISTA PO PITANJU NJENE IZVODLJIVOSTI U SRBIJI?
Tamo gde je data mogućnost za sortiranje otpada, građani učestvuju. Sortiranje se može obavljati u domovima ili u uličnim kontejnerima. Primenićemo rešenja koja smatramo najsvrsishodnijim i ne sumnjamo da će ih građani prihvatiti. Greške su moguće, ali je neophodna i spremnost da se greška prepozna i prizna, a onda ispravi. Mi tu spremnost imamo. Želim da dodam da u Srbiji ima nekoliko hiljada divljih deponija. Bilo bi najbrže i najjednostavnije ukloniti ih u akciji čišćenja, ali to ne rešava problem. Ako bismo danas očistili sav otpad, on bi se već sutra pojavio u još većim količinama na nekim novim ili starim divljim deponijama. Rešenje je u regionalnim centrima za sakupljanje otpada koji će funkcionisati kao preduzeća, kojima će biti u interesu da otkupe svaki kilogram zbog sopstvene ekonomske koristi, i koji mogu dovesti do dugoročno održivih rezultata. Uspostavljanje održivog načina upravljanja otpadom zahteva ogromna ulaganja. Nadamo se da ćemo u dogledno vreme uspeti da na stručan i odgovoran način rešimo ovaj gorući problem.

>> DA LI MOŽETE DA UTIČETE NA UVOĐENJE PREDMETA EKOLOGIJA U REDOVNO OBRAZOVANJE?
Dug je put do toga, ali mi idemo njime. Moram da kažem javno da su nam vrata Ministarstva prosvete širom otvorena. Program mora biti ozbiljno osmišljen pre nego što krene u nastavu, i ekologija će svakako biti ponuđena kao izborni predmet, a potom i kao obavezni. Ekologija utiče na pokretanje kulture, jer je ekologija nova energija. To je najveća energija. Ekološki kult je uslov svakog napretka, a razvijanje ekologije je zadatak broj jedan. Ulaganjem u ekologiju može se obezbediti razvoj svih ostalih delatnosti u okviru jednog društva. Biću srećan kada ekološka kultura postane deo našeg svakodnevnog života, jer to je civilizacijski napredak.
>> U KOJOJ MERI NAŠA ZEMLJA PRATI GLOBALNE SMERNICE I OSTVARIVANJE VIZIJE EKOLOŠKOG RAZVOJA SRBIJE KROZ PROJEKAT EVROPSKE ZELENE PRESTONICE 2022.?
Divno je što je Beograd konkurisao. Ministarstvo će sve učiniti da ta kandidatura bude uspešna, jer će nam to omogućiti da kao grad brže napredujemo u pravcu ispunjavanja uslova za sticanje te laskave titule. Već godinama radimo na tome i u taj posao su uključene sve relevantne struke.

>> RADO SE ODAZIVATE NA POZIVE DA UČESTVUJETE NA MANIFESTACIJAMA KAO ŠTO SU FESTIVAL NAUKE, GREEN FEST, ODRŽIVA ARHITEKTURA – ENERGETSKA EFIKASNOST. KOLIKO SU TAKVI DOGAĐAJI ZNAČAJNI ZA ŠIRENJE SVESTI O NEOPHODNOSTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE?
Ne postoji ni jedna institucija na svetu, ni u najrazvijenijim birokratijama, koja je dovoljna sama sebi. Civilni sektor i nevladine organizacije su instrumenti koje svaka država koristi da bi napredovala. Tako i mi. I ja sam došao iz nevladinog sektora, tako da je i moja logika odgovarajuća. To je rezultat mog odrastanja i sazrevanja. Mi redovno pratimo aktivnosti civilnog sektora, konsultujemo se i sastajemo se sa njima. Trudimo se da razvijamo tu saradnju i mislimo da je ovo ministarstvo najbolji poligon za to.

>> NEDAVNO STE PRISUSTVOVALI KONFERENCIJI O KLIMATSKIM PROMENAMA KOJA JE ODRŽANA U MADRIDU. PRE KONFERENCIJE, EVROPSKI PARLAMENT JE USVOJIO REZOLUCIJU KOJOM SE PROGLAŠAVA KLIMATSKA I EKOLOŠKA VANREDNA SITUACIJA U EVROPI I GLOBALNO. KOJI SU NAJZNAČAJNIJI ZAKLJUČCI OVE KONFERENCIJE?
Najvažniji zaključci ove Konferencije COP 25 odnose se na zadatak postizanja nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine, podsticanje cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta. Evropska unija je predstavila novu strategiju razvoja u okviru Zelenog dogovora, čiji je cilj uvođenje inovacija i povećanje ulaganja u razvoj novih tehnologija. Veliki broj zemalja je nezadovoljan trenutnim rezultatima koje imamo i merama koje se sprovode u poslednjih deset godina planetarno. Nešto se mora radikalno promeniti u pristupu problemu klimatskih promena kroz smanjenje emisije gasova staklene bašte i intenziviranje pošumljavanja. To je jedan opšti stav. Ekološko pitanje postaje ujedno i značajno političko pitanje.

>> IZABRANI STE ZA JEDNOG OD POTPREDSEDNIKA PETOG ZASEDANJA SKUPŠTINE UN ZA ŽIVOTNU SREDINU. ŠTA JE DOPRINELO OVOM ZNAČAJNOM PRIZNANJU?
To je posledica našeg angažmana u međunarodnim institucijama i priznanje za Srbiju. Sve institucije sa kojima smo komunicirali i sarađivali priznaju da smo izuzetno kompetentni za pitanja životne sredine i da smo mnogo uradili na njenoj zaštiti. Jedna mala zemlja sa srazmerno malim kapacitetom ima velik značaj i uticaj na globalnom planu. I iz Evropske unije se čuje da se treba ugledati na Srbiju i na naše Ministarstvo, jer svoj posao radimo posvećeno i kompetentno. Zato smo veoma srećni što je Srbiji pripalo ovakvo priznanje. Srbija je i na Konferenciji u Madridu izabrana za jednog odpotpredsednika naredne Konferencije COP 26 koja će se sledeće godine održati u Glazgovu.To je spremnost Srbije da ide napred.

>> DOBILI STE I LASKAVO PRIZNANJE DŽENTLMEN GODINE. ČIME STE GA ZASLUŽILI I ŠTA VAM ONOZNAČI?
Organizacija Jaka žena okuplja istaknute žene iz društvenog, javnog i privatnog života. Žene su značajna pokretačka snaga u našem društvu, pa mi je to priznanje izuzetno drago. U ekologiji žene dominiraju. Po meni je to logično, jer je ženska, dubinska percepcija sveta veoma slična ekološkoj. Žene iz ove organizacije su procenile da u ovoj državi postoje ljudi koji su jednostavno pristojni. Zahvalnost za ovu moju osobinu dugujem načinu na koji su me vaspitavali moji roditelji i odnosima koji vladaju u mojoj porodici. Dobro je da neko prepoznaje da postoje mali ljudi koji drže do tradicionalnih vrednosti. Sebe smatram upravo takvim.

>> KOJE EKOLOŠKI OBOJENE PORUKE ŽELITE DA POŠALJETE GRAĐANIMA SRBIJE U POVODU  PREDSTOJEĆIH NOVOGODIŠNJIH I BOŽIĆNIHPRAZNIKA?
Našim građanima bih poručio da nađu način da budu srećni i da vodimo više računa o našoj životnoj sredini i izgradimo zajednički ekološki put u budućnost, jer ne postoji ništa važnije za nas i našu decu. Moramo biti zdravi i biti podrška našoj deci, a na početku i na kraju svega, treba da bude ljubav. Ona mora biti prisutna u svemu što radimo. Jedino tako se može postići željeni rezultat.