Brzo trče i spavaju najviše dva sata dnevno: Zanimljivosti o divnim žirafama

Grad u kome je izmerena rekordno visoka temperatura, se nalazi iznad Arktičkog kruga u regionu Saha na oko 4.660 kilometara severoistočno od Moskve.

Najviša temperatura vazduha usled vrelog talasa u Sibiru izmerena je gradu Verhojansku, a temperaturni rekordi razlog su velikog broja šumskih požara.Prema podacima objavljenim na ruskoj stranici „Pogoda i klimat„, u Verhojansku je izmerena temperatura od 38 stepeni Celzijusa.

Grad se nalazi iznad Arktičkog kruga u regionu Saha na oko 4.660 kilometara severoistočno od Moskve.

Verhojansk ima oko 1.300 stanovnika i u Ginisovoj knjizi rekorda nalazi se zbog ekstremnog raspona temperature od minus 68 stepeni Celzijusa i prethodno rekordno visoke temperature od 37,2 stepena Celzijusa.

Veći deo Sibira zahvaćen je neuobičajeno visokim temperaturama zbog čega je izazvan veliki broj šumskih požara.

Žirafe su u srodstvu su sa jelenima, antilopama i govedima, ali spadaju u zasebnu familiju Giraffide, u koju još spada njihov najbliži rođak okapi. Žive na prostoru od Čada do Južne Afrike.

Reč „žirafa“ verovatno potiče od arapske reči za „skup, sakupljanje“ (životinja), ili samo „visok“. Ipak, reč u srpski nije došla iz arapskog, već preko posrednog starofrancuskog girafe.

Mužjaci mogu biti visoki od 4.5 do 5.5 metara i težiti do 1.360 kilograma. Rekordna masa jednog mužjaka je iznosila približno 2.000 kilograma, a visina 5.87 metara. Generalno, mužjaci su krupniji od ženki, koje su niže od 70 do 100 centimetara.

Odrasle žirafe nisu omiljeni plen prirodnim predatorima, ali mladunci jesu. Statistika pokazuje da 75 odsto mladunaca strada od lavova, leoparda, hijena, divljih pasa i krokodila.

Iako je u prirodi smrtnost mladih vrlo visoka, to nije doprinelo padu brojnosti. Populacija je u padu zbog uticaja čoveka. Lokalno stanovništvo ih koristi u ishrani, a tome doprinosi i bujanje lovnog safarija.

Da bi se krv pumpala sve do glave i dovodila kiseonik do mozga, potrebno je i posebno srce koje je kod žirafe dugačko 60 centimetara, teško više od 11 kilograma (25 puta veće od čovekovog), i pumpa 60 do 75 litara krvi u minutu. I krvni pritisak dvostruko je veći nego kod čoveka.

Zahvaljujući jednom veoma istančnom sistemu zalistaka koji podešavaju arterijski i venski krvotok, kao i zbog veoma rastegljivih zidova krvnih sudova koji natapaju mozak, žirafe ne padaju u nesvest kad naglo podignu glavu.

Zanimljivo je da su žirafe jedine životinje koje se rađaju sa rogovima i imaju najduži rep među kopnenim sisarima, oko 2,4 metara. Oba pola imaju rogove, mada su rogovi kod ženki manji. Kod mužjaka, kalcijum se taloži na kostima lobanje tokom celog života praveći nove izraštaje. Rogovi rastu, pre svega, na čelu, oko očiju i na nosnoj kosti, pa glava tokom godina postaje sve krupnija i teža. Oči žirafe su krupne i smeđe, zaštićene dugim i crnim trepavicama.

Žirafe poseduju tačke koje prekrivaju celo telo, osim donje delove stomaka. Ne postoje dve žirafe sa istim rasporedom šara na telu.

Imaju dugačke i snažne vratove, prekrivene grivom koju čine kratke i oštre dlake. Vrat čini samo sedam pršljenova, kao i kod drugih sisara, ali oni kod odraslih jedinki mogu da budu široki i do 28 centimetara. Tako vrat može da dostigne i dva metra. Ove životinje takođe imaju neznatno izduženije prednje noge, oko 10 odsto duže nego zadnje.

Žirafa se hrani lišćem i granjem drveta mimoze i akacije. Brsti krunu akacije i pritom bira spoljne, mlade listove koji imaju dva puta više hlorofila, proteina i šećera od onih u unutrašnjosti krune. Mogu da pojedu 63 kilograma lišća i grančica i popiju oko 30 litara vode dnevno.

Žirafin korak je elegantan, ali može prilično brzo da trči, i do 60 kilometara na sat. Ali, ne dugo, jer pri jednom udisaju uzima samo 12 litara vazduha.

Tokom dana provode sklupčane samo dva-tri sata. Za san izdvoji veoma malo vremena – od 10 minuta do najviše dva sata za jedan dan. To je najkraće vreme provedeno u spavanju od svih sisara.

Veruje se da su žirafe skoro potpuno neme. Sam žirafin grkljan, odnosno predeo grkljana u kome su smeštene glasne žice, skoro je potpuno nerazvijen. Ipak, iako generalno tihe i nečujne, mogle su se čuti kako grokću, frkću i muču. Skorija istraživanja su dokazala da životinje komuniciraju na nivou infrazvuka.

Mužjaci žirafe žive momačkim životom

Ženke žirafa se udružuju u grupu od dvanaest ili više jedinki, povremeno uključujući i nekoliko mladih mužjaka.

Mužjaci žive u takozvanim „mladoženjačkim“ stadima, dok stariji mužjaci često vode usamljeni život.

Pristup ženkama je moguć samo ako postoji hijerarhija, a ona se postepeno stvara još od mladih dana da bi, kada dođe vreme, bila utvrđena „nekingom“ – „mačevanju“ snažnim vratovima.

Odrasla žirafa se brani šutiranjem nogu velikom silinom. Jedan jedini udarac kopitom može da smrska lobanju lava, ili mu polomi kičmu.

Žirafe se nalaze na crvenoj listi ugrozenih vrsta

Poslednjih decenija broj žirafa se smanjio za 40 odsto. U svetu ih je 1999. godine bilo 140.000, a danas ih je samo 80.000. U čak sedam zemalja Afrike žirafe su izumrle.

Izvor: RTS