Balkanu od Evropske unije MILIJARDE za "zelene projekte"

Evropska unija priprema paket ekoloških projekata „Zelena agenda“ za zemlje zapadnog Balkana na kojoj će zajedno raditi Evropska komisija i visoki predstavnik za spoljnu politiku, naglašeno je u usvojenom dokumentu „Evropska zelena politika“.

Dokument, koji je iz Komisije prosleđen Evropskom parlamentu i Evropskom savetu, predviđa ekološka i energetska partnerstva s ovim zemljama s ciljem smanjenja zavisnosti o prljavim tehnologijama poput uglja, nafte i mazuta. Iako još nisu definisani konkretni projekti, niti konačna suma koja će biti izdvojena u ove svrhe, u dokumentu je istaknuto da će najmanje 25 odsto svih sredstava za naš region biti usmereno u ekološke projekte poput vetroelektrana, solarnih panela, elektromobiliteta i drugih mera.

To bi značilo da bi našem regionu u narednom petogodišnjem periodu na raspolaganju za zelene projekte mogle biti milijarde evra grantova i kredita s vrlo niskim kamatnim stopama koje bi se mogle „izbiti“ iz ostvarene dobiti.

„Uzročnici klimatskih promjena i gubitka biodiverziteta su globalni i nisu ograničeni nacionalnim granicama. EU može iskoristiti svoj uticaj, ekspertize i finansijske resurse da pokrene svoje susede i partnere da se priključe održivim merama“, naglašeno je.

Krajnji cilj ovih mera je, kako je istaknuto, da do 2050. godine Evropa bude karbon neutralna, odnosno da ne ispušta više ugljen-dioksida u atmosferu od one količine koju uspije apsorbovati. Postavljen je međucilj da do 2030. godine Evropa emituje 55 odsto ugljen-dioksida u odnosu na 1990. godinu, s težnjom da se taj broj spusti na 50 odsto.

Evropski savet za spoljne poslove u svojoj analizi ističe da postoje najmanje četiri razloga zbog kojih bi EU morala uključiti i zapadni Balkan. Prvi razlog se, kako navode, odnosi na to da su energetski sistemi Balkana i EU već uvezani, a dalja integracija će ionako biti nastavljena.

Osim toga, kako naglašavaju, zapadni Balkan već ima razvijenu mrežu obnovljivih izvora energije poput hidroelektrana, čiji se kapaciteti mogu dalje širiti. To, kako ističu, može pomoći smanjenju ukupnih evropskih emisija. Četvrti razlog se, kako je naglašeno, odnosi na to da bi politika usklađivanja cena energenata mogla izostaviti naš region, što je scenario koji savetuju da treba izbeći.

Oni savetuju da bi jedna od sistemskih mera mogla biti subvencionisanje instaliranja solarnih elektrana na površinama površinskih ugljenokopova, a postoje i kadrovi koji bi se lako mogli reedukovati za zapošljavanje u ovom sektoru.