VODENICE SU NEKADA U SRBIJI IMALE VELIKI ZNAČAJ U NARODNOM ŽIVOTU I BILE SU UOBIČAJENI DEO SEOSKOG PEJZAŽA. NJIHOVA AUTENTIČNA ARHITEKTURA – MATERIJALI KOJI POTIČU IZ LOKALNE SREDINE, POTPUNA USKLAĐENOST SA PRIRODNIM USLOVIMA I POTREBAMA DELATNOSTI U ČIJU SVRHU SU PODIGNUTE – ČINE DA ONE I DANAS PREDSTAVLJAJU PRAVI BISER NARODNOG GRADITELJSTVA I LEKCIJU IZ EKO KULTURE.
Čovek je verovatno žitarice koristio najpre u svežem stanju, bez ikakve obrade. Zatim je počeo da ih natapa vodom i tako ih upotrebljava za ishranu i naposletku da ih pre upotrebe melje, od tog brašna pravi testo koje peče i dobija ukusnu hranu. Za mlevenje žitarica najpre su se upotrebljavali ručni žrvnjevi, zatim vodenice, a potom mlinovi. Ručne žrvnjeve ljudi su koristili u svojim domaćinstvima za sopstvene potrebe. Mlevenje se obavljalo sporo, snagom ljudskih ruku i mogla se samleti samo mala količina žitarica. Zbog toga se težilo pronalasku sistema koji će zameniti čoveka u tom teškom poslu, a povećati brzinu dobijanja brašna.
S obzirom da su naselja uvek nastajala uz vodu, došlo se na ideju da se njena snaga upotrebi kao pokretačka energija u ove svrhe. Najstariji pronađeni zapisi o vodenicama u staroj Grčkoj i dokumenta o postojanju velikih državnih pekara u starom Rimu potiču iz I i II veka p.n.e. Vodenice su u Evropi bile uobičajen prizor sve do početka Industrijske revolucije, kada su njihovu ulogu preuzeli veliki mlinovi. U Srbiji su vodenice takođe postojale i imale najveći prosperitet krajem XIX veka, da bi krajem šezdesetih godina XX veka doživele istu sudbinu kao one u Evropi.
DANAS SU VODENICE BLAGO MATERIJALNE KULTURE, VREDNI SPOMENICI NARODNOG GRADITELJSTVA KOJI SVEDOČE O OSVAJANJU TEHNIČKIH ZNANJA I PRVIM KORACIMA RAZVOJA TEHNOLOGIJE SAVREMENIH MLINOVA.
PRIVREDNA SNAGA STAROG SELA
U vodenicama, brašno se dobija mlevenjem zrna žitarica koje iz nasipne kupe dospeva između dva mlinska kamena, a čitav sistem pokreće slobodni pad vode preko spoljnog vodeničnog točka koji se pod njenim udarima okreće, i putem prenosnog mehanizma pokreće unutrašnji rotirajući kameni disk. Položaj vodeničnog točka može biti vertikalan (uglavnom kod planinskih objekata) ili horizontalan (pretežno na ravničarskim rekama), ali se mlinski kamen uvek okreće u horizontalnoj ravni. // Više u EKO KUĆI No04
