PRINCEZA DANICA KARAĐORĐEVIĆ
Tako putuju zvezde

Piše:
VLADIMIR LOVRIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK EKO KUĆE
Fotografija:
NEBOJŠA BABIĆ, LJUBIŠA TEŠIĆ

Venčanje princa Filipa Karađorđevića i gospođice Danice Marinković, grafičke dizajnerke i multimedijalne umetnice, ćerke čuvenog slikara Milana Cileta Marinkovića, održano u Sabornoj crkvi u Beogradu, prvo je kraljevsko venčanje u Srbiji posle skoro 100 godina i predstavlja svojevrsni omaž venčanju kralja Aleksandra i kraljice Marije iz 1922. godine. Venčanju su prisustvovale mnogobrojne ugledne zvanice.

Prestolonasledniku Aleksandru i princezi Katarini ukazali su čast svojim dolaskom kraljica Sofija od Španije i princeza Viktorija od Švedske, naslednica švedskog prestola. Iz Španije su došle mladoženjina majka, princeza Marija de Glorija od Orleana i Bragance, vojvotkinja od Sergoba sa suprugom, vojvodom od Sergobe, a iz cele Evrope mnogi ugledni članovi kraljevskih i aristokratskih porodica. Predstavnici mnogobrojnih svetskih i domaćih medija poslali su izuzetne slike sa jedinstvene i veličanstvene ceremonije venčanja.

Imao sam veliko zadovoljstvo da sa Danicom Marinković sarađujem na izuzetnom projektu velike izložbe ‘Portreti arhitekata’, retrospektivi članova Arhitektonske sekcije ULUPUDS-a 1953 – 2010. godine, kada sam kao predsednik Arhitektonske sekcije i predsednik Organizacionog odbora učestvovao sa velikim autorskim timom u pripremi i organizaciji ovog jedinstvenog događaja u kulturi Srbije. Tada smo joj, odmah po završetku njenih studija u Engleskoj i povratku u Beograd, poverili izuzetno složen zadatak da kao autor osmisli i pripremi sve elemente total grafičkog dizajna.

Izuzetnim talentom, mladalačkim entuzijazmom, umetničkom izražajnošću i konsekventnim autorskim i multimedijalnim pristupom u rešavanju kompleksnih zadataka doprinela je u velikoj meri da ova monumentalna izložba, koju je videlo preko 35.000 posetilaca, pored niza priznanja bude proglašena za Arhitektonski događaj 2010. godine i da bude ovenčana Velikom nagradom Srbije za umetnost.

Od tada, profesionalno, a i kao porodični prijatelj, sa zadovoljstvom pratim njen umetnički razvoj i uspon. U ekskluzivnom intervjuu za Magazin EKO KUĆA multimedijalna umetnica Dana MAAR, a sada srpska princeza Danica Karađorđević govori nam o svom umetničkom i bajkovitom životnom putu.

>> Vaše venčanje sa princom Filipom Karađorđevićem izazvalo je veliku pažnju domaće i svetske javnosti. Ovom veličanstvenom ceremonijalnom činu u Sabornoj crkvi u Beogradu prisustvovale su ugledne zvanice sa evropskih dvorova i članovi uvaženih aristokratskih porodica. Pozitivna slika koja je otišla u svet ispunila je radošću i ponosom mnoge ljude sa ovih prostora. Kakva su Vaša osećanja vezana za ovaj najznačajniji dan u Vašem životu?

Naše venčanje u Sabornoj crkvi 7. oktobra bila je prilika da se u Beogradu okupe ugledne zvanice, veliki broj članova evropskih kraljevskih porodica, ali i da se naša zemlja nađe u svetskim medijima u najlepšem mogućem kontekstu, što je za nas od velikog značaja. Moje i Filipovo venčanje ispraćeno je okom svetske javnosti, i posebno smo ponosni što smo skrenuli pažnju na srpsku istoriju, tradiciju i značaj porodice Karađorđević. Mediji su posebno istakli prelep Saborni hram i čin venčanja koje su naši sugrađani mogli da prate putem direktnog prenosa, što u nama budi radost i ponos.

Svojim dolaskom posebnu čast nam je ukazala kraljica Sofija od Španije, kao i princeza Viktorija od Švedske, moja kuma na venčanju. Venčanju je prisustvovao i veliki broj članova kraljevskih porodica: princ Gijom i princeza Sibila od Luksemburga, princ Amin Aga Kan, princeza Džit Naba Kemka, brojni prijatelji kraljevske porodice i porodice Marinković, predstavnici diplomatskog kora, kao i istaknute javne ličnosti iz sveta kulture, umetnosti i politike.

Ujedno, to je bila i prilika da se svi zajedno prisetimo istorije i činjenice da je poslednje kraljevsko venčanje u Srbiji, kralja Aleksandra i kraljice Marije, održano pre devedeset pet godina, a naše poštovanje tradicije i odanost poreklu prirodno su doneli želju da naše venčanje bude omaž njihovom venčanju održanom 6. juna 1922. godine u Beogradu. Istraživali smo o njihovom beskrajno interesantnom životu. Filipovi preci venčali su se u Sabornoj crkvi u Beogradu, gde je takođe krunisan Kralj Petar I 1909. godine. Iz tog razloga prelepa Saborna crkva ima veliki značaj za kraljevsku porodicu Karađorđević i stoga nam je posebno drago što smo i mi u Sabornoj crkvi sklopili brak pred Bogom. Na našem venčanju činodejstvovao je Patrijarh srpski gospodin Irinej, prema kome imamo veliko poštovanje.

>> Šta je uticalo na izbor poznate dizajnerke Roksande Ilinčić, koja živi i radi u Londonu, da dizajnira Vašu venčanicu? Ona je istakla Vašu prirodnu i unutrašnju lepotu i pamtiće se po otmenosti i jednostavnosti.

Moram priznati da sam bila nestrpljiva da ponesem prelepu venčanicu koju je kreirala naša proslavljena kreatorka Roksanda Ilinčić, ujedno i moja prijateljica. Kroz savršeni sklop prefinjenih materijala učinila je da venčanica odiše mojim senzibilitetom i karakterom. Roksandin osobeni kreatorski izraz za mene je bio presudan pri izboru venčanice, a dizajn sam u potpunosti prepustila njenoj viziji. Haljina je isklesana poput skulpture, elegantna je i moderna, sa elementima tradicije i savremenog, i perfektno objedinjuje prošlost i sadašnjost u pravom kontekstu kraljevskih venčanja. Roksandina kreacija moje venčanice ostaće upamćena kao istinsko umetničko delo.

>> Da li Vas je ova venčanica odvela kroz sećanja na vreme detinjstva kada Vas je majka oblačila u haljine koje su Vas činile malom princezom i da li danas pratite modne trendove ili negujete svoj posebni stil?

Oduvek sam negovala svoj stil tako da ostanem dosledna svom karakteru i senzibilitetu. Odrasla sam u Parizu, gradu u kojem se rađaju svetski trendovi, a danas živim u Londonu, poznatom po kreativnoj energiji dizajnera čiji su modeli avangardni, tako da je moja vizija mode veoma posebna, inspirisana gradovima i njihovom energijom. Kao i u kolažima koje stvaram, smatram da je miks i kombinacija elemenata najbolje rešenje, jer se jedino tako može izgraditi stil koji nas opisuje kao ličnost u svakom pogledu.

>> Sada ste kao princeza uzor mnogim mladima u Srbiji. Da li ste i Vi imali uzore u nekoj poznatoj ličnosti iz srpske istorije?

Postoji mnogo žena u srpskoj istoriji koje su bile avangardne, i obeležile su svoje vreme. Kraljica Marija bila je po svemu veoma posebna, a ujedno jedna od najlepših žena svog vremena, volela je umetnost, podržavala umetnike, čak je i sama bila umetnica i zalagala se za zaštitu kulturne baštine. Ona je sigurno jedna od najuticajnijih žena svog vremena, najveća kraljica koju je naša zemlja imala, sa velikom energijom i elanom koji ju je vodio kroz život.

>> Potičete iz umetničke porodice. Vaš otac je Milan Cile Marinković, ili jednostavno Cile, čuveni slikar i multimedijalni umetnik koji već gotovo pola veka nesmanjenim intenzitetom zaokuplja pažnju kulturne i umetničke javnosti Beograda, bivše Jugoslavije, Pariza i Njujorka i drugih metropola sveta gde je imao veliki broj izložbi, pobrao mnogobrojne nagrade i priznanja. U kojoj meri je njegov umetnički put uticao na Vaše umetničko opredeljenje i multimedijalnu izražajnost?

Moji roditelji su me vaspitali da budem samostalna, odgovorna, odlučna i hrabra. Sve ostalo spoznala sam kroz dinamičan i sasvim atipičan život koji smo vodili. Vrlo sam ozbiljno shvatala naš umetnički posao od malena, i taj pristup radu sam zadržala sve do danas. Uz Cileta i kroz život u umetničkoj porodici imala sam mogućnost da posećujem najveće svetske galerije i muzeje, i da kroz sve to spoznam šta je prava umetnost, što je esencija mog vaspitanja. Svuda sam išla sa roditeljima, na sve izložbe i putovanja, mnogo sam vremena provodila u Ciletovom ateljeu. Družili smo se i svuda išli zajedno. Bila sam pomalo nestašna, razigrana i radoznala. Ciletov atelje je bio najposećenije mesto u mom detinjstvu, gde sam čitala, seckala, crtala po belom platnu. Uvek sam bila dobra učenica. Od samog detinjstva moj život je bio okrenut prema umetnosti.

Postala sam i ostala čest motiv na Ciletovim slikama. Od svog oca Cileta sam naučila kontinuitet stvaranja. Odrasla sam pored njegovih ekspresionističkih slika .

Danas sam i sama umetnica, kolažista, i uspešno gradim svoju umetničku karijeru, izlažem pod umetničkim imenom Dana MAAR, inspirisana gradovima u kojima sam živela kao i njihovom dinamikom, veoma sam aktivna, angažovana i trudim se da uvek budem aktuelna i pratim sva dešavanja, salone umetnosti i festivale širom sveta.

Takođe, uz moju profesiju grafičkog dizajna do sada sam bila uključena u sve projekte i Ciletove izložbe oko grafičkih rešenja i identiteta, štampanih materijala i komunikacije.Te zajedničke aktivnosti ćemo nastaviti u istom pravcu.

>> Vaš život je gotovo od detinjstva oslikan čarobnim bojama i likovima koji kao da su izlazili iz slika Vašeg oca i magijski Vas, poput nekog virtuelnog kaleidoskopa, uvlačili u svet umetnosti. Da li je taj period odrastanja bio istovremeno i trenutak rađanja interesovanja za umetnost?

Od samog detinjstva do danas moj je život okrenut umetnosti, kroz posebnost mog odrastanja uz oca, velikog umetnika. Išla sam na balet, u muzičku školu, svirala klavir, obilazila sam muzeje, išla na operske i pozorišne predstave i kasnije i sama postala deo kulturnog i umetničkog miljea Beograda i Pariza. Moje odrastanje u Parizu me je naučilo načinu življenja i ostvarivanju svog sopstvenog životnog stila, a svakodnevnica mi je ispunjena u svakom pogledu na način koji odgovara mom senzibilitetu i zdravom životu.

Takođe sam na studijama Uporedne književnosti i slavistike na Univerzitetu Sorbona u Parizu intenzivno pohađala glumačku sekciju, glumila u predstavama, bavila sam se francuskom literaturom i muzikom. Moja ličnost, umetnost i profesija obuhvataju dijapazon znanja u oblasti vizuelne umetnosti, muzike, body art-a, likovne umetnosti, istorije umetnosti, kojima sigurno vladam i koji mi daju sigurnost da hrabro koračam na svetskoj umetničkoj sceni.

>>Vaša majka Beba je takođe izuzetan poznavalac umetnosti i poput muze je učestvovala u stvaranju Ciletove umetničke aure. Njena posvećenost porodici svakako je značajno uticala na sve periode Vašeg odrastanja. Uspela je da objedini izuzetno delikatnu ulogu supruge harizmatičnog slikara i majke koja je imala u fokusu značaj Vašeg odgoja i srećnog detinjstva i stavljanja u prvi plan koherentnosti Vašeg zajedničkog života. Da li je time i Vama prenela osećanje značaja porodice kao pretpostavke za kasnije uspehe i srećan život uopšte?

Oduvek mi je bilo značajno uspostavljanje balansa između odnosa prema porodici i poslu. Moj osećaj za estetiku, senzibilitet i mogućnost prepoznavanja lepote u svakom trenutku doprinosi uspostavljanju ravnoteže i želje da svaki slobodan trenutak pretvorim u porodičnu idilu.To su uslovi i pretpostavke da se sa velikim uspehom obavljaju poslovni zadaci. I to je ono najdragocenije sto sam naučila od moje mame Bebe, kojoj je čitava karijera okrenuta ka Ciletu i njegovom radu, a ujedno i prema porodici koju je stvorila i gradila na najvišem umetničkom nivou. Sklop tih vrednosti me je odredio da budem to što jesam.

>> Vašu umetničku opredeljenost obeležilo je i profesionalno obrazovanje na prestižnim umetničkim školama i fakultetima. U Parizu ste završili Akademiju primenjenih umetnosti, a paralelno ste pohađali studije slavistike i komparativne književnosti na francuskoj Sorboni. Da li je taj put uticao na to da određena literatura ili pisac zadrži Vašu pažnju do današnjih dana?

Moje školovanje u Parizu na Akademiji primenjenih umetnosti i paralelno na studijama Slavistike na univerziteru Sorbona, doprinelo je da izgradim svoju ličnost i odnos prema svetu koji me okružuje. Umetnost uopšte, muzika, body art, likovna umetnost, arhitektura, a posebno literatura, uticali su na mene i odredili su moj umetnički put. Kroz Zolu, Balzaka, Prusta spoznala sam esenciju francuske literature, a delo Andre Bretona i početak nadrealizma imali su direktan uticaj na moje stvaralaštvo, kolaž kao medijum. Grad mi je uz to bio neisrpna inspiracija i izvor kreativne energije.

>> Pariz i London su nadahnuli i odredili umetnička dostignuća i životni put mnogih naših umetnika. Nakon završenih studija u Parizu, vođeni izazovima profesionalnog usavršavanja, lične radoznalosti, a danas možemo da kažemo i putevima sudbine, otišli ste u London, gde ste završili master studije na prestižnom koledžu Čelzi na odseku za grafički dizajn i komunikacije. Kako ste doživeli tu promenu?

Voditi dinamičan život u današnje vreme veliki je izazov, naročito u svetskoj metropoli kao što je London. Kao grafički dizajner i kroz kolaže koje stvaram veoma često koristim London kao neiscrpnu inspiraciju, imam svoju mrežu saradnika i kolega sa kojima vrlo uspešno realzujem projekte u oblasti umetnosti i dizajna. Tematika mojih kolaža uvek se vezivala za velike gradove i njihovu energiju, tako da sam materijale kojima sam stvarala svoje kolaže donosila upravo iz Londona. Taj pečat osnovni je element mojih radova, koji je sada posebno izražen.

Za mene je moja umetnost moj život, i u tom kontekstu nikad ne odvajam privatno i profesionalno. Naprotiv, jedno drugo dopunjuju, a događaji u privatnom životu rasplamsali su moju stvaralačku energiju, kao i potrebu da svoj senzibilitet u posebnim životnim okolnostima izrazim kroz umetnost i kolaže. Kontinuitet stvaranja naučila sam od svog oca Cileta, koji sa ogromnom energijom svakodnevno slika velike formate.

>> Neposredno posle završetka studija suočili ste se sa velikim umetničkim izazovom i ponudom da kao autor uradite total grafički dizajn za monumentalnu izložbu ‘Portreti arhitekata’ sa pripadajućom reprezentativnom monografijom. Kakva su sećanja i emocije vezani za Vaš rad na tom projektu i saradnju sa velikim autorskim timom i na susrete sa poznatim arhitektima, učesnicima na izložbi i monografiji, kao i na veliki uspeh koji ste postigli na samom početku profesionalne karijere?

Sa sigurnošću mogu da kažem da je rad na projektu Portreti arhitekata bio veoma značajan na mom kreativnom putu, i da je saradnja sa vama lično za mene bilo jedno veliko iskustvo koje ću dugo pamtiti. Obimno izdanje knjige i celokupni vizuelni identitet izložbe, kao i mogućnost učestvovanja na tako kompleksnom zadatku dalo mi je veliki osećaj odgovornosti, i njemu sam pristupila veoma profesionalno i sa puno pažnje. Imali smo zajednički cilj da damo maksimum i napravimo pomak u svakom smislu.

Korišćenje tipografije na naslovnoj strani i identitet koji ste odobrili bio je hrabar potez, što je na kraju rezultiralo velikim uspehom. Na taj način smo ostavili značajan trag za vreme vašeg mandata kao predsednika ULUPUDS-a. Ujedno sam imala mogućnost da se upoznam sa arhitektonskom scenom Srbije i bivše Jugoslavije, mnogo sam naučila i moram da kažem da je taj celokupan projekat kao kreativni izazov bio prekretnica u mojoj karijeri grafičkog dizajnera.

>> Izlagali ste Vaše umetničke radove na mnogobrojnim samostalnim i kolektivnim izložbama koje definišu već prepoznatljiv stil i multimedijalni pristup u kome kombinujete elemente likovnih i primenjenih umetnosti i vizulenih komunikacija. Koja vam je od njih posebno značajna i draga?

Kao modernoj mladoj ženi istančanog ukusa i visokih kriterijuma, život i školovanje u Parizu i Londonu su mi omogućili da posmatram život sa jedne kvalitetne i kreativne distance. Moju ličnost, umetnost i profesiju određuje širok dijapazon znanja u oblasti vizuelne umetnosti, muzike, istorije umetnosti, likovne umetnosti.

Kolaži koje stvaram predstavljaju miks grafičkog dizajna u mišljenju i likovne umetnosti po tehnici. To je moderan medijum za koji sam se opredelila i uspostavila kao lični umetnički izraz. Kroz kombinaciju elemenata poruka postaje kompleksna i jaka, poput vizuelnog DJ-a pravim dinamiku kojom postižem svoj cilj.Tokom poslednjih godina imala sam pet samostalnih i više od deset kolektivnih izložbi i salona na kojima sam učestvovala.

>> Tokom dugog boravka i školovanja u Parizu, imali ste priliku da obilazite muzeje i posećujete poznate i manje poznate galerije u kojima su izlagali i najpoznatiji svetski umetnici, a i oni koji to još uvek nisu. Za koje umetničke periode i stvaraoce možete da kažete da su uticali na Vaš kasniji umetnički razvoj i opredeljenje?

Tokom mog školovanja, a kasnije i u mom ličnom senzibilitetu, preklapalo se nekoliko umetničkih pravaca koji su na mene ostavili veliki utisak. Dadaizam u godinama pred Prvi svetski rat i umetnici koji su tom pravcu pripadali, dali su fascinantna umetnička dela koja su ostavila trag u istoriji umetnosti. Kolaži, asamblaži, mix-media i instalacije potpuno su odredili moj kasniji pristup umetnosti uopšte i definisali su moj kasniji rad u obliku modernog kolaža kroz miks likovne i primenjene umetnosti, čemu sam ostala dosledna.

<< U Parizu i Londonu ste upoznali mnoge ličnosti iz sveta umetnosti i kulture sa prostora bivše Jugoslavije, ali i iz celog sveta. Da li je neko od njih ostavio poseban utisak i zbog čega?

Život u Parizu i Londonu omogućio mi je da budem u toku svetske umetnčke scene i da kroz muzeje i galerije i radove vrhunskih umetnika svih epoha istorije umetnosti spoznam suštinu i značaj umetnika u današnjem svetu. Svakako je mnogo umetnika ostavilo trag na mene lično, a i na moj rad, posebno Robert Raušenberg, Baskia, Vorhol, Marsel Dišan, a i mnogi drugi.

>> Kakvo je Vaše viđenje umetničke scene i položaja umetnika u Srbiji danas? Da li postojeći galerijski i drugi umetnički prostori, kao i medijska i društvena podrška omogućavaju punu afirmaciju mladih umetnika?

Beograd je grad koji neprestano teži da se približi svetskoj umetničkoj sceni, i kroz razne evropske uzore raste broj kulturnih dešavanja, umetničkih manifestacija i eventa koji govore o novoj dinamici koja samo može da bude za pohvalu, globalno. Međutim, pored svega mladima treba dati mogućnost da izađu van granica zemlje, i da kroz posete galerijama i muzejima u svetu dobiju pristup široj slici i umetničkom kontekstu.

Umetnik se formira u toku školovanja, edukuje oko i vizuelno pristupa problemima oko sebe. To je veliki put, a ne samo diploma umetničkog fakulteta. Svi treba prvo da rade na sebi kako bi doprineli zajednici i poboljšali je. Jer cilj umetnika jeste da poboljša stvarnost i pronađe rešenje za bolji život. U tom kontekstu, dok galerijski i muzejski prostor prividno raste, isti krug umetnika se ponavlja, što remeti i čini taj prostor užim, limitiranim. A u tome mladi nemaju mnogo izbora, ne zato sto su mladi, već zato što nemaju šansu da odrastu.

>> Svet umetnosti je oduvek prisutan u Vašem životu, kroz putovanja na relaciji Beograd – Pariz – London, gde sada živite. Interesantno je da je Beograd u tim kosmopolitskim putovanjima bio i ostao ishodišna tačka kojoj ste se uvek vraćali. Zašto je to tako?

Kao rođena Beograđanka, sa velikom emocijom se uvek vraćam u moj grad. Velika energija postoji u Beogradu, bogata istorija našeg naroda je tu prisutna, trag prošlosti i trenutak sadašnjeg vremena. A kroz periode u mom zivotu, uvek bih u njega dolazila i vraćala se promenjena, uvek bih spoznala novi deo sebe, i svaki put bih bila bogatija za još jedno novo iskustvo.

Volim da izlažem svoje kolaže u Beogradu, da donesem i spojim delove Pariza i Londona sa Beogradom, jer mislim da je Beograd grad koji ima šta da ponudi i koji u meni budi posebnu želju za stvaranjem. Tu sam imala pet samostalnih izložbi i veliki broj kolektivnih izložbi koje su deo moje karijere i koje su za mene posebno značajne.

>> Vaš umetnički put bajkovito se nastavlja Vašom udajom za princa Filipa Karađorđevića, sa kojim pored hiljadu drugih, delite i ljubav prema umetnosti. Nadamo se da ćete ostvariti jednu od zajedničkih želja da Vaš porodični život nastavite u Beogradu. Na kraju, možete li nam otkriti Vaše umetničke i porodične planove i ukupna očekivanja u Novoj godini?

S obzirom na naše svakodnevne aktivnosti, zbog Filipovog posla u oblasti finansija, kao i zbog mog umetničkog stvaralaštva, naš život u Londonu će se za sada kretati u istom pravcu, uprkos našoj velikoj želji da se vratimo u Srbiju i živimo u Beogradu, ali nadamo se da će nam se ta želja ubrzo ostvariti.

Doček Nove godine i Božić za nas su najlepši period godine, jer je tada cela naša porodica na okupu, što u nama budi spokoj i veliku sreću. Naredna godina biće po svemu posebna i dočekaćemo je u Londonu sa bliskim prijateljima, u prazničnom raspoloženju.

Dobro zdravlje kao veliki izazov dinamičnog života nam je na prvom mestu, kao i očuvanje vrednosti koje su najvažnije – ljubav i porodica. Isto tako, u budućnosti ćemo raditi na tome da svetska javnost našu zemlju vidi u najlepšem svetlu, kako i dolikuje.

Velika nam je želja i cilj je da se u budućnosti uključimo u aktivnosti kojima bismo mogli da damo doprinos napretku Srbije na svakom planu, individualno i globalno.//