MORATE DA POSETITE KOPENHAGEN I DA OSETITE NJEGOV ‘VIBE’. ONO ŠTO OVAJ GRAD ČINI POSEBNIM JE KOMBINACIJA ELEMENATA – VELIČINA, POZICIJA, ZELENILO, NEVELIKA VISINA GRAĐEVINA, UMERENE I NENAPADNE BOJE U ARHITEKTURI. PREOVLAĐUJE SKROMNOST, ZAHVALJUJUĆI KOJOJ SE OSEĆATE KAO KOD KUĆE. LJUDI VOZE BICIKLE I OPUŠTENI SU. U PROLAZU NEŠTO POJEDU ILI POPIJU, SEDNU U PARK ILI NA ZIDIĆ U LUCI, POSMATRAJU BRODOVE ILI DECU KAKO SE IGRAJU. TO DANCI ZOVU ‘HYGGE’. TO JE UŽIVANJE U MALIM STVARIMA.

Razgovaramo sa Njegovom ekselencijom ambasadorom Kraljevine Danske Andersom Hougardom o značaju diplomatskog, političkog i društvenog dijaloga za pozitivan razvoj zemaljske zajednice, kao i o njegovom putovanju kroz vreme i prostor, o zemljama u kojima je službovao i iskustvima koja je sticao i razmenjivao u toku svoje duge diplomatske karijere. Takođe govorimo i o tokovima, značaju i razvoju kulturne i umetničke scene i o istaknutim danskim umetnicima koji su izvršili veliki uticaj na razvoj ne samo danske, nego i svetske arhitekture i dizajna.

>>KAO DIPLOMATA SA VELIKOM REPUTACIJOM I ISKUSTVOM, SVEDOK STE I UČESNIK ZNAČAJNIH DEŠAVANJA U ZEMALJSKOJ ZAJEDNICI. KOJI SU TRENUCI SAVREMENE ISTORIJE BILI PRELOMNI I U KOJIMA SE POKAZALO DA REČ I DIJALOG IMAJU VEĆU SNAGU OD ORUŽJA?
Za mene su to pad Berlinskog zida u novembru 1989, a takođe i sovjetska okupacija Čehoslovačke i Praško proleće, od koga nas deli 50 godina. Još pamtim koliko smo bili zatečeni događajima u Berlinu i raspadom Istočnog bloka koji je usledio. Ovo je promenilo čitav svet i utrlo put širenju Evropske unije na istok. Službovao sam u Moskvi u vreme kada je Danska predsedavala Evropskom unijom, kada smo se pripremali za prijem istočnoevropskih i centralnoevropskih zemalja u EU. Toga ću se uvek sećati.

>>KOJE SU DRUŠTVENO-POLITIČKE PROMENE U SVETU VAS KAO ISKUSNOG DIPLOMATU OHRABRILE, A KOJE SU VAS RAZOČARALE?
Napredak koji je ostvaren u poslednjoj deceniji u domenu borbe protiv bolesti i epidemija na globalnom nivou često se zanemaruje i ne ceni se koliko bi trebalo. Ujedinjene nacije i posebno Svetska zdravstvena organizacija učinile su zaista mnogo na ovom polju. To je ono što je dobro. A ono što je zabrinjavajuće je migrantska kriza. Nju vidim kao veliki izazov stabilnosti Evrope.

>>MOŽETE LI DA NAM PRIBLIŽITE DANSKI KONCEPT ‘HYGGE’? DA LI STE U BEOGRAD, KOJI JE POZNAT PO NEPOSREDNOSTI, PRENELI MALO ‘DANSKE UMETNOSTI ŽIVLJENJA’? KOJE OSOBINE DANSKOG MENTALITETA I KOJE VREDNOSTI  BI SRBI MOGLI DA USVOJE? DA LI BI NEKE SRPSKE NAVIKE I OBIČAJI MOGLI DA BUDU PRIMENJENI U DANSKOJ?
Mi smo u Evropi mnogo bliži jedni drugima nego što se misli, i različitosti nisu toliko velike. Ipak, i sitni detalji su važni jer predstavljaju deo nacionalnog identiteta. Svaka je zemlja specifična, pa kopiranje modela nije svrsishodno u mnogim oblastima. Međutim, mislim da osobine Danaca poput posvećenosti radu, efikasnosti, odanosti i poverenja mogu biti dobre za sve. Sa druge strane, Dance inspiriše srpska gostoljubivost i druželjubivost. Ono što nam je zajedničko je odličan smisao za humor, i to mi se zaista veoma dopada.

>>AMBASADA DANSKE U SRBIJI JE PODRŽALA DOLAZAK POZNATOG ARHITEKTE SINUSA LYNGEA IZ KOPENHAGENSKOG STUDIJA EFFEKT U BEOGRAD NA DRUGI MEĐUNARODNI KONGRES ODRŽIVA ARHITKTURA – ENERGETSKA EFIKASNOST. KOLIKO JE ZNAČAJNO PODRŽAVATI OVAKVE PROJEKTE KOJI, OSIM EDUKACIJE, ZA CILJ IMAJU I PROMOCIJU DANSKE ARHITEKTURE, UMETNOSTI I KULTURE UOPŠTE?
Veoma mi je drago što u Srbiji postoji rastuće interesovanje za dansku arhitekturu i urbanizam. Ambasada se trudi da bar u manjim projektima pomogne koliko je moguće, ali naši su fondovi veoma ograničeni. Kada ocenimo da je neki vaš umetnički ili kulturni projekat vredan pažnje, trudimo se da od Danske dobijemo podršku za njegovu realizaciju i tako doprinesemo jačanju veza između naše dve države. Radujem se učešću našeg Sinusa Linga na Kongresu. Mislim da će njegovo predavanje biti veoma zanimljivo.

>>PROŠLE GODINE, U GODINI KADA STE VI STUPILI NA FUNKCIJU AMBASADORA DANSKE U SRBIJI, OBELEŽENA JE STOGODIŠNJICA POČETKA DIPLOMATSKIH ODNOSA SRBIJE I DANSKE. POVODOM OVOG  JUBILEJA ORGANIZOVANA JE VELIKA IZLOŽBA NA KALEMEGDANU ‘KRALJEVINA DANSKA – OD KOPENHAGENA DO ARKTIKA’. KAKO OCENJUJETE SARADNJU NAŠE DVE ZEMLJE, POSEBNO KADA JE REČ O UMETNOSTI, ARHITEKTURI I KREATIVNOJ INDUSTRIJI? DA LI IMATE NEKE PLANOVE ZA POVEZIVANJE SRPSKE I DANSKE KULTURE, UMETNOSTI, PRIVREDE, NAUKE I DRUŠTVA U CELINI?

Tako je, došao sam u Srbiju 2017.  Ne događa se često da mandat ambasadora počne baš u vreme ovako značajnog jubileja, i velika mi je čast da se to baš meni desilo. Ostvarili smo mnoge projekte u želji da povežemo dansku i srpsku kulturu, umetnost i privredu. Činićemo to i u budućnosti. Ja bih se lično usredsredio na javne diplomatske projekte i trgovinske odnose, jer tu vidim veliki potencijal. Danska podržava Srbiju u evropskim integracijama i zapažamo da je sve više kompanija zainteresovano za poslovnu saradnju sa Srbijom. Učinićemo što je u našoj moći da ohrabrimo danske partnere za saradnju ne samo u oblasti trgovine i kulture, već i na svim drugim poljima delatnosti.

>>VAŠA SUPRUGA JE LIKOVNA UMETNICA. DA LI MOŽETE PRENETI VAŠE I NJENO RAZMIŠLJANJE O SAVREMENOJ UMETNOSTI DANSKE?

Otišao sam iz Danske davne 2000. godine. Moja supruga je Ruskinja i nikad nije živela u Danskoj, tako da ne pratimo savremenu dansku umetničku scenu. Naravno, posetili smo mnoge danske muzeje, a mojoj supruzi se veoma sviđa slikarstvo međunarodno poznate grupe umetnika Skagen Painters. To je skupina skandinavskih slikara koja je oformljena pre stotinak godina u selu Skagen, u prelepom najsevernijem delu Danske, poznatom po specifičnoj prirodnoj svetlosti.

>>DA LI USPEVATE DA PRATITE KULTURNE DOGAĐAJE U SRBIJI I KAKVO JE VAŠE MIŠLJENJE O TRENUTNOM STANJU U KULTURI  SRBIJE?

U vašoj zemlji ima mnogo kulturnih događaja, a ja sam veoma zauzet poslom. Ipak, trudim se da pratim događaje na vašoj kulturnoj sceni. Oduševljen sam što je Narodni muzej ponovo otvoren za publiku. U ovom regionu se u kulturi uvek nešto dešava – neguju se običaji, organizuju kulinarske svetkovine, prikazuje se odeća, izlažu se nošnje. Lepo mi je ovde, jer gde god da krenem, čekaju me nova iskustva.
Nakon ponovnog otvaranja Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja, Beograd se ponovo dobro pozicionirao  na kulturnoj mapi regiona. Postoje mnogi festivali, od igre do pozorišta, na kojima ljudi mogu utoliti žeđ za kulturom. Mnogi gradovi u Srbiji traže da se u njima prikažu filmovi iz danske produkcije i mi se trudimo da takvim zahtevima izađemo u susret.

>>U SVOJOJ DOSADAŠNJOJ SLUŽBI OBIŠLI STE MNOGE EGZOTIČNE ZEMLJE. KOJA JE NA VAS OSTAVILA NAJJAČI UTISAK I ZBOG ČEGA?
Sve zemlje u kojima sam živeo i radio su zanimljive, pa ne bi bilo fer da posebno istaknem neku od njih. Iako Srbija nije egzotična zemlja, nama se veoma dopada i srećni smo ovde. Posle službovanja u Srbiji, odlazim u penziju.

>>KOPENHAGEN PREDSTAVLJA PRIMER ODRŽIVOG  GRADA PO MERI ČOVEKA. ŠTA KOPENHAGEN ČINI TAKO POSEBNIM I SPECIFIČNIM  U ODNOSU NA DRUGE GRADOVE SVETA?
Teško je to opisati. Morate da posetite Kopenhagen i da osetite taj ‘vibe’. Ono što ovaj grad čini posebnim je kombinacija elemenata – veličina, pozicija, zelenilo, nevelika visina građevina, umerene i nenapadne boje u arhitekturi. Rekao bih da preovlađuje skromnost, zahvaljujući kojoj se osećate kao kod kuće. Ljudi voze bicikle i opušteni su. U prolazu nešto pojedu ili popiju, sednu u park ili na zidić u luci, posmatraju brodove ili decu kako se igraju. To mi zovemo ‘hygge’. To je uživanje u malim stvarima.
Naravno, preduzimaju se veliki napori da se život u gradu poboljša i da se unapredi njegov kvalitet. Obnavlja se sistem snabdevanja vodom, kanalizacija se osposobljava za prijem vode da bi se sprečile poplave, otpadne vode se prečišćavaju, reciklira se komunalni i drugi otpad, ohrabruje se upotreba bicikala i javnog prevoza. U glavnom gradu i u celoj zemlji postignut je konsenzus po pitanju održivosti i značaju ‘zelene agende’. On se podstiče dijalogom na relaciji privatno-javno. Tu je po mom mišljenju ključ uspeha.

>>RAZVOJ DANSKIH GRADOVA JE PONUDIO JEDAN POSVE NOV MODEL GRADOVA NASUPROT SAVREMENIM MEGALOPOLISIMA  KOJI SE GRADE ŠIROM SVETA. TAKVA DEFINICIJA GRADA BI PRE 50 GODINA, U ZAMAHU NOVE INDUSTRJSKE REVOLUCIJE, BILA SMATRANA UTOPIJOM, ALI DANAS SE ČINI  DA TAKAV MODEL GRADA   SINTETIŠE EKONOMSKE, POLITIČKE, SOCIOLOŠKE I EKOLOŠKE ASPEKTE I DAJE PERSPEKTIVU GRADU NA ODRŽIVIM OSNOVAMA I NJEGOVOM BUDUĆEM RAZVOJU USKLAĐENOM SA POTREBAMA BUDUĆIH GENERACIJA. KAKO TUMAČITE TE VREDNOSTI KAO MOGUĆI MODEL RAZVOJA LJUDSKE ZAJEDNICE?
Lično mislim da će takav model postati neophodan, neizbežan i neprikosnoven. Pogledajte klimatske promene koje idu od ekstremnih vrućina do katastrofalnih poplava. Nad ovim svi moramo dobro da se zamislimo. Istovremeno, želimo da ljudi zavole život u svojim gradovima. To znači da prilikom planiranja moramo u obzir uzeti želje i potrebe njihovih žitelja. Profitabilno bi bilo graditi u visinu, ali da li bi ljudi voleli da žive na visini? Ima li dovoljno javnih površina za interakciju ljudi? Ne trebaju nam pusti gradovi!

>>UPOTREBA DRVETA U ARHITEKTURI DANSKE, PA I CELE SKANDINAVIJE, OTVARA TAKOĐE IZUZETAN POTENCIJAL ODRŽIVOG PRISTUPA GRAĐENJU I ARHITEKTONSKOM PROJEKTOVANJU. ŠUME SE MOGU SMATRATI OBNOVLJIVIM RESURSIMA AKO SE PLANSKI VRŠI POŠUMLJAVANJE.  KAKVA JE POLITIKA DANSKE PREMA OČUVANJU ŠUMA?
Mi se u Danskoj trudimo da uvećamo površine pod šumama. Zbog nekontrolisane seče drveća do 1800. godine, pod šumama je ostalo samo 2 do 3% površine zemlje. Specijalni zakon koji je donet 1805. godine ograničio je nesavesno upravljanje šumskim resursima. Danas je godišnji prirast šuma u Danskoj 2,4 miliona m³, a upotreba drveta u industrijske svrhe strogo je kontrolisana. Mi se u Danskoj trudimo da dostignemo cifru od 1,97 hektara šume po glavi stanovnika, što je prosek za države članice EU.

>>VISOKE TERMIČKE PERFORMANSE KONSTRUKTIVNIH ZIDOVA OMOGUĆAVAJU VELIKE ENERGETSKE UŠTEDE. DANSKA JE MEĐU PRVIMA PRIHVATILA OVAKVE MODELE GRADNJE KROZ PRIMENU DISCIPLINOVANOG PONAŠANJA U KORIŠĆENJU NISKOENERGETSKIH OBJEKATA. EKOLOŠKIM PRISTUPOM OČUVANJU PRIRODNIH RESURSA I SMANJENJEM EMISIJE ŠTETNIH GASOVA U ATMOSFERU DOPRINOSI SE ZAUSTAVLJANJU  DRAMATIČNIH KLIMATSKIH PROMENA,  GLOBALNOG OTOPLJAVANJA I PORASTA GLOBALNE TEMPERATURE.
Po danskim zakonima, stambene zgrade, hoteli i škole na godišnjem nivou ne troše više od 30kWh energije po m² površine za grejanje, hlađenje i grejanje vode. Ostale zgrade mogu trošiti do 41kWh, uključujući tu i osvetljenje. To je deo naših priprema za građenje  energetski još efikasnijeg društva.
I u Srbiji se beleži napredak na ovom polju, pa su novoizgrađene zgrade dostigle standard od 55kWh po m² , ali samo za potrebe grejanja. Bilo bi korisno razviti još efikasniju i obuhvatniju strategiju po ovom pitanju.

>>PRIMENA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE JE U STALNOM PORASTU U GOTOVO SVIM VIDOVIMA – SUNČEVA ENERGIJA, ENERGIJA VETRA, VODE I BIOMASE. DANSKA DANAS PREDNJAČI U KORIŠĆENJU OBNOVLJIVIH I NEZAGAĐUJUĆIH IZVORA ENERGIJE U TRANSPORTU SA 37% TRANSPORTNIH VOZILA KOJA SE POKREĆU ENERGIJOM IZ  OBNOVLJIVIH IZVORA.  KOLIKO JE EDUKACIJE, ENERGIJE I RADA ULOŽENO DA BI SE POSTIGLI OVAKVI REZULTATI? KAKO OCENJUJETE STANJE U OVOJ OBLASTI U SRBIJI I U KOM PRAVCU BI TREBALO DA IDE SRBIJA?
Prelaz ka ‘zelenijem transportu’ je počeo pre nekoliko decenija, i ovde je ključna stvar dugoročno planiranje. Danska u ovom domenu  postavlja standard koji će se izjednačiti ili će čak prevazići standarde koji vladaju u zemljama EU. Odluke imaju dalekosežne ciljeve, oni sežu do 2050. godine, pa i dalje. Obezbeđuju se fondovi koji će pokriti troškove ulaganja u javni prevoz, infrastrukturu, kreiranje specijalnih prevoznih sredstava i slično. U Srbiji postoje brojne razvojne mogućnosti u ovom domenu, a fokus bi trebalo staviti na ekspanziju i popularizaciju pouzdanog i efikasnog javnog prevoza.

>>MOGLO BI SE REĆI DA SAV LJUDSKI POTENCIJAL POČINJE VEĆ U PREDŠKOLSKOM UZRASTU. DUGI NIZ GODINA DANSKA BELEŽI SVETSKI PRIZNATE REZULTATE U RAZNIM OBLASTIMA INDUSTRIJE I NAUKE. DA LI SU TI USPESI POSLEDICA SISTEMATSKOG RAZVOJA ŠKOLSTVA I OBRAZOVNOG SISTEMA DANSKE NA SVIM NIVOIMA?
Obrazovanje je u Danskoj izuzetno važno. Mnogo ulažemo u obrazovanje i praćenje svetskih trendova. Za nas je digitalizacija u ovoj oblasti od ogromnog značaja. Sa druge strane, dečji vrtići su nezahtevni. Danci ohrabruju slobodu i igru u ovom uzrastu. Roditelji praktikuju tzv. ‘slobodno roditeljstvo’. Ostavljaju decu na miru, ne opterećuju ih i imaju u njih poverenja. Ovo uzajamno poverenje obogaćuje društvo. Roditelji imaju poverenja u svoju decu, deca u nastavnike, nastavnici veruju sistemu, sistem ima poverenja u svoje građane. Poverenje je od presudne važnosti unutar našeg društva i institucija.

>>DELO ČUVENOG DANSKOG ARHITEKTE JORNA UTSONA, PROJEKAT  SIDNEJSKE OPERE,  I DANAS PLENI PAŽNJU ČOVEČANSTVA  I PREDSTAVLJA IKONU ARHITEKTURE. DA LI MEĐU DELIMA DANSKIH ARHITEKATA MLAĐE GENERACIJE PREPOZNAJETE NEKU NOVU IKONU ARHITEKTURE?
Kao što i sami znate, arhitektura se u Danskoj veoma brižljivo neguje. Rekao bih da je to jedna od naših nacionalnih karakteristika. Imamo dobre škole i kurseve, profesionalne biroe, urbaniste i planere, sve vrste prakse. Bilo bi nemoguće navesti jedan ili dva nova studija, jer se svi oni stalno  nadmeću u potrazi za sve boljim rešenjima, usavršavajući svoj stil rada. Jern Utson je prava legenda, Bjarke Ingels je nova globalna zvezda, ali postoji još ogromno mnoštvo studija koji dobijaju velike projekte u zemlji i inostranstvu, čime utiču na formiranje panorame brojnih gradova širom sveta.

>>‘DOBRA ARHITEKTURA POČINJE OD ČOVEKA, A ZAVRŠAVA SE ZGRADAMA’, MOTO JE DANSKOG ARHITEKTE JANA GELA, AUTORA KNJIGE ‘GRAD ZA LJUDE’, KOJA JE OBJAVLJENA I NA SRPSKOM JEZIKU. OVAJ ARHITEKTA I URBANISTA JE ZASLUŽAN ZA DANAŠNJI IZGLED KOPENHAGENA I DOMINANTNU HUMANU I EKOLOŠKU CRTU. ŠTA BEOGRAD MOŽE DA NAUČI OD KOPENHAGENA DA BI POSTAO ‘ZELENIJI’?
Svaki grad poseduje svoje specifičnosti, i ono što je dobro za jedan grad, nije uvek dobro za neki drugi. Proveo sam godinu dana u Beogradu i čini mi se da bismo i ovde neke naše ideje mogli da primenimo da bi vaš grad postao zeleniji. Već su preduzeti neki koraci u pravcu osnivanja postrojenja za proizvodnju energije od otpada. Možda ono neće biti tako atraktivno kao ono u Kopenhagenu, koje ima čak i ski stazu, ali bi njegove dobrobiti za grad bile velike.
Kako povremeno koristim javni prevoz u Beogradu, primetio sam da i tu ima dosta mesta za poboljšanja. Beogradu bi veoma značilo da ima podzemnu železnicu, pa bi napore trebalo usmeriti u tom pravcu. Kada bi taj prevoz još koristio ‘zelenu energiju’, ekološki otisak grada bi bio značajno smanjen.
I na kraju, mada ne manje važno, Beograd bi trebalo da razvije sistem prevoza biciklima, bar na Novom Beogradu, koji je ravan i predstavlja idealan prostor za povećanje broja aktivnih  biciklista.

>>JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH DANSKIH ARHITEKATA I DIZAJNERA NAMEŠTAJA ARNE JAKOBSEN, ZA KOGA SE MOŽE REĆI DA JE POVEZAO SAVREMENI DIZAJN SA TRADICIONALNIM VREDNOSTIMA, SVOJIM PROČIŠĆENIM MINIMALISTIČKIM PRISTUPOM IZVRŠIO JE VELIKI UTICAJ NA RAZVOJ DANSKOG, ALI I SVETSKOG DIZAJNA. JAKOBSEN I DRUGI DANSKI DIZAJNERI POPUT HANSA VAGNERA STVORILI SU BREND OD DANSKOG DIZAJNA, PREPOZNATLJIV U CELOM SVETU, ČIJA SE AKTUELNOST NI DANAS NE SMANJUJE. ŠTA JE TO ŠTO DANSKI DIZAJN ČINI TAKO POSEBNIM?
Danci su čuveni po dizajnu i arhitekturi, koji su blisko povezani u našem sistemu obrazovanja. Lepo ste to rekli. Naš dizajn je mimimalistički, ali je funkcionalan. Jednostavan je, ali zanatski dobar.
Danski dizajn se naglo razvio posle Drugog svetskog rata. Postoje tri elementa koji su potpomogli uspeh danskog dizajna. Prvi je kasna industrijalizacija, koja je omogućila razvoj jednog zaista visokokvalitetnog zanatstva. Drugo, svet je posle rata bio gladan novih ideja. Treće, u danskom društvu se visoko cene individualci. Mnogi kritičari i arhitekti zalagali su se za slobodu i humanističko shvatanje života, što se odrazilo i na sam dizajn.

>>NA KOJI NAČIN DIZAJN  I KREATIVNE INDUSTRIJE MOGU DA UTIČU NA EKONOMSKI RAZVOJ JEDNE ZEMLJE? KAKVO JE DANSKO ISKUSTVO?
Kreativne industrije učestvuju sa 9% u ukupnom obrtu svih kompanija u Danskoj. Kreativnim delatnostima se bavi 14%  svih registrovanih firmi u zemlji. Njihovi produkti nam obezbeđuju 9%  dohotka od ukupnog izvoza. Odluka da se kreativne delatnosti integrišu u tradicionalnu privredu i javni sektor uopšte, donela je mnogo dobra našoj privredi i doprinela visokoj stopi zaposlenosti.
Uvideli smo da kreativne industrije unose notu humanosti u proizvodne artikle, što ima blagotvoran efekat na percepciju kupaca, a tako se povećava prodaja. Ovo poslednje je veoma bitno, jer rastući promet uslovljava rast svih drugih privrednih grana. Naprosto, jedno dobro vuče drugo.

>>MNOGE DANSKE FIRME SU DANAS SVETSKI POZNATI BRENDOVI SA EKOLOŠKIM PRINCIPOM U PRISTUPU PROIZVODNJI, KOJI SE IMPLEMENTIRA I U SVE PROCESE GRAĐENJA OBJEKATA. KOLIKO JE ZNAČAJNO POVEZIVANJE PRIVREDE, EKOLOGIJE I ARHITEKTURE?
Jedino se tako može ići napred. Resursi su nam ograničeni. Razumljivo, kompanije idu za profitom, ali im je takođe u interesu da budu održive ne samo u onome što same rade, već i šire, kroz održivo istraživanje resursa.
Evo primera kompanije Rockwool, jednog od svetski poznatih proizvođača kamene vune. Oni insistiraju na održivosti. Recikliraju ogromne količine sopstvene kamene vune i tako svoje proizvodne procese čine održivim. Mnoge danske kompanije imaju sličan stav. Ako kratkoročno razmišljamo, ne smemo se žaliti kad nam posao propadne. Razmišljajte na dugi rok i imaćete korist od dugoročnih dobiti.

>>DANSKA JE VIŠE PUTA BILA PROGLAŠAVANA  ZEMLJOM U KOJOJ ŽIVE NAJSREĆNIJI LJUDI NA SVETU. ZA KRAJ, DA LI NAM MOŽETE REĆI KOJI JE TO DANSKI ‘RECEPT ZA SREĆU’?

Mnogi učeni ljudi su se bavili ovim pitanjem, i napisane su brojne knjige na ovu temu. Recept nije jednostavan. On podrazumeva razmišljanje na dugi rok i investicije. Naravno, potrebna je stabilna i predvidiva društvena klima, što mnogim zemljama sveta nedostaje.
Danska je već ceo jedan vek stabilna zemlja, što je nama, njenim stanovnicima, omogućilo da izgradimo i ojačamo institucije. Sa druge strane, u Danskoj su porezi oduvek visoki, što je opet omogućilo formiranje modela države u kojoj vlada blagostanje. U Danskoj ne može da prođe scenario po kome se žalite što nema dobrih državnih službi, a pri tome izbegavate da platite porez. Zahvaljujući efikasnom sistemu naplate poreza, Danska poseduje fondove kojima može da izađe u susret potrebama svojih građana, da im na neki način uzvrati deo novca koji su dali za porez. Tu ulaze fondovi za potrebe dece, za plaćeno roditeljsko odsustvo za oba roditelja, za besplatno školovanje i besplatnu zdravstvenu zaštitu.
Ovde je možda najvažniji činilac efikasna i nekorumpirana državna administracija. Građani znaju da će njihove potrebe biti profesionalno i savesno razmotrene i rešene na najbolji mogući način i u najkraćem mogućem roku, što im olakšava svakodnevni život. Naravno, uvek se može biti još efikasniji, i stoga Danska predano radi na digitalizaciji usluga. Povećanjem efikasnosti obezbeđuje se više vremena za kvalitetan lični i porodični život, a to je ono što mi Danci najviše cenimo.

//Za ek VLADIMIR LOVRIĆ, GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK – Više u EKO KUĆI No29