nasa reklama

DUŠAN LAJOVIĆ

Dušan Lajović – Duci je ove godine izvanrednim igrama na velikim turnirima potvrdio vanserijski talenat, a ulaskom u društvo pedeset najboljih tenisera na svetu nagovestio da kreće u pohod ka svetskom vrhu. O tenisu, sportu, budućim planovima i životu uopšte razgovaramo sa mladim teniserom koji svojom duhovitom igrom i sportskim ponašanjem, izgledom i šarmom privlači sve veći broj navijača širom sveta.

KAO ČLAN TENISKE REPREZENTACIJE SRBIJE I UČESNIK NA MNOGIM SVETSKIM TURNIRIMA, IGRALI STE MEČEVE SA GOTOVO SVIM VELIKIM IGRAČIMA KOJI I DANAS VLADAJU SVETSKIM TENISOM. KOJI IGRAČ JE NA VAS OSTAVIO NAJVEĆI UTISAK KAO ‘TEŽAK’ PROTIVNIK I ZAŠTO?

Živim u eri verovatno tri najbolja igrača ikada, igrao sam sa svakim od njih, i to je nešto što ću uvek pamtiti. Najjači utisak na mene je ostavio sigurno Rafael Nadal, i to u Parizu na njegovom ‘domaćem’ terenu Phillip Chatrie, u četvrtom kolu Rolan Garosa 2014. godine. Velika je stvar bila videti ga i osetiti kako je igrati sa njim, jer je taj turnir osvojio više puta i tu se oseća kao u svom dvorištu. Naravno, pored toga moram da pomenem i meč sa Federerom na centralnom terenu Vimbldona.

DA LI JE NEKI IGRAČ U ISTORIJI TENISA, KOJI JE JOŠ AKTIVAN ILI KOJI JE VEĆ ZAVRŠIO KARIJERU, VAŠ UZOR I ZBOG ČEGA?

Moj uzor je, dok sam odrastao, bio Pit Sampras. U periodu mog detinjstva on je dominirao svetskim tenisom. Oduvek me je fasciniralo njegovo ponašanje i smirenost na terenu, jer je izuzetno važno ostati maksimalno pribran u odlučujućim trenucima meča. Tada se odigra najbolje. To je nešto čemu i ja težim, i uvek se trudim da se ugledam na njega u tom pogledu. Što se tiče načina igre, tu ne možemo da se poredimo, s obzirom na to da je on igrao
servis volej.

POBEDILI STE U POSLEDNJIH PAR MESECI IGRAČE IZ SVETSKOG VRHA. POSEBNO IMPONUJE VISOK NIVO KVALITETA VAŠE IGRE I KONCENTRACIJE TOKOM CELOG MEČA. DA LI I NA NAREDNIM VELIKIM GREN SLEM TURNIRIMA MOŽEMO DA OČEKUJEMO OVAKVE REZULTATE?
Mislim da sam ove godine bio na dobrom putu i dostigao sam najvišu poziciju na svetskoj rang listi u karijeri. Ono na čemu radim sa svojim timom polako se manifestuje i na terenu i ja verujem da mogu još više da pružim.

Sama činjenica da sam prvi put pobedio nekoga od ‘top ten’ igrača i da sam
odigrao pet setova sa Zverevim na Rolan Garosu, govori da je napredak vidan. Najbitnije je da zadržim motivaciju i želju za afi rmacijom. Verujem da će se to u budućnosti odraziti i na rezultate i na rang.
TOKOM IGRAČKE KARIJERE IMALI STE RAZLIČITE TRENERE, ALI SE ČINI DA JE VAŠ SADAŠNJI TRENER HOSE PERLAS DOBRO PREPOZNAO SVE VAŠE KVALITETE I NA NAJBOLJI NAČIN RADI NA USAVRŠAVANJU KOMPLETNE LEPEZE VAŠIH UDARACA U TENISU, ŠTO VAS IZ TURNIRA U TURNIR ČINI IGRAČEM KOGA JE TEŠKO POBEDITI. ŠTA JE NOVO DONEO HOSE PERLAS VAŠOJ KARIJERI I KAKO VIDITE NJEGOV UTICAJ NA DALJE FORMIRANJE VAŠE IGRE?

Mislim da je Hose Perlas uspeo da promeni moj način razmišljanja na terenu. Stavio je akcenat na forhend kao oružje i uneo drugačiju konstrukciju poena, što je verovatno najvažnija stavka. Bitan je početak poena, i tu je veoma značajno biti prvi u ofanzivi.

TENISER STE ZA KOGA SE MOŽE REĆI DA JE KOMPLETAN IGRAČ I DA
RASPOLAŽE REPERTOAROM UDARACA KOJI MOGU DA RAZORUŽAJU BILO KOG PROTIVNIKA. VAŠ JEDNORUČNI BEKHEND MNOGI VEĆ SADA POREDE SA FEDEREROVIM, ZBOG IZUZETNE LAKOĆE I ELEGANCIJE SA KOJOM GA IZVODITE. ZA KOJI UDARAC BISTE IPAK MOGLI DA KAŽETE DA JE VAŠE NAJJAČE ORUŽJE?

Rekao bih da je forhend moje najjače oružje, pre svega zbog toga što mogu
mnogo bolje da otvaram teren i da dobijem veće uglove, a onda i zato što je u igri u kojoj je forhend dominantan, mentalno stanje automatski podešeno na agresivnost. Bekhend mi je od samog početka bavljenja tenisom bio omiljeni udarac, pa sam verovatno tako i usavršio tu lepu tehniku.

TENIS VEĆ DUGI NIZ GODINA KARAKTERIŠE DOMINACIJA NEKOLIKO
IGRAČA KOJI GUBE I VRAĆAJU TITULU ‘SVETSKOG BROJA JEDAN’.
DANAS SE ČINI DA JE MEĐU PRVIH PEDESET, PA ČAK I PRVIH STO IGRAČA, MOGUĆE DA SVAKO SVAKOG POBEDI. KAKO TUMAČITE TU ČINJENICU?

Tenis se dosta promenio u poslednjih nekoliko godina. Istina je da je u odnosu na prethodne decenije mnogo veći broj igrača na vrhunskom nivou. Ima svega par igrača koji su već nekoliko godina stepen iznad ostalih. Iza njih sledi niz do stote, pa čak i niže pozicije, gde su razlike minimalne. Na turnirima često čujem da je pre petnaest ili dvadeset godina bilo skoro nemoguće izgubiti od nekog ko je van prvih pedeset, ako ste među prvih dvadeset na svetu, naravno ukoliko igrač meču pristupi maksimalno koncentrisano. Danas su svi veoma profesionalni, svi dobro rade na oporavku, i samim tim je i granica između poraza i pobede mnogo tanja.