Temom   izložbe da u Vaseljeni nema otpadnog materijala, umetnik je želeo da pokaže logiku pretvaranja i rekombinacije jednih struktura u druge. To praktično daje odgovor na pitanje šta poručuju ovi objekti i slike, kako su objekti nastali, i šta slike predstavljaju.  Ideja se potpuno dosledno razvijala po svim principima ličnog načina osluškivanja i posmatranja ”Velike pozornice“ koja je  svakodnevno bila pred Miodragom.

Metodom “Natron- reciklat” vođen maštom  i sakupljajući objekte pronađene tokom šetnji po različitim otpadima, umetnik stvara svoje neobične objekte i slike. Trodimenzionalni medij ima neslućene mogućnosti, ali dvodimenzionalne slike pružaju više mogućnosti. Crteži dobijeni na osnovu inspiracije već apstraktnih derivata u kojima je ugrađena „arheologoja nepostojećeg sveta“ postaju novi prostori koji bliže definišu “lokalitet artefakta”.