nasa reklama

08

Revolution Slider Error: Slider with alias eko-gerila not found.
Maybe you mean: 'clone' or 'home-slide-no32'

EKO GERILA - GORAN REDŽEPI

POBORNIK I PROMOTER EKOLOGIJE I AUTOR VIŠE TELEVIZIJSKIH EMISIJA POSVEĆENIH EKOLOGIJI I ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE, KOGA SMO ZNALI KAO BUBNJARA BENDOVA ‘VAMPIRI’ I ‘FAMILIJA’, GORAN REDŽEPI, VEĆ GODINAMA USPEŠNO SPAJA SVOJA DVA ŽIVOTNA OPREDELJENJA, MUZIKU I EKOLOGIJU, I PROMOVIŠE IH KROZ SVOJE EMISIJE.
U INTERVJUU ZA MAGAZIN EKO KUĆA OTKRIVA KAKO JE POČEO DA SE BAVI EKOLOGIJOM, PRENOSI SVOJA ISKUSTVA SA SNIMANJA RAZLIČITIH PROJEKATA SNIMANIH U SRBIJI, REGIONU I SVETU, GOVORI O STEPENU EKOLOŠKE OSVEŠĆENOSTI, KAO I O SPOJU MUZIKE I EKOLOGIJE.

Niz godina radite na informisanju i edukaciji javnosti i podizanju svesti o značaju ekologije u svim njenim aspektima, koji obuhvataju reciklažu, energetsku efikasnost, zaštitu životne sredine i tretman otpada, kroz dva formata čiji ste autor – Recycle Bin Eco Guerilla i Pogledaj oko sebe. Kako ste počeli da se bavite ekologijom?

Poslednjih godina sam puno čitao, pratio teme iz domena ekologije i shvatio da javnost nema predstavu ni svest o tome da recimo 72 vrste biljaka i životinja izumire svakodnevno. Da li vam je poznato  da je Srbija na poslednjem mestu po energetskoj efikasnosti u Evropi? Ovi i slični podaci su me šokirali i usmerili moj rad ka ekologiji. Tako je nastao TV serijal ‘Recycle Bin Eco Guerilla’. Okupili smo tim ljudi koji se zalažu za ekologiju i zaštitu životne sredine i obrađivali smo teme kojih nije bilo u medijima, poput zelene ekonomije, energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine, tokova tretmana otpada.  Bez obzira na probleme sa kojima smo se susretali tokom snimanja, uspeli smo da “otvorimo vrata“ ovim značajnim ekološkim temama. Iz današnje persperktive, veoma sam ponosan što sam među prvim TV autorima koji se ozbiljno bave ovom temom u Srbiji. Motivacija  leži u mom dubokom unutrašnjem promišljanju i smatram da to nije uzalud potrošeno vreme. Najbolji pokazatelj važnosti ovih tema i potvrda našeg rada je preko 8 miliona gledalaca serijala.

Koje emisije i projekte biste izdvojili i zbog čega?

Ako bih morao da izdvojim neke emisije kao posebne, to bi svakako bile one koje su na direktan način uticale na poboljšanje  ekologije i životnih uslova ili su na direktan način uticale na sprečavanje katastrofa i epidemija. Sa velikim zadovoljstvom sam radio emisiju o prvom postrojenju za tretman klaničnog ili životinjskog otpada u Srbiji, koje se nalazi u Inđiji. Od klaničnog i životinjskog otpada pravi se biodizel i to je po meni fantastičan rezultat tretmana otpada koji neće više  završavati po utrinama i deponijama i kontaminirati zemlju, vodotokove i ostale prirodne resurse. Zahvaljujući ovom postrojenju, 2014. godine, kada su Srbiju zadesile poplave, sprečena je ekološka katastrofa i epidemija širih razmera. Izdvojio bih nekolicinu epizoda  koje su po prvi put urađene na temu reciklaže opasnog industrijskog otpada. U pitanju je sertifikovana Mid-Mix tehnologija kompanije Yunirisk. Ona uspešno inertizuje preko 100 različitih vrsta industrijskog otpada koji se takvim  procesom pretvara u neopasan otpad. Fantastična je činjenica da je postrojenje  osmislio naš čovek, a još je značajnije što se već duži niz godina ova tehnologija uspešno prodaje u zapadnoevropskim zemljama. Takođe bih izdvojio postrojenje za reciklažu elektronskog i električnog otpada u Nišu, koje je najsavremenije u Evropi. Svetski moderno postrojenje koje uspešno tretira sve otpadne vode i mulj nalazi se u industrijskom gradu Koprivnica u Hrvatskoj, i to je pravi ekološki grad čiji građani imaju savršeno čiste vodotokove.

Koliko su, prema Vašem iskustvu, ljudi svesni značaja zaštite životne sredine za svoju budućnost i budućnost novih generacija?

Moram biti iskren. Smatram da je ekološka svest u Srbiji, pa čak i u regionu, na vrlo niskom nivou. S obzirom na to, moj početni motiv da se bavim ekološkim temama i promocijom ekologije bio je da delam i afirmišem ove teme kako bih bar malim doprinosom podstakao građane i mlađe naraštaje da se informišu, razmišljaju i da zaključe da sopstvenim postupcima mogu doprineti da dođe do velikih promena u kvalitetu njihovih života i sredine u kojoj žive. Ključ je u edukaciji, i ukoliko ne budemo obrazovali mlade naraštaje, bahatost i neznanje će nas dovesti do takve situacije da oni neće moći uživati u lepoti svih resursa koje nam naša  planeta nesebično nudi. Krajnje je vreme da se okrenemo, pogledamo oko sebe i počnemo da delujemo na jednom novom nivou svesti i zasnujemo novi način suživota sa prirodom.

Osim u Srbiji, snimali ste emisije i u drugim zemljama, poput Belgije i Hrvatske. Gde se Srbija nalazi u odnosu na region i svet kada je reč o svim aspektima ekološkog razvoja?

Početak mojih profesionalnih putovanja datira  od vremena kad sam  radio na BK televiziji kao autor tada vrlo popularne emisije o ekstremnim sportovima. Imao sam prilike da posetim mnoge zemlje i to iskustvo je za mene bilo veoma  dragoceno. Pomenuću Nepal, daleku, siromašnu zemlju, ali prebogatu prirodnim resursima, kulturnim nasleđem, dobrim vibracijama i duhovnošću, gde smo 2000. godine snimali prvi srpski film o osvajanju Everesta, najvišeg vrha planete. To je za celu ekipu predstavljalo veoma težak poduhvat. Morali smo da se popnemo do Everest Base Camp-a i da na visini od  5.360 metara dva meseca čekamo naše alpiniste da osvoje krov sveta. Period aklimatizacije, promena ishrane i funkcionisanje na takvim visinama veoma je teško, nekada i opasno po život. Pejzaži Himalaja izgledaju fascinantno, ali je životni vek ljudi koji žive na obroncima Himalaja ograničen zbog razređenog vazduha koji dišu. Ipak, njihova gostoprimljivost i energija koju emituju potpuno razoružaju sve predrasude. Međutim, razočaralo me je kada sam video koliko je alpinističke opreme i stvari ostavljeno u nacionalnom parku Sagarmatha. Prava deponija! Godinama kasnije, pravljene su ekspedicije sa ciljem da se očisti taj nacionalni park, jedan od najlepših na našoj planeti.

Zemlja od koje bi trebalo da učimo je Belgija, koja je lider u reciklaži ambalažnog otpada. Oni  recikliraju tokove čak 96% ambalažnog otpada koji se generiše, jer država stimuliše i pomaže operatere koji se bave sakupljanjem i upravljanjem ambalažnim otpadom.

U našoj zemlji postoji profesionalni operater  koji je formiran sa ciljem da se bavi  strategijom  upravljanja otpadom i edukacijom. Oni uče i povezuju se sa evropskim kompanijama koje se bave sličnim poslovima. Na taj način naši operateri primenjuju iskustva i unapređuju svoje poslovanje šireći sakupljačku mrežu, što je ključ uspešnog zbrinjavanja  otpada. Kao što sam već rekao, smatram da je nivo ekološke svesti u Srbiji, pa čak i u regionu, na niskom nivou, ali isto tako mislim da smo poslednjih godina  značajno napredovali. Svakodnevno učimo od razvijenijih zemalja i sve je više kvalitetnih projekata.

Sarađivali ste i sa brojnim kompanijama na njihovim društveno odgovornim projektima. Da li postoji razvijena svest o neophodnosti poslovanja po ekološkim standardima u kompanijama i među zaposlenima, ili se samo radi o trendu da se kompanije predstave kao društveno odgovorne i ekološki osvešćene?

Moje dosadašnje iskustvo je pokazalo da u Srbiji postoje društveno odgovorne kompanije. Pomenuću Telenor, koji je lider odgovornog poslovanja. Dugi niz godina uspešno sarađujemo, i da nije bilo njihovog pozitivnog stava i podrške, mislim da se serijal “Recycle Bin Eco Guerilla” ne bi ni desio.

Da, postoje i druge odgovorne kompanije u Srbiji koje sprovode vrlo ozbiljne planove i rade po svetskim standardima, dobijaju ISO sertifikate koji su u skladu sa ekološkim zakonima naše države i oni su veoma značajni subjekti u budućoj strategiji  održivog razvoja.

Sastavni deo serijala Recycle Bin Eco Guerilla bila su gostovanja najpoznatijih rokenrol bendova sa naših prostora. Da li to ima veze sa vašom muzičkom karijerom i da li ste na taj način želeli da povežete svoja dva životna opredeljenja – muziku i ekologiju?

Moje je opredeljenje da promoteri ekologije u serijalu  budu bendovi i autori iz rokenrol miljea zato što ja po prirodi stvari pripadam toj kulturi. Ja sam 90 tih godina aktivno snimao ploče i bio jedan od osnivača popularnih bendova ‘Vampiri’ i ‘Familija’ koje su danas dobile status kultnih bendova na ovim prostorima. Nažalost, te grupe više ne postoje, ali naše pesme i stavovi koje smo u to vreme kroz muziku i tekstove propagirali i danas se slušaju i citiraju.

Drago mi je da postoje iskreni i kvalitetni ljudi koji uvek govore beskompromisno i misle svojom glavom, boreći se  protiv uticaja raznih pogrešnih vrednosti koje nam se plasiraju u medijima i u svakodnevnom životu. Svojim stavom i pričom, mnogi muzičari, među kojima su Disciplin A Kitschme, Rambo Amadeus, KKN, Električni Orgazam, pomogli su nam  da promovišemo prave vrednosti i da ih povežemo sa ekologijom.

Kakvi su Vam planovi za naredni perod?

Muzika je moj osnovni pokretač i sadržan je u gotovo svim mojim projektima.  Zbog toga sam sa prijateljem osnovao muzički studio Zmajevo Gnezdo, gde trenutno provodim najviše vremena i uživam u snimanju muzike za televizijske projekte i songova za pozorišne predstave. Nedavno smo završili muziku za film našeg eminentnog reditelja Lordana Zafranovića pod nazivom ‘Bizarno 7’ čiji je scenario urađen po motivima  višestruko nagrađivane pozorišne predstave. Snimanje filma se očekuje u septembru, a do tada ću putovati i snimati materijale za nove emisije serijala Pogledaj oko sebe, koji se emituje na regionalnoj televiziji N1. U 2015. godini smo emitovali prvih 12 epizoda, a reakcije gledalaca dale su nam vetar u leđa da nastavimo dalji rad na serijalu, pa će se od septembra ove godine emitovati nove epizode, u kojima ćemo prikazati i istraživati još zanimljivije teme poput  nacionalnih parkova, rezervata, zaštićenih područja i ukazivaćemo na lokacije gde je čovekova nebriga udružena sa industrijom na neki način devastirala biodiverzitet u celom regionu.

Osim toga, u narednom periodu planiram da u koprodukciji sa Arhisolarom kreiram televizijsko izdanje magazina EKO KUĆA, koje će se plasirati na regionalnom nivou.

Moja je želja da se jednoga dana napravi ekološki portal na balkanskom nivou, gde će biti mapirana područja koja su ugrožena nebrigom ili prirodnim katastrofama, kao i područja koja su iz takvog stanja vraćena u prirodne tokove, sa ciljem da osvestimo javnost.

//ek TIJANA JANKOVIĆ – Više u EKO KUĆI No19