zeleni krov

Zeleno kao luksuz

NA BRDU IZNAD PERUANSKE METROPOLE, DALEKO OD GRADSKE VREVE, SAGRAĐENA JE NEOBIČNA EKOLOŠKA PORODIČNA KUĆA. NAZIV PAČAMANKA DOBILA JE PO DREVNOM PERUANSKOM NAČINU PRIPREME HRANE KUVANJEM ’ISPOD ZEMLJE’ UZ UPOTREBU KAMENJA I ZEMLJANOG LONCA (U JEZIKU PLEMENA KEČUA ’PAČA’ JE ZEMLJA, A ’MANKA’ – LONAC). TAKO SU STAROSEDEOCI JUŽNOAMERIČKOG KONTINENTA IZRAŽAVALI ZAHVALNOST I UKAZIVALI POŠTOVANJE MAJCI ZEMLJI, UŽIVAJUĆI U NJENIM SVEKOLIKIM DAROVIMA.
Investitori, sredovečni bračni par vezan uz to i poslovno – profesijom kuvara, želeo je da se dizajnira kuća koja bi zadovoljila potrebe njih i njihovih ćerki. Odabrali su lokaciju na zaravni brda iznad velegrada Lime, koje pripada obroncima Anda. Sa njega se pruža impozantan pogled na grad i Tihi okean. Jedini zahtev koji su postavili klijenti bio je da objekat bude najupečatljiviji u okolini, i da se ta upečatljivost postigne opštim konceptom luksuza, a ne samo građevinskim materijalom. No, šta je u Limi luksuz? S obzirom na to da grad oskudeva u atmosferskim padavinama, kiše ima manje od 8mm/m2 godišnje, sliku pejzaža određuju proređena vegetacija i brdske goleti. Zeleno se u ovom regionu može videti tek visoko u Andima, stotinak kilometara južnije.

Nedostatak žbunja i drveća poslužio je kao inicijalni motiv, tako da je projekat započet stvaranjem ne samog objekta, već bujnog zelenog pejzaža. Prioritet je dat prirodi upravo zato što zgrade imaju tendenciju da stare i gube na lepoti tokom vremena, dok vegetacija buja i vremenom postaje sve lepša i raskošnija.
Prvi korak u izvedbi projekta bio je da se na parceli stvori novi tektonski svet. Kreirani su brdo, dolina, visoravan, litica, pećina, uvala, podupirač. Svakom od ovih elemenata dodeljena je njemu svojstvena vegetacija, zavisno od visine na kojoj se nalazi – drveće, trava, povrće, viseće bilje, kserofite biljke, hidrofite biljke.

Tek kada je novi pejzaž bio definisan, izvođači su se pozabavili i elementima stambenog programa: spavaonicama, kupatilima, kuhinjom, trpezarijom, dnevnim boravkom, kućnom kancelarijom, garažom. Pažljivim uparivanjem spacijalnih i vizuelnih kvaliteta odgovoreno je na funkcionalne zahteve prostora i stvoren je jedinstven mikro-svet, nezavistan od prirodnih uslova i ograničenja lokacije.

KADA SE NATURA ODABERE KAO KONCEPT I MOTO ŽIVOTA, ONDA TRAGANJE ZA NJENIM SJAJEM, ZA PUNOM VELIČINOM I LEPOTOM IMA SMISAO ZADATKA POISTOVEĆENOG SA MISIJOM ARHITEKTURE. AKO NA ODABRANOM MESTU ZA ŽIVOT NEMA UZORNE PRIRODE, IMPERATIV NJENE NADOGRADNJE I REKONSTRUKCIJE POSTAJE VAŽNIJI I OD SAMOG OBJEKTA.

U projektantskom procesu kuća je lišena klasične hijerarhijske strukture. Ona ima višestruke ulaze, nivoe i pravce kretanja. Konstantna isprepletenost enterijera i eksterijera moguća je zahvaljujući blagoj klimi – u Limi nikada nije hladnije od 14ºC ni toplije od 28ºC. Kuća pokazuje i bogatu raznolikost završnih slojeva i tekstura. U obradi su prisutni različita sečenja lokalnog kamena, mnogobrojne vrste recikliranog drveta, živopisni betonski otisci i sl. Građeno tkivo u celini ima ulogu da analizira i ilustruje geološko-tektonske odlike lokaliteta.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ
– Više u EKO KUĆI No27

Dodir sa prirodom prisutan je u svakom trenutku i na svakomtrenutku i na svakom mestu.

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Ispod zelenog krova

ZELENE POVRŠINE POZITIVNO UTIČU NA OKOLINU TAKO ŠTO SNIŽAVAJU TEMPERATURU VAZDUHA, POVEĆAVAJU PROCENAT NJEGOVE VLAŽNOSTI, REGULIŠU JAČINU VETRA I PREČIŠĆAVAJU VAZDUH. POSTAVLJANJE OBJEKTA USRED ZELENE POVRŠINE NE MORA DA ZNAČI NJENO NARUŠAVANJE. ZELENI PROSTOR I VEGETACIJA NISU GRADNJOM ODUZETI OD OKRUŽENJA, VEĆ SU SAMO ’PODIGNUTI NA VIŠI NIVO’. NA TAJ NAČIN SE OMOGUĆAVA STVARANJE PROSTORA ZA NOVE SADRŽAJE, ODNOSNO OPLEMENJIVANJE STAMBENOG PROSTORA.
Smeštena na samoj litici iznad jedne od najpoznatijih plaža za surfovanje u Australiji, kuća od prefabrikovanih panela postavljena je na teren za samo šest nedelja. Prefabrikovani moduli su napravljeni u fabrici za manje od mesec dana, a potom je njihovo postavljanje na licu mesta završeno u duplo kraćem roku nego da se pribeglo klasičnoj gradnji.
Arhitektonska forma je oblikovana tako da podržava osnovnu ideju stvaranja nove sinteze okruženja i objekta. Zeleni prostor nije oduzet od okruženja, već je samo ’podignut na viši nivo’, a na taj način je omogućeno stvaranje prostora za nove sadržaje, odnosno ugodnije stanovanje. U projektovanju je korišćen princip preuzimanja postojećeg materijala iz sredine.

Zemlja i biljke su postavljeni na zeleni krov radi sakupljanja vode u kišnom periodu od oktobra do aprila, a služe i za izolaciju tokom cele godine. Atmosferska voda koju upija zeleni krov direktno se sliva u cisterne zapremine 7.500 litara i koristi se za navodnjavanje bašte. Kako su kiše veoma česte u zimskom periodu, kuća je zbog erozije terena izdignuta od tla na šipove, a ispod nje su smeštene cisterne koje sakupljaju vodu iz okruženja i na taj način smanjuju mogućnost dalje erozije.
Orijentacija istok – zapad omogućila je otvaranje severne strane objekata. Sa prozora se pruža pogled koji korisnike ostavlja bez daha. Prostorni plan kuće je podužan, sa dve spavaće sobe, jednim kupatilom, kuhinjom sa otvorenim planom, trpezarijom i dnevnom sobom i ostavom. Spavaće sobe su orijentisane prema severu, sa pogledom na okean. Ulazni trem se nalazi duž južne strane kuće. Prilikom izbora boja za primenu u enterijeru, investitori su inspiraciju potražili u tonovima morske vode i peska. Plava i narandžasta smenjuju se na policama i kuhinjskim elementima sa svetlom bojom drveta.

Prozori na kući su pozicionirani tako da maksimalno iskoriste provetravanje u letnjem periodu s obzirom na severozapadnu orijentaciju. Kako jaki vetrovi često duvaju obalom, bilo je važno da severna strana objekta bude dobro zaštićena i bez izbočina na fasadi. Brisoleji koji su korišćeni na ovoj strani kuće smanjuju jačinu sunčevog zračenja u letnjem periodu.// ekANA MIOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No24

TIM NAUČNIKA SA UNIVERZITETA MERILEND POKRENUO JE PROJEKAT ISTRAŽIVANJA I EDUKACIJE U POGLEDU ZELENIH KROVOVA, KAKO BI SVOJ GRAD UČINILI LEPŠIM I ZDRAVIJIM.

U državi Viktorija u Australiji, univerzitet u Melburnu se vrlo ozbiljno posvetio proučavanju uticaja zelenih površina na poboljšanje gradskih klimatskih uslova. Problem nedostatka zelenila u urbanim sredinama je globalan, i gradovi širom sveta smišljaju nove i kreativne načine da u već izgrađenim zonama nađu malo mesta za prirodu. Poslednjih godina, postavljanje zelenila na krovovima i zidovima zgrada pokazalo se kao odlično rešenje, jer su se do tada neiskorišćene površine stavile u funkciju zaštite životne sredine. Zeleni krovovi i zidovi veoma povoljno utiču na snižavanje temperature u gradu tokom letnjih meseci i predstavljaju prave oaze za biljni i životinjski svet. Pored toga, zeleni krovovi deluju poput sunđera koji skuplja i polako otpušta kišnicu, čime se smanjuje opasnost od poplava, što je za Melburn od posebnog značaja, budući da ima veliki problem ove vrste.

Australijanci su shvatili prednosti zelenih krovova, i njihov broj se iz godine u godinu povećava. U državi Viktorija, 2011. godine bilo je 87 zelenih krovova, dok je tokom 2013. zabeležena izgradnja 50 novih.
Najveći broj istraživanja o zelenim krovovima sproveden je u Evropi, SAD-u i Kanadi, u zonama sa hladnijom klimom u odnosu na Australiju, i sa biljkama primerenim za te uslove. U okviru univerziteta u Melburnu, grupa koja se bavi edukacijom i istraživanjem u oblasti hortikulture, 2007. godine je započela projekat Barnli zeleni krov, kao istraživački i edukativni projekat svetskog ranga, i prvi te vrste u Australiji.

Projekat je pokrenut kako bi se ispitalo koje su biljke najpogodnije za sadnju na krovovima Australije, kao i da se široj javnosti predstave zeleni krovovi i njihov značaj za grad. Zeleni krov Barnli postavljen je na krovu upravne zgrade Barnli kampusa univerziteta Melburn. Kako je zgrada na listi kulturne baštine Viktorije, pored funkcionalnosti krova moralo se voditi računa i o njegovoj dekorativnosti. Zato je u dizajnu krova, pored naučnika sa Univerziteta učestvovala firma Hassel, koja se bavi projektovanjem zelenih površina.

Zeleni krov Barnli sastoji se iz tri odvojene celine, od kojih su dve namenjene istraživanju u oblasti tehnologije zelenih krovova i njihovog značaja za biodiverzitet, a treća za demonstraciju i podizanje svesti o zelenim krovovima. Zeleni krov za ispititivanje biodiverziteta zauzima površinu od 52 m2, a pristup je omogućen samo profesorima i studentima koji rade na istraživanju. Namena ovog dela krova jeste stvaranje novog staništa za lokalne vrste ptica, gmizavaca i insekata, i iz tih razloga posađene su samo domaće vrste biljaka, poput raznih vrsta trava i višegodišnjih biljaka, razne vrste zeljastih biljaka, orhideje i paprati. //ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ- Više u EKO KUĆI No11

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Kuća C

EKOLOŠKA ARHITEKTURA SE PAŽLJIVO I IZBALANSIRANO ODNOSI PREMA ŽIVOTNOJ SREDINI. SADEJSTVUJUĆI SA NJOM, ONA UZIMA U OBZIR ZAKONITOSTI I ZAHTEVE PRIRODNE SREDINE U KOJOJ SE NALAZI.

Rukovodeći se načelima građenja u skladu sa prirodom i gledajući na smisao i suštinu stanovanja na takav način, generacije arhitekata i neimara pokušavaju da sagrade svoja staništa prema univerzalnim tehnikama građenja uz upotrebu dostupnog prirodnog materijala. Boravak u ovakvim objektima je posebno ugodan, a bogatstvo oblikovnih formi i prirodnih materijala daje neograničenu mogućnost kombinovanja i organizovanja prostora.
Objekat se nalazi u mestu Čiba, na obali okeana. Ovaj grad okružen je sa južne, istočne i zapadne strane vodenim površinama Tokijskog zaliva, a sa severne planinama visokim preko 300 metara. Vlasnik ovog objekta živi u jednom od visokih solitera Tokija, a poželeo je da vikendom bude bliži prirodi i provodi slobodno vreme u otvorenom prostoru neograničenih vizura. Zahtevi ove tročlane porodice bili su jednostavni. Osnovni zahtev investitora je bio formiranje velikog multifunkcionalnog prostora sa tremom koji bi bio obložen drvetom i okrenut prema okeanu, a drugi se odnosio na konstrukciju zgrade koju je trebalo rešiti tako da bude u stanju da izdrži jake zemljotrese, karakteristične za ovu oblast.

Prilikom dizajniranja ove kuće vodilo se računa da ona bude nastavak bašte. Na mestu gradnje tlo čini rastresito meko zemljište koje pokriva ceo okolni predeo. Ljudi koji tu žive vekovima su od te zemlje pravili smesu koju su mesili i pekli i tako pravili keramičko posuđe. Autor ovog projekta smatrao je da pogled na zemlju i blizak kontakt sa njom budi posebna osećanja, pa je time hteo ukućanima da pruži priliku da steknu ovakvo dragoceno iskustvo. Ova kuća savršeno koegzistira sa okolnom prirodom, a prepreke između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora kao da postepeno nestaju.

Na zahtev vlasnika, armirano betonska konstrukcija je korišćena kao osnovni građevinski materijal za strukturu celog objekta. Dizajnirana nalik kapiji koja otvara vizure prema moru, ova kuća omogućava prodor vazduha, ali isto tako pruža privatnost jer nije dostupna pogledima suseda. Na krovu je postavljena zemlja i posađeno je zelenilo koje ima ulogu dodatne izolacije kuće i pomaže da se topao vazduh tokom zime, a hladan tokom leta, duže zadrži u njoj.

BOGATSTVO OBLIKOVNIH FORMI I PRIRODNIH MATERIJALA DAJE OVOM OBJEKTU MOGUĆNOST NEOGRANIČENOG BROJA KOMBINACIJA U ORGANIZOVANJU PROSTORA

Ovakav zeleni krov, pored toga što pruža dodatnu izolaciju, eliminiše potrebu za korišćenjem klasičnih krovnih pokrivača, samim tim smanjuje troškove i uticaj na životnu sredinu, a ujedno daje i privlačan doživljaj života u skladu sa prirodom.Betonske zidove ovog objekta bilo je potrebno obložiti kako bi se sprečila pojava nagrizanja i korozije, svojstvenih primorskim lokacijama. U ovom slučaju, ista zemlja koja je korišćena za krov pomešana je sa šljunkom, cementom i smolom, nakon čega je nanošena na zidove u sloju maksimalne debljine od 55mm.//ek IVANA NIKOLIĆ -Više u EKO KUĆI No11

Konstrukcija zgrade je rešena sa nosećom strukturom od betona, tako da bude u stanju da izdrži jake zemljotrese karakteristične za ovu oblast

Korišćena je zemljana paleta boja, zidovi su u svetlim i neutralnim tonovima, a nameštaj funkcionalan i krajnje jednostavan.

Kuća se sastoji od jedne velike centralne prostorije, dnevne sobe koja je povezana sa kuhinjom, iako su to vizuelno odvojene zone.

Sinteza prirode i arhitekture

HARMONIJA KOJOM OVA KUĆA ODIŠE BAZIRANA JE NA PROPORCIJAMA, ODNOSU MASA, PROMIŠLJENOM UVOĐENJU SVETLOSTI I UPOTREBI MATERIJALA KOJI PRUŽAJU JEDINSTVEN TAKTILNI, VIZUELNI, PROSTORNI I VREMENSKI DOŽIVLJAJ. SMEŠTENA NA VRH BREŽULJKA I UKOPANA U TEREN SA SEVERNE STRANE, PREDSTAVLJA SAVRŠENU SINTEZU PRIRODE I ARHITEKTURE.
Ova egzotična kuća za odmor, smeštena u samom podnožju planine Blue Ridge, ušuškana u šumu i cveće, ostavlja vas bez daha. Smeštena na vrh brežuljka i ukopana u teren sa severne strane, predstavlja savršenu sintezu prirode i arhitekture. Prirodne lepote čine ovo mesto idealnim za odmor i povlačenje u tišinu prirode. Staklena fasada na južnoj i zapadnoj strani otvara čarobne planinske vizure, dok veliki prepusti štite od sunca.
Dve krize koje su se dogodile tokom projektovanja i izgradnje ovog objekta – klimatska i ekonomska, navele su arhitekte SPG tima da ovu kuću oblikuju po uzoru na modele energetske efikasnosti.

Energetska efikasnost je postignuta upotrebom geotermalne energije, zasenčenjem ostakljenih delova fasade na južnoj i zapadnoj strani konzolnim ispuštanjem ravnog krova, ugradnjom stolarije najviših energetskih razreda, korišćenjem LED osvetljenja, ugradnjom kišnog kolektora kao odgovora na suše koje su se dogodile, kao i opremanjem enterijera recikliranim nameštajem. Umesto bazena, usled ograničenog budžeta, izveden je zeleni krov.
Osim što je inspirisana planinskim vizurama i energetskom efikasnošću, ova kuća je i funkcionalna u osnovi. Prizemna etaža je organizovana kao primarni životni prostor, dok je prostor u suterenu projektovan za goste. Tako se u prizemlju nalaze dnevna soba, trpezarija, kuhinja, studio i glavna spavaća soba. U suterenu, koji je ukopan u brdo i osvetljen samo sa južne strane, projektovane su dve gostinske spavaće sobe sa dnevnim boravkom. U severnom delu suterena je blok sa pomoćnim prostorijama – perionicom veša i prostorijom za mašine.

Zoniranjem gostinskih prostorija u zasebnu etažu omogućava se da ona bude zatvorena u periodu kada nema gostiju, što doprinosi funkcionalnosti i energetskoj efikasnosti. Ova efikasnost je upotpunjena pažljivim izborom materijala, opreme, instalacija i energetski efikasnih sistema. Ozelenjavanje krova kuće omogućava ovoj modernoj strukturi da se potpuno uklopi u seoski pejzaž.

DVE KRIZE KOJE SU SE DOGODILE TOKOM PROJEKTOVANJA I IZGRADNJE OVOG OBJEKTA – KLIMATSKA I EKONOMSKA, NAVELE SU ARHITEKTE SPG TIMA DA OVU KUĆU PROJEKTUJU KAO UZORNO REŠENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI.

Sistem za grejanje uključuje korišćenje geotermalne energije, što u velikoj meri smanjuje potrošnju energije i troškove u vezi sa grejanjem i hlađenjem kuće. Kao odgovor na suše koje su svojstvene ovom području, izgrađen je sistem za prikupljanje kišnice kojim se prikupi 80% vode koja padne na ravni i zeleni krov. Prikupljena kišnica se ponovo koristi kao tehnička voda za toalete, kao i za zalivanje biljaka.//ek Marija Velović – Više u EKO KUĆI No09

Zeleni krov kuće omogućava ovoj modernoj strukturi da se uklopi u seoski pejzaž. Transparentna staklena ograda upotpunjuje sintezu prirode i arhitekture.

Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113

Suburban studio

PROSTOR KOJI JE SPOJIO I ISTOVREMENO ODVOJIO PRIVATNI ŽIVOT UKUĆANA OD NJIHOVE PROFESIONALNE DELATNOSTI, KARAKTERIŠU: UPOTREBA DRVENIH OBLOGA, ZELENI KROV I GREJANJE BAZIRANO NA TOPLOTI KOJU ODAJE RAČUNAR.

Projekat se bazira na rekonstrukciji stambenog objekta i dogradnji poslovnog objekta – studija u okviru istog dvorišta. Klasična viktorijanska prigradska kuća , uzeta kao uzorna matrica, remodelovana je, ozelenjena i osavremenjena u cilju zadovoljavanja kompleksnih potreba savremenog korisnika. Tako se na jednom mestu našao zaokružen život porodice, od privatne do poslovne sfere, a postojeća bašta transformisana je u njihovu višenamensku sponu.
Glavna fasada studija okrenuta je prema dvorištu i koncipirana je tako da se čini kao da pluta nad staklenim panelom, formirajući svojevrsni “ekran” koji razdvaja i istovremeno spaja radni prostor studija sa ostatkom bašte.

Stakleni panel koji se nalazi na mestu uobičajenom za sokl, vrlo je interesantan element projekta, koji briše granice prostora, ali istovremeno ograničava to brisanje na najnižu, podnu zonu. Ovim postupkom se zapravo omogućio kontrolisan ulazak i izlazak ‘informacija’.
Dvorišni prostor, koji se proteže od stambenog objekta na jednom kraju do studija na drugom, ima potpuno drugačiji izgled od klasičnog prigradskog dvorišta. Njegov pretežno “težak” izraz karakteriše sveprisutna drvena obrada površina. Ta površina se prevashodno ističe po svojoj velikoj moći transformacije – tokom radnog dela nedelje njen izraz je formalan i javan, dok tokom vikenda ona prerasta u neformalni prostor za dečju igru.

Kada se podigne set drvenih poklopaca u podu dvorišta, otkriva se podzemno igralište u pesku, zatim ognjište i na kraju bazen za decu sa dovodom tople i odvodom hladne vode. U blizini su smešteni i mali kružni travnjak i skrivena pumpa sa sistemom filtera namenjenih obližnjem ribnjaku.

KLASIČNA VIKTORIJANSKA PRIGRADSKA KUĆA, UZETA KAO UZORNA MATRICA, REMODELOVANA JE, OZELENJENA I OSAVREMENJENA U CILJU ZADOVOLJAVANJA KOMPLEKSNIH POTREBA SAVREMENOG KORISNIKA.

Materijali upotrebljeni za izgradnju studija su odabrani tako da odgovaraju konceptu prigradskog objekta: drvene obloge koje evociraju vreme mačevalaštva, valoviti aluminijum koji podseća na međuratne prefabrikovane garaže ili na nešto kasnije konstruisano tzv. Andersonovo sklonište.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No09

Volumen zelenog u zelenom

DA LI NAS SVE OVO PODSEĆA NA BAJKU, GDE BISMO SVAKOG TRENUTKA MOGLI UGLEDATI JEDNOROGA, ILI JE TO MOŽDA MESTO GDE ŽIVE SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA?
Smeštena u prirodi, na obroncima Alpa, mala napuštena garaža rekonstruisana je od strane italijanskog studija Act Romegialli, tima koji čine visoko profesionalni arhitekti i dizajneri sa dugogodišnjim iskustvom. Radovi na ovom paviljonu započeti su i završeni u roku od godinu dana. Umesto da renoviraju spoljašnjost bojom ili fasadom, odlučili su da puste prirodu da ide svojim tokom, proširujući ideju zelenog krova sve do temelja. Na prvi pogled, kuća izgleda kao da je prirodno izrasla iz zemlje. Pored postojećeg kamenog zida postavljen je čelični okvir i posađena vinova loza, koja je vremenom zamaskirala strukturu kuće. Ceo koncept predstavlja savršen vrt bekstva od stvarnosti.

Sada je garaža paviljon za baštovanstvo i druženje, vikend kuća čije su materijalizacija i oblik u potpunosti propraćeni emocijama i svrhom. Ona je poput prirode, zeleni volumen u zelenom, koji je uvek obojen životom, bilo da pada kiša ili da sija sunce. „ Arhitektura može biti lepa kao stolica ili kao drvo“, rekao je Peter Zumthor.

KUĆA JE MALO ZELENO SKLONIŠTE. NJENA SKROMNOST JE ČINI LEPOM. NJENA PRIRODNOST JOJ DAJE ŽIVOT. ONA ODIŠE LJUBAVLJU PREMA PEJZAŽU I PRAVI JE PRIMER REKONSTRUKCIJE U KONTEKSTU.

Struktura je realizovana od lakih metlanih pocinkovanih profila i čeličnih žica koje obmotavaju postojeću zapreminu i pretvaraju objekat u trodimenzionalni oslonac listopadnoj vegetaciji. Posebno odabrane travnate, višegodišnje i jednogodišnje biljke osiguravaju lako i neprekidno cvetanje i time ne otkrivaju prošlost kuće.// ek KATARINA TOMIĆ – Više u EKO KUĆI No09

Umetnička oaza

DIZAJN U KOME NE POSTOJI JASNA GRANICA IZMEĐU VRTA I KUĆE, VEĆ ONI ČINE JEDINSTVENU CELINU

U blizini mesta Mil Veli, nadomak San Franciska, u šumama sekvoje gde je priroda skoro potpuno očuvana, smešteno je vikend naselje. Kuće se ovde stapaju sa okolinom, a do izražaja dolaze priroda i njene lepote, zbog čega je ovo mesto omiljeno među stanovnicima.
Vlasnici jedne od vikendica u ovom naselju, u želji da nadograde svoju kuću a da pri tome ne naruše izgled prirode, angažovali su projektni biro Feldman Architecture. Ovaj biro je poznat po tome što veliku pažnju poklanja očuvanju životne sredine. Kompanija Feldman Architecture je dobitnik mnogobrojnih nagrada iz oblasti održive arhitekture, a veliki broj kuća koje su projektovali je LEED (Leadership in Energy and Environmental Design) sertifikovan.
Klijentima se ukazala potreba da na postojeći objekat dodaju još dve prostorije, od kojih bi jedna služila kao umetnički atelje, a druga kao prostor za vežbanje joge i primanje gostiju. Zamisao arhitekata bila je da dve željene prostorije smeste u dve odvojene kućice, odnosno drvene kolibe, koje bi bile sagrađene na padinama brda. Srž dizajna bila je da se intervencije na terenu svedu na minimum, pa su arhitekti pažljivo smestili kolibice između drveća. Pored toga, konstrukcija koliba usaglašena je sa postojećim nagibom, čime je smanjen obim radova u vezi sa nivelacijom terena. Prostor za jogu i slikarski atelje, odnosno kolibe, različito su orijentisane, i sa svake se pruža drugačiji pogled, što unosi dodatnu živost u neobičnu kompoziciju vikendice rasparčane na nekoliko delova.

Klijentima se ukazala potreba da na postojeći objekat dodaju još dve prostorije, od kojih bi jedna služila kao umetnički atelje, a druga kao prostor za vežbanje joge i primanje gostiju. Zamisao arhitekata bila je da dve željene prostorije smeste u dve odvojene kućice, odnosno drvene kolibe, koje bi bile sagrađene na padinama brda. Srž dizajna bila je da se intervencije na terenu svedu na minimum, pa su arhitekti pažljivo smestili kolibice između drveća. Pored toga, konstrukcija koliba usaglašena je sa postojećim nagibom, čime je smanjen obim radova u vezi sa nivelacijom terena. Prostor za jogu i slikarski atelje, odnosno kolibe, različito su orijentisane, i sa svake se pruža drugačiji pogled, što unosi dodatnu živost u neobičnu kompoziciju vikendice rasparčane na nekoliko delova.

Pogled na kolibu u kojoj je smešten slikarski atelje

Zbog nagiba terena i načina postavljanja koliba, omogućen je pristup krovu na kome su posađene biljke, čime se dobija dodatni vrt. Za ozelenjavanje krova korišćene su razne vrste biljaka poput seduma, čuvarkuće i ostalih sukulentnih biljaka koje mogu da rastu na plitkom supstratu. Kako na krovovima zgrada i kuća obično vladaju suroviji uslovi sredine, sukulentne biljke se vrlo često koriste za ozelenjavnje krovova zbog njihovih fizioloških osobina koje ih čine otpornim na sušu, visoke i niske temperature i vetar. Ove biljke imaju sposobnost zadržavanja vode u listovima i drugim biljnim organima, tako da je njihovo održavanje veoma jednostavno, a za zalivanje je dovoljna kiša koja prirodno padne. Zeleni krov nije postavljen samo radi dekoracije, nego i kao dodatni sloj izolacije, jer tokom zime smanjuje hlađenje, a leti smanjuje zagrevanje drvenih koliba.//ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ – Više u EKO KUĆI No09

Drvene kolibe predstavljaju dodatak postojećoj vikendici

Prostrani slikarski atelje sa mnoštvom prozora koji omogućavaju prirodnu osvetljenost i ventilaciju prostorije, što je veoma važno zbog isparavanja slikarskih boja

Kameleon

POPUT ŽIVOG BIĆA, SPOLJA SIMETRIČNA, IZNUTRA ASIMETRIČNA, OVA KUĆA SE, ZAHVALJUJUĆI ODLIČNOM IZBORU BOJA I LOKALNIH MATERIJALA, SAVRŠENO UKLAPA U OKOLNI PEJZAŠ, KAO KAMELEON.

Pščinja je grad u poznatoj kulturno i industrijski razvijenoj oblasti Gornja Šlezija,na jugu Poljske, čuven i po finoj čipki i kolekciji šleskih narodnih nošnji, a nalazi se na istoimenoj reci, pritoci Visle. U blizini je važna brana na reci Visli, zbog koje je napravljeno veštačko jezero Laka, koje snebdeva vodom okolnu oblast. Na jezeru se može jedriti i surfovati na dasci. U šumi koja okružuje jezero Laka, prema projektu arhitekte Petera Kučije sagrađena je kuća koja se kao kameleon savršeno uklapa u okolni pejzaž.

Oblik kuće je zamišljen tako da na najbolji način absorbuje sunčevu energiju. Objekat se sastoji iz dve celine. Prizemni deo je oblika kocke kvadratnog oblika sa centralnim usečenim delom u obliku slova U, i sadrži: ulaz, ostavu, garderobu, stepenišni prostor, kuhinju, trpezariju, dnevni boravak, spavaću sobu i kupatilo. Krov iznad ovog dela je ravan i zelen, sa bujnom vegetacijom, i omogućava racionalno sakupljanje kišnice.

Spoljna obrada fasade prizemlja je od vertikalno poređanih drvenih daski od ariša iz okolne šume. Daske su ostavljene netretitane, a na pojedinim nasumično odabranim mestima, premazane su nijansama žute i narandžaste boje, koje odražavaju boju okolnog rastinja. Centralni deo, koji se sastoji iz tri etaže, obložen je crnim eternitom, da bi se smanjili gubici toplote iz objekta.

Uz nisko-tehnološke elemente obnovljih izvora: solarni dimnjak, hlađenje isparavanjem, materijali sa visokom termalnom masom, upotrebljene su i savremene tehnologije kao što su: sistem pametne kuće, solarno grejanje i ventilacija sa rekuperacijom, toplotna pumpa i fotonaponski paneli, kao i obnovljivi, reciklirani i inovativni materijali.
Ovaj inovativni dizajn deluje sveže i vrlo efektno, što dokazuju mnogobrojne nagrade i priznanja koje je arhitekta Peter Kučia dobio za projekat ove kuće.// ek LJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No07

KUĆA ORIGINALNOG NAZIVA – CO2 SAVER (ŠTEDIŠA UGLJEN-DIOKSIDA), OPRAVDANO JE DOBILA NADIMAK KAMELEON, ZBOG MOGUĆNOSTI DA SE ODLIČNO PRILAGODI USLOVIMA OKOLINE PRIMENOM PRINCIPA NAPREDNOG ODRŽIVOG DIZAJNA.

Pogled iz staklenika na terasu, dvorište i okolnu šumu.

Zajednički prostor trpezarije i kuhinje.

Mat pel zelena zgrada

PROJEKAT REKONSTRUKCIJE SKLADIŠTA ZAŠTIĆENOG KAO DEO INDUSTRIJSKOG NASLEĐA SAN FRANCISKA UJEDNO JE I PRVI OBJEKAT KOJI JE POSTIGAO LEED GOLD SERTIFIKAT U OVOM GRADU, PRI ČEMU JE DO SADA OSVOJIO I PREKO 20 NAGRADA I PRIZNANJA STRUKE U RAZNIM KATEGORIJAMA, VEZANIM KAKO ZA POSTIGNUT IZUZETAN STEPEN ODRŽIVOSTI, TAKO I ZA IZUZETNE ARHITEKTONSKE KVALITETE.

Kroz saradnju višestruko nagrađivanog arhitektonskog biroa iz San Franciska, Aidlin Darling Design, koji se odlikuje posvećenošću rešavanju problema održivosti u svakom projektu, sa kompanijom Matarozzi/Pelsinger Builders, takođe iz San Franciska, u ovom slučaju ujedno klijenta i glavnog izvođača radova, stvoren je multifunkcionalni prostor u kome održive strategije poput prirodne ventilacije ili ponovne upotrebe materijala i strukturalnih elemenata postaju neodvojiv deo arhitektonskog jezika.
Pošto proizvođači Matarozzi/Pelsinger Builders slove za kompaniju koja održivo građenje vidi kao cilj u svom budućem poslovanju, hteli su da to nedvosmisleno potvrde kroz projekat svog novog sedišta. Zato su kupili zaštićeni industrijski objekat, izgrađen oko 1912. godine sa namerom da ga renoviraju u skladu sa principima održive gradnje.

Uz saradnju sa arhitektima iz Aidlin Darling Design-a stvorili su koncept rekonstrukcije koji se bazirao na zadržavanju strukturalnih elemenata, jer su ih upravo oni, po njihovim rečima, i privukli ovom devastiranom nekadašnjem skladištu pivskih boca. Drvene grede su očišćene i ojačane, dok su pojedine iskorišćene za nameštaj i detalje u enterijeru. Multifunkcionalni prostor rekonstruisanog objekta, osim kancelarija Mat/Pel koje zauzimaju prvi nivo na drugom spratu, ima i prostor za izdavanje, dok prizemlje i deo dvorišta zauzima restoran koji pretenduje na LEED Platinum sertifikat za održive enterijere.

Među održivim rešenjima koja su doprinela dobijanju zlatnog LEED sertifikata je i upotreba obnovljivih izvora energije, u vidu instalacije solarnih panela snage 30kW, koji pokrivaju preko 30% potreba za električnom energijom godišnje, obezbeđujući tako 9 od 10 mogućih poena za kriterijum smanjenje potrošnje električne energije. //ek BOJANA STANKOVIĆ – Više u EKO KUĆI No07

OSIM OBLIKOVNE VREDNOSTI REŠENJE DUPLE FASADE DOPRINELO JE REŠAVANJU MNOGIH ARHITEKTONSKIH PROBLEMA, KAO ŠTO JE ZAŠTITA OD SUNCA I KONTROLA UPLIVA DNEVNOG SVETLA, PRIVATNOST UNUTAR OBJEKTA I POSTIZANJE PRIRODNE VENTILACIJE. TIME JE OMOGUĆENO REŠAVANJE UNUTRAŠNJOSTI OBJEKTA KAO JEDINSTVENE FUNKCIONALNE CELINE PODELJENE TRANSPARENTNIM PREGRADAMA, ČIME JE OMOGUĆENA NESMETANA POPREČNA VENTILACIJA I VIZUELNI KONTAKT SA SPOLJNIM OKRUŽENJEM.

Igra volumena

JEDNOSTAVNA IGRA VOLUMENA, KOMBINOVANJE ELEMENATA SAVREMENOG DIZAJNA I UPOTREBA RAZLIČITIH VRSTA DRVETA, KROZ IGRU NIJANSI I KONTRASTA TRANSFORMIŠU OVU KUĆU U PRELEP I UDOBAN PORODIČNI DOM. KUĆA JE VEOMA SVETLA I IZGLEDA VEOMA JEDNOSTAVNO.
Kuća se nalazi na specifičnoj lokaciji koja nema direktan kontakt sa uličnim saobraćajem, u stambenoj četvrti Salinas de Oro, na severu Španije, u blizini mora. Put pokriven betonskim pločama razdvaja javnu od privatne zone i vodi do velike drvene kapije. Kroz nju se ulazi u prostrano zeleno dvorište kuće, kojim vijuga uska staza od istih betonskih ploča i mami vas da u njega zakoračite. To je divno mesto gde i odrasli i deca mogu da uživaju u omiljenim aktivnostima, izolovani od suseda. Projektovana je i izgrađena 2012.godine.
Kuća je pozicionirana na uskoj parceli trapeznog oblika, saglasno principima projektovanja energetski efikasnih zgrada. Sve sobe su direktno okrenute ka jugu da bi bile maksimalno izložene suncu, dok je severna strana upotrebljena za prirodno osvetljavanje struktura hodnika. Objekat je projektovan tako da bude funkcionalan, da se maksimalno iskoristi prirodno svetlo i da se racionalno reši odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. U prizemlju su zajedničke prostorije: dnevna soba, trpezarija i kuhinja koje su velikim kliznim staklenim vratima povezane sa južno orjentisanim dvorištem.

Kada se vrata otvore, drveni pod zajedničkih prostorija nastavlja se na pod tremova sačinjen od istih drvenih lamela, dodatnom obradom prilagođenih za spoljnu upotrebu. Tremovi su u letnjim mesecima ugodno mesto za boravak zahvaljujući zaštiti od sunca koju obezbeđuju konzolno postavljene terase sprata.

Kuća je projektovana tako da ima podrum u kome su smeštene prostorije korisne za domaćinstvo, čime se dobio veliki multifunkcionalni prostor, kao i garažu u koju se ulazi preko rampe skrivene iza objekta, sa severne strane. Zeleni krov garaže je na koti terena. // ek MARIJA VELOVIĆ- Više u EKO KUĆI No07

OBJEKAT JE PROJEKTOVAN TAKO DA BUDE FUNKCIONALAN, DA SE U NJEMU MAKSIMALNO ISKORISTI PRIRODNO SVETLO I DA SE HARMONIČNO UKLOPI U OKOLINI PROSTOR. TRPEZARIJA, PROJEKTOVANA KROZ DVE ETAŽE, ZAUZIMA CENTRALNI VOLUMEN, ZAJEDNO SA STEPENIŠTEM KOJE VODI DO SPRATA.

Kuća promišljene arhitekture

PORODIČNA KUĆA NAPRAVLJENA OD EKOLOŠKIH MATERIJALA PREDSTAVLJA IDEALAN DOM ZA LJUBITELJE TRADICIONALNE I ODRŽIVE ARHITEKTURE. SPAJANJEM NARODNOG I MODERNOG GRADITELJSTVA NASTALA JE SAVREMENA KUĆA, ZDRAVA ZA ŽIVOT.
KUĆA JE ODLIČAN PRIMER PROMIŠLJENE ARHITEKTURE, KOJA SE SKLADNO UKLAPA U SPOLJNI PROSTOR.
Nedaleko od Zagreba, u okolini Bistre, na parceli od 2.000 m2, nalazi se kuća porodice Zajec, u okolini tipičnoj za ruralni severozapad Hrvatske. Parcela je pretežno ravna, smeštena na području Parka prirode “Medvednica”, sa pogledom prema zapadu, koji seže daleko preko polja.
U želji da izbegnu bučan i neurotičan ritam gradskog života i da postignu oslobađanje od zagađenosti svake vrste, mladi bračni par Zajec se odlučio na život u prirodi, i tako je nikla ova neobična kuća, koja privlači poglede svakog prolaznika, jer ni po čemu ne liči na tradicionalne drvene kuće. Drvena arhitektura je već odavno kod nas potpuno zapostavljena. A ovaj objekat je primer vraćanja prirodnim materijalima iz našeg neposrednog okruženja. Vlasnica i arhitekta, Marina Zajec, zaljubljenik u tradicionalnu arhitekturu, ostvarila je klasičnim arhitektonskim elementima, ali i svojom kreativnošću, savremenu modernu građevinu, zdravu za život.

Pored modernog izgleda, ova kuća ima još jednu specifičnost, a to je upotreba slame kao visokoizolacionog prirodnog građevinskog materijala. Slamu su sakupljali baliranjem na vlastitim poljima i u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Samostalno su pratili izradu drvene obloge pročelja – od vađenja balvana iz šume do obrade drveta. Kuća je, može se reći, njihov ručni rad. Dok se Marina bavila razradom projekta, njen suprug Miro Zajec, po zanimanju agronom, brinuo se o nabavci materijala i izvođenju radova.

Drvena fasada se svojim oblikom i odabirom materijala razlikuje od okolnih kuća. Krov je neobične forme, a zahvaljujući odgovarajućem nagibu i materijalizaciji, nema opasnosti od gomilanja snega i kišnice.
Ova kuća od drveta i slame je odličan primer promišljene arhitekture, koja je i po svome enterijeru u skladu sa okolinom.

KUĆA JE ODLIČAN PRIMER PROMIŠLJENE ARHITEKTURE, KOJA SE SKLADNO UKLAPA U SPOLJNI PROSTOR.

Kuća je koncipirana tako da su prostori dnevnog boravka u prizemlju, orijentisani ka zapadu, dok su spavaće sobe na spratu. Podrum je izveden uobičajeno, sa armirano-betonskom konstrukcijom, a ima namenu pomoćnih prostorija. Prizemlje i sprat su u potpunosti napravljeni od drveta. Na aksonometrijskom prikazu noseće drvene konstrukcije jasno se vidi način slaganja elemenata.// ekIVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No03

Grejanje je rešeno samo jednom pećnicom na drva, postavljenom u dnevnu prostoriju, koja istovremeno služi kao centralno grejanje vode u kupatilima.