KUĆA OD KAMENA
Kuća za odmor raspolaže sa pet spavaćih soba i velikim dnevnim boravkom. Smeštena je u mestu Kakapetra, na ostrvu…
Neprolazna lepota kamena
Odnos čoveka prema kamenu, kao i prirodi, čini osnovu ovog arhitektonskog rešenja. Uticaj ostaje minimalan, slaveći jedinstveni pejzaž Kiklada
Paviljon u parku: integracija sa okolinom
Portugalski paviljon predstavlja filozofsku manifestaciju koja teži uspostavljanju harmoničnog dijaloga između ljudi, prirode i arhitekture. Centralna ideja ovog projekta je potraga za suštinom, čistoćom elemenata i jednostavnošću
Paviljon u parku – harmonični dijalog ljudi, prirode i arhitekture
Značenja koja se uspostavljaju ovim konceptom nisu unapred određena, prethodno definisana ili projektovana kroz arhitekturu, već spontano nastaju i manifestuju u određenom trenutku, kada se aktiviraju prepoznatljivi elementi ovog prostora
Male tajne zanata
Budi dizajnerka vrtova, rekoše mi. To bi bilo baš divno, rekoše. Zamisli samo, radiš napolju, na suncu, i kreiraš sva ta prelepa mesta. Međutim, stvarnost je, kao što to u životu često biva, nešto sasvim drugačije.
Brodski pod u vrtu
Drvo volim oduvek, ono u sebi nosi život. Brodski pod stvara prelepu osnovu i čini dobar kontrast kamenu i svim vrstama zasada. Bez obzira na tip i šemu postavke vrta, on mu uvek daje toplinu i dubinu. Ova ‘živa’ površina čini lepu pozadinu svim biljkama i ističe njihovu lepotu, koju god paletu da ste izabrali. Takođe mi se sviđa i činjenica da postoji mnogo varijacija na temu oblaganja podova drvenim daskama. Čak i kompozitna rešenja izgledaju fantastično, a pri tome je takav pod još i otporan i dugotrajan.
Kao i bilo koji drugi element uređenja spoljašnjeg prostora, i patosiranje podloge zavisi od kvaliteta upotrebljenog materijala i načina na koji je postavljen. Pod tipa brodske palube je idealan za postavljanje na krovne terase i balkone, a odgovara i gradskim i dvorišnim vrtovima. Mislim da nije baš pogodan za primenu u podrumskim prostorijama zbog mogućeg pogubnog uticaja vlage, koja bi mu sigurno skratila vek trajanja.
VRSTE OBLAGANJAOBLAGANJE PODA MEKIM DRVETOMOblaganje čamovinom je najjeftinije. Sem u slučaju ekstremno tankog budžeta, treba ga izbegavati, jer pod od borovine propada brže od bilo koje druge spoljašnje drvene podne obloge. Da bi se čamovoj oblozi produžio vek, obavezno se premazuje zaštitnim uljem neposredno nakon postavljanja, a treba je redovno i temeljno čistiti da bi joj površina uvek bila glatka i komforna za upotrebu.
OBLAGANJE PODA DASKAMA OD PLOČASTIH MATERIJALA
Postoji i to, ali treba dobro razmisliti pre nego što donesete odluku da primenite ovu opciju. Ove daske su uglavnom napravljene od prirodnog drveta koje je pretrpelo procese mlevenja, sitnjenja, ekstrudiranja i lepljenja. Boja im može biti prirodna, ali i ne mora. Površina im može biti obrađena na različite načine, može biti glatka ili prugasta. Ako ste ljubitelj pravog drveta i čistunac po pitanju njegovih prirodnih osobina, nije to za vas. Ipak, treba pomenuti da ova opcija ima i izvesne prednosti. Ako brodski pod treba postaviti na jako osunčana mesta, ovakve daske su pravi izbor jer ne blede tako brzo i intenzivno kao daske od mekog i tvrdog drveta. Što se održavanja tiče, i tu ima određenih prednosti. Ovakav patos se može postaviti preko rama od istog materijala, što će ga učiniti manje osetljivim na vlagu i pogodnim za postavljanje u podrumske prostore.
Kako razmišlja Kejt Guld
MOJ OSNOVNI CILJ PRILIKOM DIZAJNIRANJA VRTA JE DA USREĆIM KLIJENTA. TRUDIM SE DA OSMISLIM PROSTOR TAKO DA SE KLIJENT U NJEMU OSEĆA KAO KOD KUĆE I MOŽE TU DA UŽIVA TOKOM CELE GODINE. SVAKI PUT OD NOVOG KLIJENTA TRAŽIM BAR KRATKO UPUTSTVO. PONEKAD DIZAJNER VEĆ UNAPRED IMA ZAMISAO O TOME ŠTA BI KLIJENT VEROVATNO HTEO, A JA SE UVEK PRIJATNO IZNENADIM KAD SE ISPOSTAVI DA ON ŽELI NEŠTO POTPUNO DRUGAČIJE.
Ako bi trebalo da opišem jedan dan u životu Kejt Guld, prvo što bih rekla je da ni jedan moj dan nije ni nalik drugome. Kada radim iz svog studija, stižem na posao rano i sedam za sto da protrčim kroz mejlove i u miru pogledam planove pre nego što stignu ostali i stvari postanu haotične. Činjenica da sam samostalni preduzetnik znači da u toku dana moram da obavim mnogo raznorodnih poslova, tako da mi je rano jutro pravo vreme za bavljenje dizajniranjem i razradom novih zamisli. Ako radim na terenu, onda to može biti bilo koje mesto i bilo koji posao. Ne volim da se šetkam okolo, uvek volim da nešto stvarno radim, a često se desi da od nestrpljenja počnem da ometam radnike koji istovaraju drveće i sadni material. Kad oni završe svoj deo posla, onda na scenu stupam ja i sva srećna počinjem da sadim i uobličavam prethodno zamišljenu postavku.
Moja ljubav prema biljkama, svim biljkama, godinama stalno raste. Kada odlučujem o paleti sadnog materijala, u njoj se uvek mora naći neka sorta žalfije. Ne mogu da objasnim zašto, ali žalfiju mnogo volim, a takođe je tu i nezaobilazni geranijum. Gajim i veliku slabost prema ružama. Godinama ih nisam sadila, ali stvari su se promenile, pa sad uvek gledam kako mogu da ih ubacim u plan sadnje.
Moj osnovni cilj prilikom dizajniranja vrta je da usrećim klijenta. Trudim se da osmislim prostor tako da se klijent u njemu oseća kao kod kuće i može tu da uživa tokom cele godine. Svaki put od novog klijenta tražim bar kratko uputstvo. Ponekad dizajner već unapred ima zamisao o tome šta bi klijent verovatno hteo, a ja se uvek prijatno iznenadim kad se ispostavi da on želi nešto potpuno drugačije. Inspiraciju može da podstakne razgovor sa klijentom, ili slike koje mi klijent pokaže, kao i ulazak u njegov dom. Kao pejzažna arhitektkinja, ja neprestano posmatram svoju okolinu, gde god da se nađem. Svesno ili nesvesno, kao po nekom principu osmoze, upijam slike, biljne grupacije, teksture, završne obrade, materijale korišćene na neobičan način, i sve to beležim u fiočicama svog mozga, da bi ih po potrebi odande izvukla i primenila u nekom od svojih dizajna, onda kad klijent izgovori: ‘Znate, ja bih želeo nešto kao…’
Paleta boja kao tema dizajna
KOLORITNA ŠEMA KAO IDEJA OKO KOJE SE GRADI DIZAJN VRTA SPROVODI SE TAKO ŠTO SE NIT JEDNE ILI VIŠE BOJA UZETIH IZ UNUTRAŠNJOSTI DALJE PROTEŽE KROZ VRT, ČIME SE DVA PROSTORA POVEZUJU U JEDNU CELINU. VAŽNO JE RAZMIŠLJATI O TOME DA SE ŠEMA BOJA KOJE SE ODABERU PAŽLJIVO STAVI U ODNOS SA SVAKIM ASPEKTOM I ELEMENTOM DIZAJNA CELOKUPNOG PROSTORA.
Prilikom kreiranja otvorenog prostora i enterijera, tema je jako važan činilac koji je tu da uokviri celokupnu priču koju jedan dizajner želi da predstavi kroz svoje delo. Ona je nit koja povezuje sve zasebne elemente u celinu, pri čemu se ostvaruje preko potreban efekat nesvakidašnjeg u prostoru. Teme mogu biti različite – od multipliciranja manjih elemenata u prostoru, preko boje i teksture, potenciranja stilizacije, implementacije skulpturalnosti, potenciranja šare, pa sve do insistiranja na minimalizmu i svedenosti. Tematika otvorenog prostora je najbitniji faktor dobro dizajniranog ambijenta. Uživaoci ovakvih prostora tu činjenicu nepogrešivo prepoznaju.
Bez obzira da li se bašta stvara od inicijalne skice na listu papira, kao što je to slučaj kod novoizgrađenog objekta, ili se preduzimaju koraci za obnovu postojeće bašte i kuće, prikladno je bazirati dizajn oko usvojene šeme boja ili dizajnerske teme koja karakteriše unutrašnjost objekta.
Preuzimajući šemu boja kao ideju oko koje se zasniva dizajn vrta, ovaj koncept može biti sproveden tako što se nit jedne ili više boja uzetih iz unutrašnjosti dalje širi kroz vrt, čime se dva prostora stapaju u jednu celinu. Ukoliko postoji unutrašnji zid u određenoj boji, onda se jedan zid spolja može obojiti tonom iste boje. Na taj način se stiče utisak jedinstvenog prostora i korisnik isprva ne zna tačno da li se nalazi unutra ili spolja. Korišćenjem koloritnih zidova u vrtu kreira se svojevrsna ambijentalna ušuškanost i postiže efekat skrovišta, što pomaže stvaranju osećaja sigurnosti i zaštićenosti stanara i njihovih biljaka.
Veoma su dopadljive arhitektonske baze u otvorenom prostoru koje su vrlo čiste u formi i tu su da naglase vertikalnu ili horizontalnu dimenziju vrtnog prostora. Koja boja je efektnija i bolja za akcentni zid zavisi od toga gde se vrt nalazi i o kom podneblju je reč. Sivi, braon-sivi i dijapazon različitih zemljanih tonova izgledaju dobro svuda, jer ističu kolorit i teksturu biljaka. Plave i intenzivno ružičaste boje dobro funkcionišu kao pozadina za biljke arhitektonskog oblika i izgleda poput kaktusa, kao i za različite cvetne forme biljaka.
Kreator ovog unikatnog vrta kaže da voli da koristi svetle boje u vrtovima u sunčanim zemljama. Sa korišćenjem svetlijih tonova je oprezan u Velikoj Britaniji, jer ovakve strukture često mogu izgledati kao tupi objekti bez karaktera, osim ako se boja ne koristi kao element iznenađenja na poleđini zida. U okviru jednog londonskog privatnog poseda definisana je unutrašnjost i spoljašnjost kuće u istim nijansama bež boje, podovi u enterijeru i spoljna terasa su izvedeni u istoj bež nijansi krečnjaka, a slobodnostojeći zidovi u bašti obojeni su takođe bež nijansom. //ek DEJAN POPOV – Više u EKO KUĆI No 28
Zlatna medalja za gradski vrt
INSTALACIJA NEW WEST END GARDEN JE SAVREMENA INTERPRETACIJA ARHITEKTURE I OZELENJAVANJA JEDNOG LONDONSKOG TRGA UTEMELJENA NA PRIMENI EKOLOŠKI POZITIVNE TEHNOLOGIJE. TO JE JAVNA POVRŠINA, STALNO ZELENA OAZA U SRCU WEST END-A KOJA POZIVA NA OKUPLJANJE, UŽIVANJE U TIŠINI I ČISTIJEM VAZDUHU U ODNOSU NA OKOLNI GRADSKI PROSTOR.
Kejt i njen tim presrećni su i ponosni što mogu da objave da su po peti put dobili Zlatnu medalju na Sajmu cveća u Čelsiju za svoju najnoviju kreaciju Novi vrt u Vest Endu, u kategoriji Prostor za rast. Sponzori projekta bili su The New West End Company i fondacija Sir Simon Milton. Vrt će biti postavljen u ulici Old Quebec, nadomak Oxfort Street-a, a koristiće ga okolni stanovnici, posetioci i ljudi zaposleni u njegovoj blizini u West Endu.
’Želimo da izrazimo zahvalnost celokupnom timu RHS sajma i svim ljudima zaslužnim za odvijanje ove značajne manifestacije za nesebičnu pomoć i podršku prilikom izrade i postavljanja našeg projekta. Moj tim i ja lično ponosni smo i radosni što smo osvojili zlatnu medalju za projekat koji je ostvaren tako što su njegovi sponzori Fondacija Sir Simon Milton i New West End Company odabrali baš nas i poklonili nam poverenje za njegovu izradu’ – izjavila je Kejt Guld na dodeli priznanja.
Kate Gould proslavila se projektima za male gradske vrtove, u kojima manjak prostora i dnevnog svetla nije posmatrala kao ograničenje, već kao izazov koji, kreativno rešen, korisnicima obezbeđuje pun komfor boravka na otvorenom prostoru, kao i uživanje u lepom ambijentu i pažljivo odabranom zelenilu. Nakon projekata među kojima su vrt Little Venice, bašta The Wasteland i vrt u Ridžents parku, zasluženo je stigla ova nagrada koja vrednuje doprinos kulturi življenja u sve više zagušenoj gradskoj sredini kakva je London.
Nagrađeni projekat Novi West End vrt je savremena interpretacija vrta uklopljenog u arhitekturu jednog londonskog trga i dobijen je upotrebom i kombinovanjem ekološki pozitivne tehnologije. To je mesto u srcu Londona gde je vazduh prečišćen zahvaljujući prisustvu stabala sitnijih vrsta drveća koje istovremeno obezbeđuje zaklon i privatnost korisnicima, i to u svim vremenskim prilikama, kroz sva godišnja doba. Na ovom mirnom i tihom mestu postoji i uređaj koji sakuplja energiju od sunca i nudi je kao izvor za napajanje mobilnih telefona i ostalih spravica koji njegovi korisnici mogu po želji upotrebiti. // Više u EKO KUĆI No28
Svetlost i čistoća kao imperativ
TERASA POVRŠINE 18M2 PREDSTAVLJA SVOJSTVEN POKUŠAJ DA SE STANOVNIKU GRADA OBEZBEDI ČISTIJI VAZDUH STVARANJEM MESTA ZA BILJKE KOJE MOGU POMOĆI NJEGOVOJ DETOKSIKACIJI. PRIKLADNO NAZVANA PAVILJONOM POSTANKA, OVA TERASA U SVOJIM OKVIRIMA OKUPLJA BILJKE KOJE NISU TU ISKLJUČIVO U DEKORATIVNE SVRHE, VEĆ SLUŽE PREČIŠĆAVANJU VAZDUHA TAKO ŠTO APSORBUJU TOKSIČNE MATERIJE IZ SPOLJAŠNJE SREDINE. SVEUKUPNO POSMATRANO, REČ KOJA NAJSAŽETIJE OPISUJE PROSTOR TERASE SMEŠTENE U GUSTO NASELJENU GRADSKU SREDINU ZAGAĐENE I SIVE ATMOSFERE, JESTE – SVETLOST.
Ugroženost životne sredine na globalnom nivou jedan je od velikih problema današnjice. Eskalacija zagađenja je dramatična i sveprisutna, a posebno je izražena u pogledu pada kvaliteta vazduha. Hanoj u Vijetnamu spada u najzagađenije i najugroženije gradove na svetu. Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, mehaničkih čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, preteći tako njihovom opstanku. Tokom 2016. godine količina čestica zabeležena u Hanoju iznosila je PM 2.5, što je sedam puta više od dozvoljenog nivoa aerozagađenja koji je propisala Svetska zdravstvena organizacija. Pad kvaliteta vazduha u Hanoju potiče od gustog saobraćaja, ogromne količine izduvnih gasova i velike industrijske aktivnosti.
Glavnu strukturu paviljona koji je smešten na terasi jedne trospratne kuće u Hanoju čine brojni kubusi sastavljeni od metalnih okvira. Svaki manji kubus u prostoru stoji kao pojedinačni mali paviljon za smeštaj po nekoliko biljaka. Terasa od svega 18m2 čiji dizajn potpisuje arhitektonski studio Hung Nguyena, realizovana početkom 2017. godine, predstavlja svojevrstan pokušaj da se stanovniku grada obezbedi čistija atmosfera pomoću biljaka koje mogu pomoći detoksikaciji vazduha u njegovom okruženju. Shodno svojoj funkciji nazvana Paviljonom postanka, u svojim okvirima sadrži biljke koje nisu tu isključivo u dekorativne svrhe, već služe prečišćavanju vazduha time što apsorbuju štetne materije iz spoljašnje sredine.
Grupisanjem i različitim dispozicijama mnoštva kvadara, od ramova se stvaraju veliki paviljoni ergonomski primereni ljudskim razmerama. Na različitim visinama, prostori koje formiraju metalne konstrukcije prepliću se, korespondiraju i ulivaju jedan u drugi. Svetlost se rasipa sa vrha, a vetar i vazdušna strujanja prodiru kroz praznine u strukturi i ulaze u prostor natkrivene terase. Granice između unutrašnje celine i okoline nejasne su i neupadljive.
Prostor terase komunicira sa okolinom jer je pregrađen jedino transparentnim belim mrežastim panelima. Ambijent deluje prozračno, lako i neopterećujuće. Autor je prilikom osmišljavanja paviljona smeštenog na terasi bio vođen željom da uspostavi skladan odnos između tri aktera: čoveka, prirode i prostora.// ek Dejan Popov -Više u EKO KUĆI No27
LE GROW Pametan unutrašnji vrt
Studije su pokazale da prisustvo biljaka u domu i u radnom prostoru doprinosi fizičkom i psihičkom zdravlju korisnika. One ublažavaju posledice anksioznosti, depresije, besa i umora, što povoljno utiče na radni elan i povećava produktivnost. Zaposleni manje odsustvuju zbog bolesti, zahvaljujući sposobnosti biljaka da detoksikuju vazduh.
Transpiracija, isparavanje vode iz biljaka, povećava vlažnost vazduha, što poboljšava zdravlje kože, smanjuje oštećenje očiju i sprečava širenje respiratornih bolesti i kapljičnih infekcija.Zahvaljujući jedinstvenom dizajnu Le Grow unutrašnjeg vrta, sada tokom cele godine možete imati prelepu baštu u svojoj kući ili kancelariji.
Modularni dizajn omogućava da sami odredite kako će izgledati vaš vrt. Možete ga proširiti, smanjiti ili složiti elemente u oblik koji želite. LeGrow Smart Garden je kompletan zatvoreni ekosistem. Sama bašta je modularna postavka u kojoj svaka pojedinačna posuda deluje kao građevinski blok. Ovaj sistem se sastoji iz posude za biljke, LED osvetljenja, unutrašnjeg rezervoara za vodu koji raspoređuje vlagu u krugu od 360 stepeni, kao i četiri USB porta za punjenje.
Zimska čarolija
U DUHU STARE PAGANSKE TRADICIJE, U DAVNIM DANIMA JE LJUDIMA BILO STALO DA TOKOM NAJTAMNIJIH MESECI UNESU BAR MALO SVETLA U SVOJE DOMOVE, BAŠTE I VRTOVE, SA JEDNE STRANE KAO PODSEĆANJE NA PROHUJALO LETO, A JOŠ VIŠE U ZNAK PRIZIVANJA DUŽIH, VESELIJIH DANA POSLE ONIH KRATKIH I TMURNIH. ZA TU SVRHU SU KORISTILI ZIMZELEN I BOBICE ŽIVIH BOJA. OVA TRADICIJA SE ODRŽALA DO DANAS, ALI JE OBOGAĆENA SVETLEĆIM UKRASIMA. MOTIV JE OSTAO ISTI – RAZVESELITI DUŠU, OŽIVETI LETNJE USPOMENE I IZRAZITI NADU I ŽELJU DA SE DUGI DANI OBASJANI SUNCEM ŠTO PRE VRATE.
Bašta zimi može biti kao mesto iz bajke. Stabljike i skeleti suvih biljaka i žbunja, polegli pod snegom ili okovani ledom, pod zimskim suncem deluju čarobno.
Obično razmišljamo kako da okačimo božićnu dekoraciju i skrenemo pažnju sa suvih golih grana, naročito u delu vrta pred kućom. Pri tome zaboravljamo na biljke koje i zimi predstavljaju prave dragulje kojima treba samo malo pažnje da i usred snega, leda, hladnoće i oskudnog sunca privuku poglede.
Kada tzv. Sibirska Cornus alba odbaci u jesen svoje listove, tek tada zablista u punoj lepoti. Od kraja novembra pa sve do proleća, ovaj izuzetni Cornus zahvaljujući svojim plameno crvenim granama postaje centar pažnje svake bašte koja ga ima. Ako je još i u kombinaciji sa Helleborus niger, belom Božićnom ružom i nežnom visibabom, cele zime ćete pred sobom imati prelep prizor.
Ilex aquifolium ‘Nellie Stevens’ je izuzetno plodan božićni bodljikavi grm koji rađa bobice tokom cele zime. Ako mu još obezbedite prisustvo oprašivača, odličnog partnera Ilex ‘Edward J. Stevens’ , biće još plodniji, biće bobica na sve strane. Ako se Nellie pusti da slobodno raste, dostići će visinu ovećeg grma, ali ako se redovno orezuje, dobićete lepe polegle grančice kojima se može veoma lepo ukrasiti dom za Božić.
Viburnum opulus, kao i Callicarpa bodinieri, varijacija Giraldii ‘Profusion’ obe rađaju prelepe bobice, prva crvene a druga sjajne bordo, što Callicarpu čini možda najneobičnijom biljkom koju ćete zapaziti u toku zime.
Ako su vam cvetovi draži od bobica, onda odaberite Viburnum bodnantense ‘Dawn’ koja će pustiti nežne ružičaste cvetove diskretnog slatkastog mirisa, ali samo pod uslovom da se temperatura ne spusti previše nisko. Ne traju dugo, naročito ako se odseku, ali vam njihova grančica u toploj sobi bar na kratko može doneti veliku radost.// – Više u EKO KUĆI No17
AKO HOĆETE PRAVU BOGATU PRAZNIČNU DEKORACIJU U SVOM PREDNJEM VRTU, MORAĆETE DA POSEGNETE ZA LAMPICAMA I LAMPIONIMA, CEVIMA SA SVETILJKAMA ILI KRUPNIJIM SVETLEĆIM UKRASIMA. OD VAŠEG UKUSA I VEŠTINE ZAVISI KAKO ĆETE IH POSTAVITI.
Vrt u duhu Italije
VRTOVI U GRADOVIMA NAJČEŠĆE IMAJU TRADICIONALNA STILSKA OBELEŽJA ODREĐENOG PODNEBLJA, ZEMLJE ILI REGIONA. OVOGA PUTA SU INVESTITORI POŽELELI DA U CENTAR LONDONA PRENESU DEO ATMOSFERE ITALIJANSKOG GRADA PORTOFINA, KOJI IH JE SVOJIM VRTOVIMA OČARAO I INSPIRISAO DA POSTAVE VEOMA SPECIFIČNE ZAHTEVE.
Ovaj poduhvat predstavlja opsežno preuređenje kuće i bašte manjih dimenzija u kraju Londona zvanom Ridžents park. Nakon što je završena adaptacija stambenog prostora, dodata je nadstrešnica izvedena u staklu, čime je vrt postao njegov integralni deo. Novi dizajn je tako omogućio povezivanje kuće i nekadašnje pomoćne zgrade sa baštom koja ne samo da je dobila funkciju sobe na otvorenom, nego uz to predstavlja i prelep ukras celog kompleksa, vidljiv iz kuhinje i dostupan sa dvaju nivoa kuće. Klijenti su jednostavno izrazili svoje zahteve i očekivanja. Italijanski grad Portofino su obožavali i on im je bio inspiracija. Dakle, bašta je trebalo da jasno podseća na italijanski vrt, iako je smeštena u samom srcu Londona. Želeli su raznobojno rastinje lako za održavanje koje će poglede korisnika skretati sa okolnih zgrada i tako im pružati radost i estetski užitak. Želeli su raznobojno rastinje lako za održavanje koje će poglede korisnika skretati sa okolnih zgrada i tako im pružati radost.
Da bismo izašli u susret ovim zahtevima, prvo smo poručili dva ogromna mozaika načinjena od oblutaka u prirodnim bojama, i tako smo dobili dve instalacije slične prostirkama za pod u mediteranskom stilu. Uokvirili smo ih tako što smo ostatak prostora popločali tradicionalnim britanskim materijalom, tesanim kamenom iz Jorka u komadima naglašeno velikih dimenzija, čime smo potcrtali željeni kontrast sa sitnim elementima mozaika i simbolično saopštili da se ’parče’ Italije preselilo u London. Mozaici su postavljeni pod različitim uglovima. Jedan je poslužio kao podloga za garnituru za sedenje, a na drugom su postavljeni ogroman sto za obedovanje dužine 4m i stolice. Postavili smo i vodeni element, živicu od orezanog Buxusa, drvca masline i još po koju italo-sitnicu, kako bi celokupni utisak i doživljaj vrta upućivao na zadatu temu.
Klijenti su izrazili želju da iz vrta ne uklanjamo stablo divlje jabuke jer ono u vreme cvetanja u proleće izgleda stvarno fenomenalno. Tako smo i postupili. Zatim smo posadili žbunove lavande i hortenzije, koji su se divno uklopili već i zbog činjenice da su obe vrste karakteristične koliko za Mediteran, toliko i za Englesku. U velike saksije smo posadili drvca lovora u obliku kupe i postavili ih bliže kući, i time smo lepo ujednačili i povezali celu postavku.
KLIJENTI SU JEDNOSTAVNO IZRAZILI SVOJE ZAHTEVE I OČEKIVANJA. ITALIJANSKI GRAD PORTOFINO SU OBOŽAVALI I ON IM JE BIO INSPIRACIJA. DAKLE, BAŠTA JE TREBALO DA JASNO PODSEĆA NA ITALIJANSKI VRT, IAKO JE SMEŠTENA U SAMOM SRCU LONDONA. ŽELELI SU RAZNOBOJNO RASTINJE LAKO ZA ODRŽAVANJE.
Paviljon u vrtu
Paviljon je neizostavni deo savremenih vrtova uživalaca jedinstvenih, ušuškanih i ambijentalno prepoznatljivih gradskih oaza. Okarakterisan kao konstrukcija koja definiše natkriveni otvoreni prostor, paviljon služi za zasenu delova vrta, pružanje zaštite od sunca ili iznenadne letnje kiše. Čitanje omiljene knjige, ispijanje kafe, zamišljeno leškarenje u udobnoj ležaljci, obrok, kao i večernje druženje sa prijateljima uz čašu vina postaju nezaboravni trenuci u bašti uz implementaciju paviljona u spoljašnji prostor. Kroz formiranje ambijenta i postizanje privatnosti zaštitom od neželjenih pogleda i vetra, uz mogućnost prihvatanja dekorativnih puzavica, dizajnirana konstrukcija predstavlja centar unapređenja estetskog i oblikovnog potencijala svakog eksterijera.
Sagledavajući vrt kroz potrebe savremenog korisnika, Sajrus Patel i Eliza Higins kreirali su svojevrsnu oazu za svog klijenta. Prostor jasno definisanih granica u gradskom jezgru Sadašivnagar, Bangalore u Indiji, pravilih formi i pretežno popločanih površina obogaćen je dizajniranim elementima i ušuškan raznovrsnim biljkama. Ovim projektom, dugačak neiskorišćeni deo eksterijera površine 70m2 u nastavku jedne porodične stambene parcele, transformisan je u gusto zasađeni vrt i ličnu biblioteku sa kutkom za čitanje. Kao fokus dizajneri uzimaju paviljon.
Kako bi svoju zamisao implementirali u postojeću konfiguraciju tla, polazeći od zasebnog ulaza sa ulice, postojeći nivo terena je ukopan i na taj način kreirana je staza završno obrađena u lokalnom crnom granitu. Okolni slobodni deo zemljišta na kome su planirane biljne vrste, blago je zatalasan radi stvaranja utiska prirodnog, a celina je završno upotpunjena postavkom svojevrsnog portala – paviljona. Denivelacija u kombinaciji sa gustom sadnjom rastinja pruža akustičku izolovanost i vizuelnu privatnost od susednog placa. Iako je zidanjem zida kutak fizički odvojen od prostorija za dnevni boravak klijenta, strateški su postavljeni otvori i perforacije koji omogućavaju pogled na vrt iza. Struktura obložena u tanke trake obrađenog lokalno iskrčenog drveta, deluje kao portal za kadriranje dva kontrastna scenarija vrta, gusta “divlja” bašta i travnati amfiteatar, kao ugodni prostor za sedenje. U posebnim prilikama, sedenje može biti organizovano i tako da paviljon predstavlja malu pokrivenu binu za porodične nastupe.
Svojom veličinom, namenom i pozicijom, drvena kubična struktura se nameće kao središnji objekat u eksterijeru. Kako bi se produžio period korišćenja, a vlasnici bili neometani vremenskim uslovima, kreativni tim je centralni deo paviljona dodatno zaštitio pokrivanjem gornje površine staklom. Na taj način dobijeno je višestruko rešenje – obezbeđena je dovoljna količina dnevne svetlosti i istovremeno rešen problem padavina. Paviljon čistih i jednostavnih linija omogućio je da se na njega sa obe strane nadovezuju udobne drvene klupe zabačenih naslona. Kao suprotnost jednostavnoj vrtnoj formi, protivtežu stvaraju biljke, “džungla“ rastinja. Više u EKO KUĆI No16
ČITANJE OMILJENE KNJIGE, ISPIJANJE KAFE, ZAMIŠLJENO LEŠKARENJE U UDOBNOJ LEŽALJCI, POSTAVLJANJE OBROKA NA OTVORENOM, KAO I VEČERNJE DRUŽENJE SA PRIJATELJIMA UZ ČAŠU VINA POSTAJU NEZABORAVNI TRENUCI U BAŠTI UZ IMPLEMENTACIJU PAVILJONA U SPOLJAŠNJI PROSTOR. USPEŠNO DIZAJNIRANA KONSTRUKCIJA, UZ MOGUĆNOST PRIHVATANJA DEKORATIVNIH PUZAVICA, PREDSTAVLJA CENTAR UNAPREĐENJA ESTETSKOG I OBLIKOVNOG POTENCIJALA EKSTERIJERA, KROZ FORMIRANJE AMBIJENTA I POSTIZANJE PRIVATNOSTI ZAŠTITOM OD NEŽELJENIH POGLEDA I VETRA.
Kaskadni vrt – Hilgard Garden
VRT SE SAVRŠENO STAPA SA OKOLNIM STRMIM TERENOM JER SE NJEGOV DIZAJN PRILAGODIO PRIRODI, A NE ONA NJEMU.
Ne želeći da kroti prirodu, kompanija Mary Barensfeld Architecture prilagodila je dizajn vrta izrazito nagnutom terenu stvarajući različite nivoe u vidu terasa, tako da se vrt čini mnogo većim nego što zapravo jeste.
Vrt Hilgard predstavlja sastavni deo kuće izgrađene još 1964. godine u gradu Berkliju, u Kaliforniji. Vrt zauzima površinu od 105m<sup>2</sup> i smešten je između dva susedna placa. Želja vlasnika se u pogledu sadržaja nije mnogo razlikovala od zahteva drugih klijenata. Hteli su jednostavan vrt sa prostorom za sedenje i trpezariju na otvorenom. Međutim, obišavši teren arhitekti su shvatili da pred sobom imaju teži zadatak, i da će im zbog nagnutosti terena trebati mnogo više truda i kreativnosti.
Veliki nagib zahtevao je određene intervencije u konfiguraciji terena, poput terasiranja i izgradnje potpornih zidova, čime je stvoreno nekoliko prostornih celina u vidu terasa. Donja terasa nalazi se u nivou dnevne sobe i predviđena je da bude prostor za sedenje i zabavu.
Obložena je svetlim granitnim pločama i sa jedne strane oivičena malim bazenom čija je osnovna uloga da reflektuje elemente vrta. Iako je skromnog dizajna, gornja terasa je najzanimljiviji deo bašte jer predstavlja vidikovac sa kojeg se pruža pogled na Istočni zaliv i San Francisko. Osnovna ideja bila je da vrt i unutrašnjost kuće budu u harmoniji, što je zahtevalo usaglašavanje dizajna bašte sa enterijerom kuće savremnog stila u kojem preovlađuju jednostavne forme. Odlučeno je da se izbor materijala za izgradnju i njihovih boja, kao i izbor biljaka, svedu na minimum, kako bi se izbegao haotičan izgled. Za oblaganje klupa i podova bašte korišćena je ista vrsta drveta, dok su potporni zidovi obloženi betonskim pločama sive boje.
Analizom dizajna Hilgard vrta vidimo da se i na tako nezahvalnom terenu, uz poštovanje određenih principa, kao što su sužen izbor boja i materijala i primena jednostavnih formi, može stvoriti predivan i jedinstven vrt. //ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ – Više u EKO KUĆI No15
Urbana bašta
UREĐENJE EKSTERIJERA JEDNOG DOMA JEDNAKO JE VAŽNO KAO I UREĐENJE ENTERIJERA. VEĆINA LJUDI JE USREDSREĐENA SAMO NA UNUTRAŠNJOST KUĆE, ALI NE TREBA ZANEMARITI NI NJENU SPOLJAŠNOST UKOLIKO TEŽITE HARMONIJI.
Bašte u gradovima predstavljaju mesta u kojima njihovi vlasnici mogu da se razonode i opuste, i bar na kratko pobegnu od gradskog užurbanog života, a njihov dizajn je, pored neophodnog stručnog rešenja iz domena hortikulture, takođe veoma važan. Mali vrtovi mogu da postanu upravo takvi prostori gde se umetnost i priroda dopunjuju i stvaraju celinu koja kod njihovih korisnika izaziva posebnu emociju i uvodi ih u posebno stanje duha. Obložen kamenim pločama i drvenim podom, ukrašen biljkama, oplemenjen vatrom, ovaj vrt, iako mali, predstavlja jednu skladnu celinu koja daje utisak prostranosti zbog načina na koji je komponovan.
BAŠTA
Ova tipično duga i uska bašta gradske kuće sastoji se od tri komplementarna prostora, svaki različit i priča za sebe, ali su svi povezani kroz upotrebu materijala koji su korišćeni pri njenom uređenju kao i kroz sam odabir zelenila. Jednom stranom vrt je prislonjen uz objekat, dok su ostale strane ograđene zidovima prema susednim dvorištima, čime je pristup vrtu omogućen samo kroz kuću.
Od centralnih kuhinjskih vrata, uz stepenice i sve do središnjeg dela vrta, gde se nalazi izdignuti travnjak, proteže se staza koju čine velike svetle ploče od krečnjačkog kamena. U zadnjem delu nalazi se kamin, jedan od elemenata koji se neizostavno mora naći u jednoj bašti, a prostor oko njega je savršeno mesto za okupljanje i opuštanje, čak i kada su temperature niske, jer prisustvo otvorenog plamena stvara vrlo posebnu, toplu, romantičnu atmosferu. //ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No14
Atrijumski vrt – Njujork Tajms
TRANSPARENTNOST KOJA SE PROŽIMA ČITAVIM DIZAJNOM OTKRIVA PRIRODU U SRCU ČOVEKOVE TVOREVINE.
U sedištu Njujork tajmsa, u najgušćem delu Njujorka, nalazi se simboličan fragment predela doline reke Hadson. Ogromni objekat od stakla i čelika, izdvaja se po atrijumskom vrtu smeštenom u njegovom središtu i zelenom krovu, koji u vidu krune krasi sam vrh zgrade.
Vrt u predvorju zgrade Njujork tajmsa, nastao je iz zajedničkog projekta Renzo Piano Building radionice i tima dizajnera FX Fowle Architect’s, u kojem je učestvovala i firma HM White zadužena za dizajn bašte. Ideja arhitekata bila je da se nasuprot pregusto izgrađenom susedstvu uredi vrt koji podseća na šumoviti pejzaž doline reke Hadson. Korišćene su autohtone vrste poput breze, paprati i oštrike koje će stvoriti dinamičnu pozadinu dvorani i lobiju zgrade Njujork tajmsa.
Ovakav vrt zahtevao je pažljivu analizu mikroklimatskih uslova i pre nego što je zgrada podignuta, pa su arhitekte primenile specijalnu kompjutersku simulaciju koja uzima u obzir veliki broj parametara, kao što su temperatura, svetlost, strujanje vazduha i vlažnost. Kompjuterski trodimenzionalni model zgrade i njene okoline, integrisan je sa solarnim simulatorom kako bi se definisao obrazac sunčeve svetlosti tokom različitih godišnjih doba. Jačina prirodne svetlosti i njena dužina uslovile su dizajn vrta.
Zahvaljući ovom programu utvrđeno je da prvobitna ideja pejzažnog arhitekte o sadnji drveća u pravilnim redovima ne bi omogućila ravnomernu raspodelu svetla. Zato je predložena sadnja breza u severozapadnom delu vrta, u nejednakim razmacima. Koliko manjak svetlosti ograničava izbor biljaka vidi se po tome što su pored breza po čitavom vrtu posađene samo još par vrsti biljaka, poput mahovina, paprati i šumske oštrike (Carex sylvatica).U vrtu je posađeno 7 odraslih primeraka breza (Betula papyrifera) visine oko 15 m, travni tepih od oštrike (Carex divulsa) i vrste paprati Dryopteris erythrosora, koja je karaktersitična po svojim crvenkastim listovima.
Paprati, oštrice i breze rastu na različitim tipovima zemljišta, i kako bi se omogućili optimalni uslovi za razvoj svih biljaka, urađena su dva različita sloja. Pored toga, sve vrste imaju veoma različite zahteve u pogledu vlažnosti, pa je vrt opremljen kompjuterski kontrolisanim sistemom za zalivanje, koji omogućava obilnije zalivanje drveća i fino zalivanje travnog tepiha, u vidu izmaglice, koja tokom letnjih dana povoljno utiče na hlađenje bašte. Konstrukcija vrta započeta je odmah nakon izgradnje zgrade, i bio je potreban ogroman tim ljudi kako bi se drveće breza starih 25 godina, i teških oko 14 tona, prenelo do unutrašnjeg dvorišta.
IDEJA ARHITEKATA JE BILA DA U OKVIRU NEUREĐENOG ATRIJUMA POSLOVNOG OBJEKTA NJUJORK TAJMSA NA MENHETNU UREDI VRT KOJI PODSEĆA NA ŠUMOVITI PEJSAŽ DOLINE REKE HADSON. KORIŠĆENE SU AUTOHTONE VRSTE POPUT BREZE, OŠTRIKE I PAPRATI DA BI SE STVORILA DINAMIČNA POZADINA.
Jedno po jedno drvo, kranom je prebacivano preko staklenog zida zgrade, visine 21 m, i pažljivo spuštano do obeleženog mesta u vrtu. Svako drvo je pripremljeno i negovano za lokaciju na kojoj će biti postavljeno, u zavisnosti od orijentacije i nivoa terena. Kako bi se dekorativnost vrta održala, urađen je plan održavanja i mera nega koja će se primenjivati tokom cele godine, a koje se odnose na pripremu zemljišta, negu biljaka i način zalivanja.//ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ – Više u EKO KUĆI No13
Gradski vrt
KOMBINACIJA PRIRODNIH USLOVA I ONOGA ŠTO JE ČOVEK DODAO I STVORIO, U POTPUNOSTI JE ODREDILA JEDINSTVEN IZGLED OVOG MALOG VRTA.
Gradski vrt originalnog naziva Urban Spring deo je jedne porodične kuće u San Francisku, sagrađene još davne 1930 godine. Na prvi pogled, ovaj vrt izgleda kao bilo koji lepo uređen vrt, ali je ustvari jedinstven po tome što se u njemu nalazi izvor, po čemu je i dobio ime Urban Spring, odnosno Gradski izvor. Uređenje vrta predstavljalo je deo glavnog projekta kompletnog renoviranja ove porodične kuće, koji je uključivao ojačanje konstrukcije kuće, uređenje enterijera i izgradnju vrtne radionice.
Želja klijenta bila je da se u potpunosti iskoristi potencijal vrta u odnosu na njegov položaj, postojeće zelenilo i prisustvo izvora u prvom redu. Vlasnici, po profesiji pejzažni arhitekti, sarađivali su sa arhitektom u razradi idejnog rešenja. Zamisao vlasnika bila je da vrt sadrži prostor za vežbanje, deo za prijem gostiju, deo za igru dece i vrtnu radionicu za rad na umetničkim projektima.
Parcela je smeštena na nagnutom terenu, u gusto naseljenom delu San Franciska, gde su kuće poređane jedna uz drugu, čime je pristup vrtu moguć samo kroz kuću. Vrt je okrenut ka severu, pravougaonog je oblika, i zauzima površinu od 116 m2. Većina postojeće vegetacije je uklonjena jer se usled nebrige nalazila u rđavom stanju, ali je zadržano veliko prekrasno drvo leptospermum (Leptospermum scoparium), koje je bilo zdravo i bujno.
Arhitekti su iskoristili nagnutost terena ovog placa tako što su izdvojili dva nivoa, međusobno povezana stepenicama i stazama napravljenim od recikliranih materijala. U gornjem delu vrta nalazi se patio od brodskog poda, sa koga polaze interesantne drvene stepenice koje vode do travnjaka smeštenog u donjem delu placa.
Čitav plac je u senci, a jedini osunčani segment nalazi se u donjem delu, sa koga se pruža pogled na San Francisko i planine nadomak grada. Zato su vlasnici i arhitekti odlučili da upravo na tom mestu postave patio, odnosno deo za sedenje. Kako bi se omogućila privatnost, čitav plac ograđen je drvenom ogradom uz koju je puštena puzavica klematis. Na nekoliko metara od kuće, u gornjem delu vrta, izvire voda iz pukotina glinovitog zemljišta. Kako se voda ne bi nekontrolisano razlivala, izvor je ograđen iskopanom glinom u vidu bazena.
BUJANJE VEGETACIJE U VRTU OMOGUĆENO JE ZAHVALJUJUĆI DOVOLJNOJ KOLIČINI IZVORSKE VODE, ŠTO JE ARHITEKTE NAVELO DA OVU GRADSKU OAZU NAZOVU URBAN SPRING, ODNOSNO GRADSKI IZVOR. KROZ CEO VRT SPROVEDEN JE SISTEM KANALA KOJI SE NAPAJAJU VODOM SA IZVORA, TAKO DA ONA STIŽE DO SVIH DELOVA BAŠTE, ČINEĆI DA VEGETACIJA IZGLEDA BUJNO U TOKU CELE GODINE.
Upravo je ovaj izvor bio najveća inspiracija za kreiranje konačnog izgleda vrta. Vlasnici su želeli da dočaraju tropske šume koje obiluju biljkama i vodom. Zato je kroz ceo vrt sproveden sistem kanala koji se pune vodom sa izvora i omogućavaju da voda stigne do svih delova bašte.// ek Aleksandra Radinović – Više u EKO KUĆI No12
Razne životinjice koje su svoje stanište pronašle u ovom vrtu.
Pogled u pejzažnu arhitekturu
NAJJEDNOSTAVNIJE REČENO – PROSTORI PEJZAŽNE ARHITEKURE SU ŽIVI. ČAK I KAD JE U NJIMA SAMO JEDAN ČOVEK, ON VIDI ŽIVOT OKO SEBE. TO JE MOŽDA OSNOVNA SPECIFIČNOST I RAZLIČITOST PEJZAŽNE ARHITEKTURE U ODNOSU NA ARHITEKTURU GRAĐEVINA I DRUGE PRIMENJENE UMETNOSTI.
Pejzaž koji nas okružuje je dinamičan i čudesan. On je izvor života, boja, mirisa, hrane, vode, lepote. On je došao od Boga ili od Majke Prirode (kako ko više veruje), ali on može i da se oblikuje. Može da se kreira na mikro nivou, pa da sebi napravimo mini pejzaž – vrt oko kuće, vrt za uživanje, ili da se stvara na nivou grada, pa da kreiramo park, zeleni trg ili čitavu zelenu mrežu koja može da provetrava grad, ublaži buku ili letnju žegu, smanji napetost ljudi, umekša oštre ivice grada. Pejzaž može da se kreira i na nivou regiona, vodeći računa o očuvanju prirodnog, ili očuvanju sklada između prirodnog i stvorenog – kulturnog predela. Ko se bavi takvom kreacijom okruženja? Pejzažna arhitektura je struka koja teži tome.
Pejzažna arhitektura je profesija bazirana i na nauci i na umetnosti i kulturi. Odnos prema pejzažu je pokazatelj kulture jednog naroda ili razvijenosti vremenske epohe. Istorija nas uči tome. Uklapanje čoveka u prirodu je stvorilo predivne kulturne predele Toskane i veličanstvene vrtove italijanske renesanse. Još pre toga, mističnost mesta je inspirisala čoveka da stvori neke neobične pejzaže, kao što je npr. čuveni Stounhendž. Kineska kultura je uzdizala prirodu na nivo božanstva i divljenje prema prirodi je iskazano u kineskom vrtu, koji je svetsku slavu dobio kroz modifikovane kopije oličene u japanskom vrtu. Kamen u tim vrtovima je simbol prirode, mudrosti. Na drugoj strani sveta, Francuzi su stvorili pravilne geometrijske parkove. Englezi su kopirali kineski stil i stvorili pejzažne vrtove koji odišu pitoresknošću i romantikom, a period XX veka je stvorio varijacije pejzažnog (engleskog) pristupa kombinujući zeleno i građeno. Savremeno doba stvara nove pristupe i nove kombinacije građenih i prirodi bliskih struktura, i uključuje u taj proces najsavremeniju tehnologiju.
Osmišljeno ponašanje prema okruženju i izbalansiran odnos čoveka i prirode je neminovnost. Predeo koji nas okružuje je ranjiv: fizički, vizuelno i na svaki drugi način. Zato mora s njim da se postupa oprezno i da ga uređuje neko ko ga poznaje, ko pravi sintezu. Upravo je to zadatak pejzažne arhitekture, jer se greške vraćaju kao bumerang koji pogađa čoveka.
Kako pejzažna arhitektura deluje?
Pejzažna arhitektura utiče na prostor na različitim prostornim nivoima, od širokog planiranja predela i regiona, preko osmišljavanja otvorenih prostora grada, do dizajniranja vrtova i malih zelenih balkona. Na širokom prostornom nivou, aktivnost pejzažne arhitekture je planiranje i upravljanje predelima. Ono naročito obuhvata ekološko planiranje, zaštitu predela, prirode i životne sredine, kao i planiranje rekreativnih područja. Planiranjem predela stvaraju se mesta koja čuvaju prirodne i kulturne vrednosti, vodeći računa o izbalansiranom odnosu ljudskih i prirodnih procesa.
Na detaljnijem nivou, deluje druga oblast pejzažne arhitekture – pejzažni i vrtni dizajn. Ova oblast se bavi detaljnom kreacijom različitih tipova prostora: parkova, izletišta, memorijalnih prostora, otvorenih prostora stambenih blokova i ustanova, zelenih trgova, privatnih vrtova, zelenih krovova, balkona. Pejzažni i vrtni dizajn teže da u prostoru stvore kompoziciju koja ima strukturu, funkciju, oblik i značenje. Najčešće funkcije otvorenih prostora su odmor, rekreacija, relaksacija, vizuelno uživanje, zaštita. Čine ga raznoliki elementi prirodnih struktura (reljef, voda, biljke) i stvorenih komponenti (male građevine, zastori, mobilijar, skulpture, ali i arhitektonski objekti sa kojima je potrebno uspostaviti najpovoljniji odnos). Pejzažni dizajn kreira prostorne oblike, ali je često potrebno da saopšti i primerenu skrivenu poruku, ideju, metaforu ili simboliku (npr. kod memorijalnih prostora).
Jedna od oblasti pejzažne arhitekture je i pejzažno inženjerstvo, koje treba da realizuje (izgradi) zamišljeno u prostoru, kao i da vodi brigu o održavanju i negovanju pejzaža kojeg koristi čovek. Stvoreni pejzaž treba da živi svoj život i vremenom da dobija na značaju, naročito zbog biljaka koje svojim rastom postaju sve važnije. Od svih primenjenih umetnosti, dinamika i višedimenzionalnost su najizraženiji u pejzažnoj arhitekturi. Vremenska dimenzija vrta i pejzaža je izrazita, naročito ako strukturu prostora čine voda i biljke. Promenljivost se sagledava na dnevnom nivou, kroz igru svetlosti i senke, kroz promenu meteoroloških uslova (kiša, sunce, magla), a isto tako je izražena dinamika sezonskih promena (cvetanje, listanje, žuto lišće, zimske krošnje pod snegom). Posebnu dimenziju pejzažne arhitekture čini i aktiviranje čula mirisa (miris cveća, četinarskih biljaka, trave), kao i čula sluha kroz dinamiku zvuka (žubor vode, cvrkut ptica). Najjednostavnije rečeno – prostori pejzažne arhitekure su živi. Čak i kad je u njima samo jedan čovek, on vidi život oko sebe. To je možda osnovna specifičnost i različitost pejzažne arhitekture u odnosu na arhitekturu građevina i druge primenjene umetnosti.//
Ozelenite zidove vertikalnom sadnjom
MNOGE ZGRADE POSTAJU ZELENE. VERTIKALNE BAŠTE, BILO U ENTERIJERU ILI EKSTERIJERU, IMAJU MNOGE PREDNOSTI. UVOĐENJE BILJAKA U DOVOLJNO VELIKIM RAZMERAMA MOŽE POBOLJŠATI KVALITET VAZDUHA U OKRUŽENJU, POVEĆAVTI LOKALNI BIODIVERZITET I POBOLJŠATI MORAL ONIH KOJI ŽIVE, RADE I IGRAJU SE U OKRUŽENJU GDE SU ONE POSTAVLJENE.
Nekada je ozelenjavanje zidova značilo postavljanje žica i mrežica kao okvira za biljke penjačice. Još uvek ih koristimo da bismo stvorili što prirodniju podlogu za ukrašavanje zidova po kojoj ćemo pustiti mirisni klematis, orlove nokte, ruže i jasmin, mada se poslednjih godina ustalila jedna nova tehnika, takozvani vertikalni zeleni zid. Ona se sastoji u tome da se višegodišnje biljke i žbunovi posade u ‘džepove’, koji su ustvari vertikalne viseće korpice, i da se na taj način stvori viseći živi zid. Upotrebom ove tehnike proširuje se repertoar biljnih vrsta koje možemo posaditi, jer to sad ne moraju da budu penjačice koje će slobodno rasti naviše i tako prekriti podlogu. Primenom tehnike vertikalne sadnje možemo bolje definisati i raznovrsnije dizajnirati zelene zidove. Brižljivim i stručnim izborom biljaka postići ćemo da naš zeleni zid bude svež i zelen tokom cele godine. Vertikalni zeleni zidovi se postavljaju na različita mesta, kako u stambene, tako i u poslovne prostore.
U poslovnim zgradama oni mogu da budu ogromnih razmera, tako da predstavljaju podlogu za izlaganje robe u prodajnim objektima poput Vestfild tržnog centra u zapadnom Londonu, mogu ukrašavati hotele, a nalaze se i u veoma posećenom Olimpijskom centru u Londonu.U manjim razmerama, u stambenim četvrtima, zeleni zidovi su takođe dobrodošli, i mogu uneti dah svežine u gradske vrtove, gde je pitanje racionalnog iskorišćenja prostora od prvostepenog značaja. //ek Milica Kesić – Više u EKO KUĆI No11
Zeleno iznad zelenog
OBJEKAT PREDSTAVLJA MESTO SUSRETA ČOVEKA I PRIRODE, U ISTO VREME PRUŽA I IZOLOVANOST I KONTAKT NA NIVOU POGLEDA KROZ SLOJEVE BETONSKIH ŽARDINJERA,ZELENILA I KONTINUIRANOG STAKLENOG PROČELJA.
Mnogi azijski gradovi koje odlikuje duga istorija i bogata kultura, gube svoje regionalne karakteristike i postaju sve više uniformisani pod uticajem urbanog širenja i komercijalizacije svake vrste. Nekontrolisano povećavanje broja stanovnika u njima neminovno pogoršava kvalitet života uopšte, a smanjuje i prisustvo zelenila i zelenih površina, čineći da polako nestaje svest o prirodnoj ravnoteži.
Ni najveći grad Vijetnama Ho Ši Min ne predstavlja izuzetak od ovog pravila. Pred nezaustavljivim prirastom stanovništva i bezbrojnim stihijski izgrađenim soliterima, stanovnici osećaju veliku nostalgiju za stambenim objektima karakteristične tradicionalne arhitekture i vidno ističu potrebu za poboljšanjem uslova života. Oni izražavaju svoj odnos prema tropskom podneblju i karakterističnoj vegetaciji naglašeno ograničavajući izbor sadnog materijala za primenu na javnim površinama na tropske biljke, drveće i cveće. Čak i u ovom uveliko modernizovanom gradu, ljudi svesno ili nesvesno pokazuju želju za prisustvom neobuzdane tropske šume.
Kuća nazvana Zeleno iznad zelenog predstavlja prototip privatne kuće u gradskom jezgru sa izuzetno uskim frontom prema uličnoj strani. Za arhitekte je to bio izazov da kroz kvalitetno funkcionalno rešenje integrišu zelenilo kroz sve etaže objekta. Objekat je oblikovan tako da blokovi žardinjera na različitim razmacima na fasadnoj ravni čine izuzetnu arhitekturu. Naglašeni horizontalni otvori ispunjeni su različitim biljnim vrstama karakterističnim za ovo podneblje, što je doprinelo ne samo vizuelnom komforu unutrašnjeg prostora i njegovom toplotnom balansu, nego je i u širem smislu povećalo biodiverzitet bliže okoline.
DA BISTE UNELI MALO VETRA U KUĆU, DOVOLJNO JE SAMO DA OTVORITE PROZOR I TADA VAZDUH UĐE KROZ VERTIKALNU BAŠTU. KLIMA JE KOD NAS SASVIM DRUGAČIJA, I MI SMO TAJ MOMENAT UVAŽILI U ARHITEKTONSKOM OBLIKOVANJU – OBJAŠNJAVA JEDAN OD AUTORA OVOG OBJEKTA, ARHITEKTA VOTRONG NGHIA.
Objekat predstavlja mesto susreta čoveka i prirode, u isto vreme pruža i izolovanost i kontakt na nivou pogleda kroz slojeve betonskih žardinjera, zelenila i kontinuiranog staklenog pročelja. Sprečava se upad direktnog sunčevog zračenja u unutrašnjost objekta, a istovremeno se omogućava prodor prirodne svetlosti kroz velike zastakljene fasade. Tokom dana dobija se različit intenzitet svetla. Ujutru i popodne sunčeva svetlost prodire kroz listove biljaka na obe strane, kreirajući prelep efekat senke na granitnim zidovima koji su sastavljeni od uredno naslaganih listela kamena.
U Ho Ši Minu, gradu punom različitosti, ovaj primer ekološkog pristupa projektovanju pokazuje da uvažavanje elemenata klime i vegetacije može biti uspešno i efektno primenjeno na glavni koncept kuće. Ovo je samo jedna mala kuća, izabrana iz konteksta okruženja, i nadamo se da će ona uticati na mikro urbanizam kao reper za gradnju u okruženju, kao i da će učiniti da sam grad u budućnosti postane originalan i pun tropskog zelenila.//ek KATARINA TOMIĆ – Više u EKO KUĆI No10
HARMONIČNIM KOMBINOVANJEM JEDNOSTAVNIH ELEMENATA I PRIRODE POSTIGNUTA JE SVEDENOST U IZRAZU I KREIRANA JE ZANIMLJIVO STRUKTUIRANA FASADA, KOJA JE JEDNA OD GLAVNIH ODREDNICA OVOG PROJEKTA.
