The Paintworks: Svetlost kao platno
DROO je stvorio unutrašnji svet gde svetlost postaje ključni materijal. Ovaj prostor je poput pažljivo oslikane slike gde svetlost igra ulogu četkice ističući teksture, boje i linije svakog elementa.
Kabina Huaira
TIM ARHITEKATA SA SEDIŠTEM U EKVADORU, DIANA SALVADOR I HAVIJER MERA, DIZAJNIRALI SU ZA SEBE OBJEKAT-KABINU HUAIRA, ČIJE IME NA JEZIKU KEČUA INDIJANACA ZNAČI ‘SNAZNI VETAR’. OKRUŽEN JE GUSTOM VEGETACIJOM PLANTAŽA POMORANDŽI, BANANA I KAKAOA. HUAIRA PREDSTAVLJA TIHO UTOČIŠTE KOJE OMOGUĆAVA REKONEKCIJU SA PRIRODOM, KOMBINUJE FUNKCIJU I UDOBNOST SA BIOKLIMATSKIM STRATEGIJAMA, KORISTI LOKALNU TEHNOLOGIJU I ISTOVREMENO TRANSFORMIŠE SVAKODNEVNI DOŽIVLJAJ PROSTORA U VAŽNA ŽIVOTNA ISKUSTVA.
Struktura i oblik su namerno jednostavni, reciklažni i prilagodljivi, kako bi obezbedio nizak uticaj na životnu sredinu i zadržao fokus na prirpdnom okruženju. Kako arhitekti navode, svrha je bila da se stvori mirno mesto, utočište van grada koje nudi mogućnost kontinuiranog eksperimentisanja u funkciji podsećanja na to koliko priroda može biti korisna. Površina objekta iznosi 40 m2 i karakterističnog je, nagnutog oblika koji sadrži dva nivoa stambenog prostora. Minimalne površine objekta oslikavaju životnu filozofiju arhitekata, a ona se ogleda i jednostavnom načinu rešavanja prostora i u postizanju mirnog stanovanja u njemu.
Huaira kombinuje strategiju ‘niske tehnologije’ koja proizilazi iz čvrste odluke da se izgradi prvenstveno od šperploče prekrivene materijalima koji se mogu reciklirati nakon isteka njenog veka. Njeni projektanti se istovremeno bave rešavanjem najznačajnijih izazova lokacije, a to su potrebe za ventilacijom u vrućoj i vlažnoj klimi i odbrana od jakih kiša tokom većeg dela godine.
MINIMALNE POVRŠINE OBJEKTA OSLIKAVAJU ŽIVOTNU FILOZOFIJU ARHITEKATA, KOJA SE OGLEDA U TEŽNJI KA JEDNOSTAVNIM REŠENJIMA PROSTORA I U POSTIZANJU MIRNOG STANOVANJA U NJEMU.
Svi materijali – drvo, kamen, metal, staklo i tetrapak, pažljivo su odabrani prema njiohovoj efikasnosti i fleksibilnosti. Kako bi se konsolidovao ekološki uravnotežen objekat čini prefabrikovana šperploča postavljena na gabionima koji su ispunjeni kamenom. Konstrukcija je uzdignuta da bi se obezbedila otpornost na jake kiše i poplave. Korišćene su prednosti inercije i komore hladnog vazduha koja se stvara ispod samog objekta. Objekat uključuje kupatilo, dnevnu sobu, kuhinju i malu spavaću sobu, koja je smeštena u gornjem nivou i kojoj se pristupa naizmenično postavljenim stepenicama. Kupatilo je pozicionirano na prednjoj strani obejkta i ima tuš kabinu obloženu staklenom kutijom koja izlazi sa fasade i potpuno je izložena pogledima.
Unutrašnji prostori su veoma prozračni zahvaljujući zastakljenim fasadama, a tu su otvorene terase natkriljene krovnom konstrukcijom. Staklo ujedno u vizuelnom smislu eliminiše barijeru između unutrašnjosti i eksterijera. Potrebe za klimatizacijom rešena je prirodnim provetravanjem, koje je postignuto primenom podnih i zidnih perforacija kroz koje se obavlja unakrsna ventilacija. Zidove i krovove čini dvostruki sloj šperploče koji sadrži strukturne grede, čime se stvara joše jedna vazdušna komora kao doprinoseći element u postizanju adekvatnog kvaliteta vazduha u unutrašnjosti objekta, Dvoslojni krov je pomičan i konstruisan je tako da omogući kontrolu količine direktnog sunčevog zračenja koje dopire do unutračnjosti objekta, da bi se sprečilo njegovo pregrevanje, pri čemu je očuvana direktna veza sa nebom i okolinom. //
-ek AMELA GREKSA u EKO KUĆI No41
Tuš kabina je obložena staklenom kutijom koja izlazi sa fasade kabine.
U poređenju sa konvencionalnim sistemom, Huaira zahvaljujući primeni specifičnih rešenja sekvestira 3.360 kg CO2 iz svoje okoline, a odaje samo 1.679 kg, čime se svrstava u objekte sa negativnim ugljeničnim otiskom.
Notice: Trying to access array offset on value of type bool in /home/arhisola/public_html/eko/novo/wp-content/plugins/js_composer/include/templates/shortcodes/vc_gallery.php on line 113
Vila Mandra
VILA „MANDRA“ SLAVI SAVREMENI ŽIVOT, A UPUĆENOST NA TRADICIJU I PRIRODU OMOGUĆAVAJU JOJ DA TO ČINI SPONTANO I MIRNO. JEDNOSTAVNOST KAO GLAVNI I JEDINI PRINCIP NJENE ARHITEKTURE PREDOČAVA NAM NOVO LICE LUKSUZA.
Spojiti u arhitekturi drevno i savremeno, neodvojivo je povezano sa bekstvom od civilizacije. Pusto ostrvo ili teško pristupačan predeo, pružaju najzahvalniju priliku za ovako nešto. Međutim, kada bekstvo od civilizacije ne podrazumeva i bekstvo od ljudi, čovek je vođen stvaranjem životnog prostora koji je izrazito „socijalan“ i predstavlja humanu oazu u divljem odredištu.
Padina brda Aleomandra na kikladskom ostrvu Mikonosu bila je odredište mladog bračnog para, koji je tu zaželeo svoju kuću za odmor namenjenu aktivnom društvenom životu. Njihova vila Mandra koncipirana je tako da je vizuelno intimizirana u ambijentu, i gleda pravo na more i zalazak sunca nad susednim ostrvom Delos. Ona sadrži čak sa 6 spavaćih soba, namenjenih porodici i prijateljima, čije okupljanje je predviđeno u prostranim, neprekinutim dnevnim odajama. Prisna veza između spoljašnosti i unutrašnjosti, odnosno, gotovo izbrisane granice među njima, impliciraju na prirodu kao neodvojiv deo čovekove ličnosti i života. U svom mediteranskom izobilju priroda se slavi i u okućnici, u obliku pažljivo i smisleno uređene bašte.
LUKSUZ OVE VILE OGLEDA SE U BOGATSTVU VAZDUHOM I SVETLOŠĆU, I PREIMUĆSTVOM DODIRA SA ZEMLJOM I KAMENOM. PRISNA VEZA IZMEĐU SPOLJA I IZNUTRA, ODNOSNO GOTOVO IZBRISANE GRANICE MEĐU NJIMA, IMPLICIRAJU NA PRIRODU KAO NEODVOJIV DEO ČOVEKOVE LIČNOSTI I ŽIVOTA.
Vila „Mandra“ je nedvosmisleno luksuzna, ali njen luksuz nema uobičajenu formu i materijalizaciju. Ovde ne možemo sresti „nouveau riche“ atribute, skupocene i retke materijale, bogatu opremljenost, pokućstvo vezano za komfor. Luksuz ove vile ogleda se u bogatstvu vazduhom i svetlošću, i preimućstvom dodira sa zemljom i kamenom. Prostor koji doživljavamo boraveći u njoj ima, tako, direktan dodir sa sva četiri elementa kosmosa, i mi smo svesni njegove neograničenosti i neskučenosti. Arhitekturom kuće vešto je izbegnuta zamka da vlasnik gospodari prostorom.
Koncept vile je takav da omogućava stanarima da uživaju napolju tokom celog dana, i pored intenzivne letnje klime. Prostrana pergola inkorporirana je između dva bela kubusa, stvarajući fluidnu vezu sa dnevnim boravkom i kuhinjom. U eksterijeru dominira kamen, u najrazličitijem vidu primene (maestralno zanatski odrađeni suvi zid, monoliti iskopani na samom terenu i ugrađeni u konstrukciju na svom autentičnom mestu), ali uglavnom lokalnog porekla. Paletu tradicionalnih materijala upotpunjuju kreč i drvo. Aplikacija i završna besprekorna (isključivo ručna) obrada sva tri pomenuta materijala zasniva se strogo na savremenosti, čime je ostvarena željena veza sa istorijom i sadašnjim trenutkom. U svojoj suštini, vila slavi savremeni život, a upućenost na tradiciju i prirodu omogućavaju joj da to čini spontano i mirno.
U kući caruje jednostavnost. Takođe i prirodnost. Jednostavni beli volumeni, izostanak svake boje osim zemljanih tonova, ravni kameni zidovi i lagana pergola od lokalnog kestena, izvajani su sa velikom lakoćom u pejzažu. Nepretencioznost forme i kompozicije, orijentisanost na svakodnevni život i upućenost na prirodu, predstavljaju tri stožera svojevrsnog, novog luksuza koji sebi ova vila dopušta. //
-ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No41
Kuća je utopljena u pejzaž prevashodno svojom kaskadnom konstitucijom.
Prostrani spoljašnji zidovi izgrađeni su ručno, u maestralnoj tehnici suve gradnje. Savršeno glatki i zaobljeni, simbolizuju kuću kao ukroćen „oblutak“ prirode.
Silva House – Višeznačnost pojma svetlosti u arhitekturi
STALNA PROMENLJIVOST ODNOSA SVETLOSTI I SENKE DETERMINIŠE DINAMIČAN I INTRIGANTAN PROSTOR PRUŽAJUĆI NEVEROVATNO SENZUALNO ISKUSTVO INTENZIVNIH ODNOSA I KONTRASTA, ŠTO OBJEKTU DAJE PROŠIRENO ZNAČENJE I UVODI MOMENAT TRANSCEDENTALNOG.
Projekat porodične kuće Silva u Brazilu ističe smisaonost arhitektonskog stvaralaštva u sveopštem savremenom haosu, jer se ne pokorava površnom i trenutnom već uspostavljanjem mere kroz ideju i formu stvara kompozicioni red i harmoniju. Kuća je izgrađena na parceli površine oko 1.800 m2 pravougaonog oblika koja se odlikuje velikom zaravni i blagim nagibom, sa autohtonom šumom u pozadini. Objekat pokušava da nadvlada primitivizam savremenog doba tražeći izlaz u energiji stvaralaštva istovremenom nadgradnjom i razgradnjom kompozicije i inventivnim spajanjem materijala i oblika sa višeslojnim pojmom svetlosti, čuvajući autentičnost ideje i njenu nepromenjenu suštinu.
Kameni zidovi, pored estetske važnosti, imaju i psihološku konotaciju jer predstavljaju sigurnost
Ono što ostavlja najjači utisak svakako je prizma zastakljenog gornjeg sprata okružena izdubljenom drvenom opnom, koja se u pojedinim delovima pomera napred i zajedno sa staklenim panelima formira privatne terase . Ova drvena opna reinvencija je mašrabija (drveni zastori koji propuštaju svetlost, arapska arhitektura), i elemenata tradicionalne japanske arhitekture. Praznine i pukotine omogućavaju okolnoj atmosferi da se uvuče u svaki delić unutrašnjeg prostora. Zastori primenjeni na fasadi ovog objekta otelotvorenje su poetike prostora. Oni uvode korisnika u jedan tajnovit i neverovatan svet obogaćen bezvremenošću i daju mu novu dimenziju i vrednost koja nije upotrebna već nematerijalna- duhovna i humana. Sve to je postignuto zahvaljujući osvetljenju kao centralnom motivu arhitektonske kompozicije, kojim su determinisani mistični i sugestivni ambijenti koji pozivaju na promišljanje i inteziviraju meditativni doživljaj.
ZASTORI PRIMENJENI NA FASADI OVOG OBJEKTA OTELOTVORENJE SU POETIKE PROSTORA. ONI UVODE KORISNIKA U JEDAN TAJNOVIT I NEVEROVATAN SVET OBOGAĆEN BEZVREMENOŠĆU I DAJU MU NOVU DIMENZIJU I VREDNOST KOJA NIJE UPOTREBNA VEĆ NEMATERIJALNA- DUHOVNA I HUMANA.
Ovaj projekat je, pored uobičajenih, imao niz veoma specifičnih zahteva u pogledu dimenzija i proporcija svakog od glavnih prostora kuće, budući da je klijent već imao na umu mnogo unapred definisanih zadataka. Kuća je organizovana od ulice do zadnjeg dela parcele kao veliki kontinuirani plan, u kome se prostori pretaču jedan u drugi. Bočni delovi zemljišta su iskopani kako bi se omogućio pristup garaži i sekundarnim delovima rezidencije. Prednja fasada je okrenuta ka istoku, a fasada bazena prema zapadu, što garantuje rezidenciji adekvatnu solarnu orijentaciju. Sve sobe gledaju na istok, osim glavne spavaće sobe, koja gleda na šumu na zapadu. Prostor je u najvećoj meri lišen pregrada i ograničenja, ređanjem različitih i srodnih funkcija unutar jedne celine koja govori sopstvenim jezikom i nosi sa sobom čitavu priču koja u korisniku budi osećaj balansa i spokoja.
Čelična konstrukcija bila je najpogodnija tehnika za željeni rezultat, uglavnom zbog svojih tanjih proporcija od armiranog betona, pružajući veću lakoću i transparentnost celini. Veliki paneli, strukturirani od samog stakla, izgledaju potpuno transparentno i omogućavaju otvaranje velikih raspona. Laminirano i kompozitno staklo različitih debljina, upotpunjeno najsavremenijim zaptivačima, garantuje savršenu toplotnu i zvučnu izolaciju u skladu sa energetskim zahtevima.
U enterijeru ostajemo zavedeni odnosom jednostavne forme naspram ekspresivnog osvetljenja, jer je ambijent arhitektonskog prostora pažljivim promišljanjem svetlosti kao teme doveden na transcedentalan nivo. Dominiraju prirodni materijali, pre svega drvo, a centralno mesto u enterijeru zauzima spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji. Različiti oblici teksture- glatkoća, hrapavost , toplota, tvrdoća – multipliciraju doživljaj prostora vodeći računa da se ne razbije celovitost.// -ek Vesna Ravić
Spiralno stepenište koje daje poetičnu notu rigidnoj geometriji
Farmhouse
PROJEKAT „FARMHOUSE“ POLJSKOG STUDIJA „BXB“ NASTAO JE KAO MODERNA I SPECIFIČNA TRANSFORMACIJA LOKACIJE GDE JE NEKADA EGZISTIRALA SEOSKA KUĆA SA ŠTALOM. NOVI OBJEKAT, USLOŽNJENE FUNKCIJE I RAZVIJENE SAMOSVESTI, SVEDOČI O NOVIM MOGUĆNOSTIMA I CILJEVIMA REKONSTRUKTIVNE ARHITEKTURE.
Poljski arhitektonski studio „BXB“ ideološki pripada sve raširenijoj struji graditeljstva kao spoja tradicionalnog i modernog. Ova kombinacija dala je u 21. veku izuzetno zanimljive dizajnerske oblike, koji su danas nezaobilazna tačka arhitektonske evolucije. Arhitekti ovog studija veruju da otvorenost prema nasleđu i tradiciji omogućava otkrivanje kreativnog bogatstva, i da takvo kreiranje prostora daje objektima trajnost i bezvremenost. „Farmhouse“ je projekat definisan kao transformacija istorijskog imanja, dotrajalog i spremnog za rušenje, u stambeni objekat specifične retorike i estetike. Pre svega, to je dinamičan prostor koji ukazuje ne samo na dinamiku savremenog života, već i sve neophodnosti koje on nosi – poštovanje zatečenog i tradicije, kompleksnost funkcionalnosti i neprikosnovenost ambijenta.
Pet prostornih celina „Farmhouse“-a, koje neskriveno asociraju na štale kao svoju preteču, međusobno je povezano u organski oblik nalik cvastu. Ovaj oblik nije konačan, i u svojoj kompoziciji ima otvorene mogućnosti za proširenjem i kreativnim dogradnjama. Definisan je naizgled nasumično, a zapravo konstitucijom terena, vizurama okolnog pejzaža i kretanjem sunca. Postojeće zelenilo je brižno sačuvano, kao i nepretenciozan karakter seoske kuće. Prva jedinica predstavlja modernu garažu, i osim te primarne ima i ulogu „tampon zone“ koji odvaja kuću od puta. Peta, odnosno poslednja jedinica, obuhvata prostran dnevni boravak prisno povezan sa prirodom, i postavljena je tačno na mestu gde je nekada bila štala. Otud i koncept njene „daščaste“ materijalizacije fasade. Odmah do nje je kuhinja. Centralni korpus predstavlja zapravo dve „srasle“ jedinice namenjene spavaćim, dečijim i radnim sobama.
Iako su deo jedne celine, svaki od pet objekata je drugačiji, osoben, specifičan. Ne samo što je to uslovila funkcionalnost, već je i autor svesno pristupio konceptu neuniformnosti odnosno raznolikosti. Svaka jedinica ima drugačiju formu, volumetriju, teksturu obrade drvene fasade, vizuru koja se pruža sa glavnog prozora. No, zajedničko im je da kroz svoju materijalizaciju zapravo negiraju istu, bilo kroz obilato korišćenje staklenih korpusa fasada, bilo kroz perforirane, treperave teksture drvenih fasada.
Na najvećoj jedinici, dnevnoj sobi, arhitektura polazi od memorije štale, stilizujući je i pr opuštajući kroz moderni vokabular. Na taj način dobijen je prostor koji je rafiniran i čist do te mer e da u njemu egzistiraju samo vazduh i drvo. Drvo je dato u nekoliko vidova materijalizacije: puno, perforirano odnosno ritmički ustrojeno, i prazno odnosno kao neutralni stakleni medij.
PROJEKAT „FARMHOUSE“ NASTAO JE NA LISTU PAPIRA, ALI JE ISTOVREMENO RAĐEN I KOMPJUTERSKI MODEL. DA BI AUTORI BILI POTPUNO SIGURNI U SVOJU VIZIJU, NA KRAJU JE NAPRAVLJENA I FIZIČKI MODEL – MAKETA. ZAHVALJUJUĆI SVEMU TOME, U POTPUNOSTI JE ISKORIŠĆENA MOGUĆNOST PERCEPCIJE BUDUĆEG PROSTORA, KAO I KREATIVNOST TOKOM OSMIŠLJAVANJA,
Kuća po svojoj celokupnoj filozofiji pripada održivom razvoju. Njena arhitektura je svesno takva da se harmonično inkorporira u prirodu, uz neprikosnoven respekt prema vrednom i lepom pejzažu. U tom cilju projektovana je ispratna pasarela kojom se prilazi kući, ali i uživa u krošnjama drveća. Otvorenost prema jezeru, zelenilu i brezovoj šumici vidljiva jei u dispoziciji, kao i u ustrojstvu fasada – velike staklene površine date su kao autorska interpretacija korbizijanskih trakastih prozora. Međutim, u kreiranju staklenih zidova-zavesa vodilo se računa o igri svetlosti i senke, i zasenčenju od zelenila, pa prostori tokom letnjih dana ne dopuštaju prekomerno zagrevanje i osunčanost.
Zahvaljujući svemu tome, u potpunosti je iskorišćena mogućnost percepcije budućeg prostora, kao i kreativnost tokom osmišljavanja, iskorišćavanja i konačnog definisanja prostora. Tri pomenuta načina projektovanja bila su nezaobilazan alat i za ono što je usledilo kasnije – inženjersko projektovanje i elaborati statike i konstrukcije.
Poduhvat, kao istraživački akt odnosa čoveka i prirode u kontekstu lokaliteta, istorije i tradicije, potencira sve pozitivne dobijene rezultate, i neguje kreativan, antidogmatski pristup arhitekturi. Krajnji cilj je sjedinjenje čoveka sa prirodom i nastavak egzistiranja duha mesta. No, u svakom svom korpusu objekat je svestan trenutka svog nastanka i svoje nove svrhe.
Projekt „Farmhouse“ krasi još jedna osobenost. On je primer novog pravca rekonstruktivne arhitekture, i otvara potpuno novo poimanje rekonstrukcije kao arhitektonske teme. Shodno tome, karakterišu ga nedoslovnost, otklon od ponavljanja „pro forme“, kreativni, a ne stereotipni pristup obnovi. Dat kao transparentno, treperavo prostorno tkivo, on se suptilno prožima sa ambijentom, bez ikakve želje da ga ukroti ili da dominira. //
ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ
Na objektu su prisutna samo tri kolorišta tona: crni, beli i prirodni ton materijala. Odsustvom kolorita obezbeđen je suveren unos prirode u kuću.
Otvaranjem velikih kliznih vratakuhinja i dnevni boravak postaju i fizički povezani.
Cabin Anna
POSTAVLJANJEM PRIRODE U CENTAR INTERESOVANJA I IZJEDNAČAVANJEM ČOVEKA SA PROSTOROM SOPSTVENOG OKRUŽENJA, CASPAR SCHOLS JE DIZAJNIRAO NETIPIČAN OBJEKAT AUTENTIČNOG IZRAZA. ON PLENI NEPOSREDNOŠĆU I MOGUĆNOSTIMA TRANSFORMACIJE KOJE GA PODREĐUJU ATMOSFERI AMBIJENTA BILO KOG PROSTORA NA SVETU, NAGLAŠAVAJUĆI PRITOM UNIVERZALNE VREDNOSTI SAVREMENOG ARHITEKTONSKOG STVARALAŠTVA.
Nakon projekta Garden House koji mu je, kako sam navodi, u potpunosti preokrenuo život, autor Caspar Schols odlučio je da kreira novi dizajn, montažnu kuću za potrebe tržišta, koja bi bila pogodna za bilo koju lokaciju na svetu. Neobična drvena kabina, ANNA Stay, osvojila je međunarodnu nagradu za projekat godine – Architizer A+ Awards 2021. Dizajnirana za život u sadejstvu sa prirodom, ANAA Stay je dinamična drvena kuća u obliku otvorene platforme koja omogućava prilagođavanje drvenog eksterijera i staklene unutrašnjosti svakoj prilici, raspoloženju ili vremenskim uslovima.
Jasna kontura koja razgraničava objekat i okruženje, u samo nekoliko trenutaka može se u potpunosti izgubiti ili jedva naslućivati i upravo takva definisanost, ili bolje rečeno nedefinisanost, čini je predmetnom i živom.
ŽIVOT SA PRIRODOM
Interakcija i prožimanje čoveka i prirode u arhitektonskoj interpretaciji reflektuje se kao primarni cilj koji koncepcijski i metodološki određuje proces realizacije forme ovog objekta. Postojalo je više prototipova u kojima se eksperimentisalo sa praktičnijom upotrebom i vremenski ograničenim i trajnim stanovanjem, što je rezultiralo razvijanjem modela ANNA Stay. Pored ANNA Stay, aktuelna je i verzija ANNA-Meet, prazna multifunkcionalna platforma namenjena širokom spektru aktivnosti (joga, pisanje, sastanci, spavanje, kupanje, večere, obrazovanje, posmatranje ptica, posmatranje zvezda), a kao treća verzija ponuđena je ANNA-Me, potpuno prilagođena specifičnim zahtevima pojedinca.
Spoljni zidovi kabine su dve različite “školjke” oslonjene na šine. Unutrašnji zid, kojeg čini okvir od drveta i stakla, odvojen je od natkrivenog drvenog spoljnog zida. Pomeranjem školjki i staklenog okvira moguća su različita podešavanja. Sposobnost prilagođavanja i promene omogućava korisnicima da prate svoja čula, daje im slobodu i neguje osećaj pripadnosti. Prostorno raslojavanje kompozicione konstrukcije iznedrilo je rešenje koje evocira istinski doživljaj prirode, ostvaruje kontinuitet prostorne celine i odražava ekspresiju u odnosu na specifičnost i karakter odnosa dve strukture – čoveka i njegovog okruženja.
PROSTORNO RASLOJAVANJE KOMPOZICIJE KONSTRUKCIJE IZNEDRILO JE REŠENJE KOJE EVOCIRA ISTINSKI DOŽIVLJAJ PRIRODE, OSTVARUJE KONTINUITET PROSTORNE CELINE I ODRAŽAVA EKSPRESIJU U ODNOSU NA SPECIFIČNOSTI I KARAKTER ODNOSA DVE STRUKTURE – ČOVEKA I NJEGOVOG OKRUŽENJA.
PRIRODNI MATERIJALI I PRAKTIČNOST DIZAJNA
ANNA Stay svoju konstruktivnu šemu crpi iz modela železničke stanice, čiji strukturalni integritet počiva isključivo na bočnim zidovima, a odatle potiče i koncept prelepe drvene rešetke. Dva sloja nosi osam industrijskih točkova oslonjenih na šine. Za izgradnju se koriste samo visokokvalitetni prirodni materijali. Spoljašnjost je napravljena od održivog drveta sibirskog ariša, dok je u unutrašnjosti korišćena kvalitetna svetla brezova šperploča. Većina drveta je neobrađena, a piljevina se koristi za izolaciju.
-ek VESNA RAVIĆ
Pomeranjem školjki i staklenog okvira moguća su različita podešavanja.
Kuća koja prati sunce
FORMA U OBLIKU LATINIČNOG SLOVA L OMOGUĆILA JE DA SE OBEZBEDI MAKSIMALNA PRIVATNOST U UNUTRAŠNJEM DELU PARCELE I KREIRA MIRNA ZELENA POVRŠINA DVORIŠTA. IPAK, U MIRNOM OKRUŽENJU IMPLEMENTIRANA JE JOŠ JEDNA ŽELJA INVESTITORA, ELEMENT KOJI PRATI SUNCE. MOTIV KVADRANTA, STARE NAPRAVE KORIŠĆENE ZA ODREĐIVANJE POZICIJE ZVEZDA, DIREKTNO JE PRIMENJEN NA OBLIKOVANJE I KOMPOZICIJU OBJEKTA KOJI JE PODREĐEN SUNCU.
Primer novog projekta biroa KWK Promes iz Krakova, sve je osim klasične moderne vile. Ovo je porodična kuća koja se kreće u skladu sa kretanjem Sunca. Želja investitora za jednostavnim, ali i jedinstvenim objektom koji relaksira i otvara se Suncu i prirodi, pretočena je u promišljeno i dinamično arhitektonsko delo.
Smeštena je u prigradskom naselju grada Krakova u Poljskoj, naselju koje je predviđeno samo za izgradnju porodičnih kuća. Duboko u već izgrađenoj okolini, slobodna pravougaona parcela dobila je novu namenu. Dvospratni kubus ravnog dizajna postavljen je upravno na ulicu i osmišljen tako da zadovoljava sve funkcionalne potrebe porodice. Zatim je deo prizemlja isečen iz mase i postavljen upravno na glavnu celinu, tako da bude paralelan sa ulicom i pristupom.
Forma u obliku latiničnog slova L omogućila je da se obezbedi maksimalna privatnost u unutrašnjem delu parcele i kreira mirna zelena površina dvorišta. Ipak, u mirnom okruženju implementirana je još jedna želja investitora, element koji prati Sunce. Motiv kvadranta, stare naprave korišćene za određivanje pozicije zvezda, direktno je primenjen na oblikovanje i kompoziciju objekta koji je podređen Suncu.
KORAK U DIZAJNU KOJI UVODI ROTACIJU OBJEKTA, ASIMETRIČNU KROVNU KONSTRUKCIJU I POKRETAN SLOBODNI ELEMENT, REZULTIRAO JE KREIRANJEM NESTANDARDNE KUĆE SA OSOBENIM KARAKTEROM.
Deo prizemnog kubusa je isečen, a pokretanje mu je omogućeno postavljanjem na polukružne šine. Rotacija ovog dela sa jedne na drugu stranu objekta liči na kretanje dela kvadranta. Njegova funkcija je višestruka. On predstavlja samostalni element, ali i element koji dopunjava funkciju fiksnih delova objekta. Sa jedne strane, to je element za sprečavanje direktnog osunčanja prostorija u krilu za spa i teretanu, a sa druge strane ima funkciju produžene terase velikog dnevnog boravka spojenog sa kuhinjom i trpezarijom. Ovo rotirajuće krilo je potpuno otvoreno, tako da bez arhitektonskog ugrožavanja statičnih elemenata i pogleda dopunjuje primarnu funkciju objekta. Postavljeno na šinama i opremljeno senzorima, potpuno je automatizovano, tako da prati kretanje Sunca u toku dana. Naravno, omogućeno je i manuelno upravljanje ukoliko je potrebno, ali ideja je da se automatska opcija koristi stalno, kako bi zelenilo preko koga krilo prelazi uvek bilo sveže i očuvano. Iako služi kao produžena nadstrešnica koja štiti od direktnog upada sunčeve svetlosti, samo krilo ima zastore celom svojom dužinom, pa se tako njegova funkcija dodatno proširuje, ali i osamostaljuje. -ek JELENA ALEKSIĆ u EKO KUĆI No35
Sa ulične strane, poštovana je zakonska regulativa i postavljen je kosi krov. Fasada je potpuno bez otvora, pa je privatni prostor ušuškan iza zidova i pogleda.
Pokretni element po jednu svoju funkciju predaje objektu sa svake strane, kreirajući tako konstantno različit doživljaj prostora i objekta.
Shadow box
KOLORISTIČKI OGRANIČEN SVET U KOME ULTIMATIVNA BELINA ISPUNJENA IGROM SVETLOSTI I SENKE PROPAGIRA IZVESNO IZNENAĐENJE I POTREBU ZA MENTALNIM ANGAŽOVANJEM, IMPLICIRA SPECIFIČNU SENZIBILNOST DOŽIVLJAJA I PRELAZAK U MEDIDATITIVNO STANJE, DOK ISTOVREMENO SVEDOČI O PROLAZNOSTI VREMENA I LEPOTI SADAŠNJEG TRENUTKA.
Lepota u malom
NA IZDUŽENOJ IZOLOVANOJ PARCELI NADOMAK JEZERA FINKEFEJN SAGRAĐENA JE KUĆA ZA ODMOR, ČIJA POVRŠINA OSNOVE IZNOSI SVEGA 55M2. NJENE NEVELIKE DIMENZIJE POTCRTAVAJU PRINCIP POTREBNOG I DOVOLJNOG, A KORISNICI PODSTIČU DA DODATNU VELIČINU I PROSTOR POTRAŽE IZVAN ZIDOVA DOMA.
Tiny Holiday Home nastala je kao rezultat zanimljivog timskog rada – saradnje arhitekte Krisa Kolarisa, koji je dao rešenje eksterijera, i biroa i29 specijalizovanog za enterijer. Najzanimljivije je to što objekat sa otiskom od svega 55m2 odaje utisak daleko većeg prostora.
Potez je krupan, upotrebljena su op-art rešenja, a najveće preimućstvo predstavlja činjenica da se iz svakog kutka kuće pružaju otvorene vizure na okolnu prirodu. Uvođenje ambijenta u kuću je svestan i uspeo autorski čin, karakterističan za studio i29. Kompozicija prostora razvija se od unutra ka spolja i uključuje četiri volumena koji sadrže dnevni boravak, kuhinju sa trpezarijom, tri spavaće sobe, kupatilo i dva toaleta, pozicionirana oko centralnog zatvorenog dvorišta. Ovakav raspored funkcija podrazumevao je i zadatak da se pametno iskoristi svaki kvadratni santimetar raspoložive površine.
Pozicioniranje pojedinačnih volumena obavljeno je tako da se obezbede pogled na okolnu vodu i maksimalna izloženost suncu. Uvedena je podela masa na četiri dela, čime se postiglo da panoramski pogledi i prodor sunčeve svetlosti postanu veoma efektni i specifični. Gledano spolja, kompozicija se ističe ritmom, dinamikom i razuđenošću. Raznolikost i lančano pozicioniranje elemenata stvaraju sklupturalnu sliku koja iz svakog ugla izgleda drugačije.
POZICIONIRANJE ELEMENATA ZGRADE VEZANO JE ZA OTVARANJE POGLEDA NA OKOLNU VODU I POSTIZANJE MAKSIMALNE IZLOŽENOSTI SUNCU. UVEDENA JE PODELA UKUPNOG VOLUMENA NA ČETIRI DELA, ČIME SU PANORAMSKE VIZURE I PRODOR SUNČEVE SVETLOSTI POSTALI VEOMA EFEKTNI I SPECIFIČNI.
Unutrašnji prostor je takođe tretiran kao skluptura. Opet su dinamika i ritam glavni katalizatori kompozicije – dimenzije i visine plafona su različite, te ovako definisani volumeni jasno artikulištu odvojene prostore i njihoe funkcije u kući. Otvaranjem velikih kliznih vrata, kuhinja i dnevni boravak postaju ne samo vizuelno, nego i fizički povezani. Nameštaj pravljen po meri i ugradni ormari dodatno naglašavaju kvalitet komfora i princip adaptibilnosti u domu.U projektu su korišćeni jednostavni materijali, sa naglaskom na njihovom prirodnom poreklu. Drveni paneli od prirodnog hrasta su ili bez boje ili su obojeni u crno, a kombinovani su sa grubom fasadom od borovog drveta i uglančanim podom. -ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ u EKO KUĆI No40
Na objektu su prisutna samo tri kolorišta tona: crni, beli i prirodni ton materijala. Odsustvom kolorita obezbeđen je suveren unos prirode u kuću.
Otvaranjem velikih kliznih vratakuhinja i dnevni boravak postaju i fizički povezani.
Hara House
Kompaktna kompozicija sastavljena od trouglova različitih tekstura i pravaca prostiranja težnja je autora da vrati čoveka iz beskonačnog ništavila savremenih tendencija i materijalizma i obnovi izgubljeni balans između unutrašnje i spoljašnje realnosti , sopstvenog postojanja i onog što nas okružuje.
Kuća Hara smeštena je u selu Tsurugasone, u Japanu. Cilj dizajna bio je stvaranje zgrade koja revitalizuje strukture koje su već prisutne na imanju i imaju potencijal prilagođavanja novim funkcijama.
Uzimajući u obzir već izgrađene objekte, kao što su glavna porodična kuća i skladišni prostori, većina funkcija koje su potrebne potpuno samostalnoj kući već je bila prisutna, tako da je umesto konvencionalne, potpuno samostalne kuće, dizajnirana otvorenija i slobodnija struktura koja nudi veći polu-javni prostor. Hara je ‘nepotpuno’ daljinsko proširenje glavne kuće i stoga se oslanja na svoje okruženje i okolne zgrade.
Drvena fasadna struktura stvara sliku velikog šatora i uklapa se u tradicionalnu japansku arhitekturu. Prostor je koncipiran kao otvoren i fluidan, sa malo pregrada i privatnih delova.
Ova “kuća nepotpunosti” zamišljena je da postane snažan apsorber, jer prazan prostor poziva ljude i događaje u selu da je iskoriste te na taj način kuća postaje deo šireg ambijenta.
Uspostavljanjem ovakve vrste arhitekture, sa nedostatkom i praznim prostorom, rađa se zgrada koja se u selu utvrđuje kao atrakcija interesovanja i aktivnosti. Ova jedinstvena građevina briše granice i stvara mogućnost formiranja novih veza ujedinjujući elemente tradicije, budućnosti i zajednice i pokušaj je revitalizacije sela čiji su problemi isti ma gde u svetu se nalazilo.
OVA “KUĆA NEPOTPUNOSTI” ZAMIŠLJENA JE DA POSTANE SNAŽAN APSORBER, JER PRAZAN PROSTOR POZIVA LJUDE I KUĆA POSTAJE DEO ŠIREG AMBIJENTA.
Fasadni trouglovi – upotpunjeni ritmičnim drvenim horizontalama impliciraju balans i smirenost.
Suverena vladavina – drveta u enterijeru pruža osećaj topline i komfora.
