Search
Close this search box.
congress

Ex of In

KROZ AUTORSKI RAZVOJ ARHITEKTONSKOG DELOVANJA, STVARALAC ISTRAŽUJE UNUTRAŠNJI PROSTOR KOJI PROIZILAZI IZ SKULPTURALNOSTI KAO REZULTAT RAZMATRANJA MOGUĆNOSTI ENTERIJERA. OBLIKOVNOST OBJEKTA TRETIRA ARHITEKTURU KAO UMETNOST I ISPITUJE STALAN POTENCIJAL JAVNOG PROSTORA I DRUŠTVENE OTVORENOSTI. POVEZANOST SERIJE KUBIČNIH FORMI ISTRAŽEN JE PREKLAPANJEM PUNOG I PRAZNOG PROSTORA SFERNIH OBLIKA I KOCKI, KAO VIŠEDIMENZIONALNI GEOMETRIJSKI KOLAŽ.
Objekat istražuje jezik prostora sa ciljem da energiju unutrašnjeg prostora poveže sa ekologijom okruženja ispitujući tekuće klišee arhitektonskog stila i komercijalne prakse. Ex of In kuća predstavlja izveden manifest istraživačkog projekta IN arhitektonskog biroa Steven Holl Architects, čija je tema analiza pojma ’unutra’.

Ovakav eksperimentalni pristup projektovanju rezultat je višegodišnjeg istraživanja kroz izradu modela od orahovog laminiranog drveta i niza crteža kojima arhitekta pokušava da obnovi prave vrednosti arhitekture postavljajući principe koji ga vode kroz stvaranje ovog objekta.
Na 28 ari šumovitog područja pojavljuje se prostor nazvan T2, rezervat ustanovljen kao eksperimentalni topografski predeo. Planirano rešenje ovog područja ogleda se u podeli na pet suburbanih parcela sa kućama, da bi se kasnije lokalitet objedinio u jedno prirodno zaštićeno područje. Kao kompresovana forma od 85m2 na 28 ari ruralnog zaštićenog prostora izdiže se objekat modernističkog stila.

ISKLESANA DRVENA ORBITA DOČEKUJE POSETIOCA
Arhitektonska geometrija ove kuće se ogleda kroz preklapanja i presecanja sfera i trapezoida sa jakom namerom čišćenja volumena enterijera. Oblik arhitekture nastaje prodorima trapeza i sfera koji formiraju uzbudljive forme koje se mogu osetiti pristupom na ulazni trem.
Kuća je skoro u potpunosti napravljena od prirodnih materijala. Upotrebljeno je drvo mahagonija, od kojeg su napravljeni prozorski okviri, vrata i stepenište, kao i šperploče od breze, izrađene u tankim slojevima, koje su korišćene u oblaganju unutrašnjih zakrivljenih površina. Prednost upotrebe ovih materijala očituje se kroz spokojstvo, kvalitet i ambijentalnost enterijera koji emituje osećaj duhovne samoće i budističke filozofije.

UNUTRAŠNJOST JE ELEMENTARNA SILA SENZUALNE LEPOTE
Funkcionalno rešenje objekta izvedeno je kroz prostornu organizaciju smicanja horizontalnih platformi sa dinamičnim vertikalnim preklapanjima, pozicioniranih oko centralnog prostora u koji autor smešta kuhinju sa trpezarijom, stepenište i multifunkcionalni prostor sa različitim mogućnostima korišćenja. Kuća je projektovana kao prostor bez spavaćih soba, ali opet, zahvaljujući podeli volumena na tri nivoa, na komforan način može da ugosti do petoro korisnika.  //ek MARKO VUKAJLOVIĆ – Više u EKO KUĆI No 28

Ex of in

KROZ AUTORSKI RAZVOJ ARHITEKTONSKOG DELOVANJA, STVARALAC ISTRAŽUJE UNUTRAŠNJI PROSTOR KOJI PROIZILAZI IZ SKULPTURALNOSTI KAO REZULTAT RAZMATRANJA MOGUĆNOSTI ENTERIJERA. OBLIKOVNOST OBJEKTA TRETIRA ARHITEKTURU KAO UMETNOST I ISPITUJE STALAN POTENCIJAL JAVNOG PROSTORA I DRUŠTVENE OTVORENOSTI. POVEZANOST SERIJE KUBIČNIH FORMI ISTRAŽEN JE PREKLAPANJEM PUNOG I PRAZNOG PROSTORA SFERNIH OBLIKA I KOCKI, KAO VIŠEDIMENZIONALNI GEOMETRIJSKI KOLAŽ.
Objekat istražuje jezik prostora sa ciljem da energiju unutrašnjeg prostora poveže sa ekologijom okruženja ispitujući tekuće klišee arhitektonskog stila i komercijalne prakse. Ex of In kuća predstavlja izveden manifest istraživačkog projekta IN arhitektonskog biroa Steven Holl Architects, čija je tema analiza pojma ’unutra’.

Ovakav eksperimentalni pristup projektovanju rezultat je višegodišnjeg istraživanja kroz izradu modela od orahovog laminiranog drveta i niza crteža kojima arhitekta pokušava da obnovi prave vrednosti arhitekture postavljajući principe koji ga vode kroz stvaranje ovog objekta.
Na 28 ari šumovitog područja pojavljuje se prostor nazvan T2, rezervat ustanovljen kao eksperimentalni topografski predeo. Planirano rešenje ovog područja ogleda se u podeli na pet suburbanih parcela sa kućama, da bi se kasnije lokalitet objedinio u jedno prirodno zaštićeno područje. Kao kompresovana forma od 85m2 na 28 ari ruralnog zaštićenog prostora izdiže se objekat modernističkog stila.

ISKLESANA DRVENA ORBITA DOČEKUJE POSETIOCA
Arhitektonska geometrija ove kuće se ogleda kroz preklapanja i presecanja sfera i trapezoida sa jakom namerom čišćenja volumena enterijera. Oblik arhitekture nastaje prodorima trapeza i sfera koji formiraju uzbudljive forme koje se mogu osetiti pristupom na ulazni trem.
Kuća je skoro u potpunosti napravljena od prirodnih materijala. Upotrebljeno je drvo mahagonija, od kojeg su napravljeni prozorski okviri, vrata i stepenište, kao i šperploče od breze, izrađene u tankim slojevima, koje su korišćene u oblaganju unutrašnjih zakrivljenih površina. Prednost upotrebe ovih materijala očituje se kroz spokojstvo, kvalitet i ambijentalnost enterijera koji emituje osećaj duhovne samoće i budističke filozofije.

Na 28 ari šumovitog područja pojavljuje se prostor nazvan T2, rezervat ustanovljen kao eksperimentalni topografski predeo. Planirano rešenje ovog područja ogleda se u podeli na pet suburbanih parcela sa kućama, da bi se kasnije lokalitet objedinio u jedno prirodno zaštićeno područje. Kao kompresovana forma od 85m2 na 28 ari ruralnog zaštićenog prostora izdiže se objekat modernističkog stila.

Sa aspekta energetske efikasnosti i održivosti, objekat je osmišljen kao nezavistan sistem koji koristi sve resurse ovakvog tipa gradnje. Kuća se energetski napaja pomoću Sunca korišćenjem foto ćelija proizvedenih od bio- plastike, povezanih u sistem skladištenja energije. Gradivni elementi drvo i staklo lokalnog su porekla. //ek MARKO VUKAJLOVIĆ – Više u EKO KUĆI No 28

Solarni automobil MO

PROCENJUJE SE DA DANAS IZMEĐU 60 I 65% SVETSKE POPULACIJE ŽIVI U GRADOVIMA, SA TENDENCIJOM DA SE  TAJ PROCENAT POVEĆA, ŠTO ĆE DODATNO OTEŽATI  POSTOJEĆE PROBLEMA KRETANJA, ZAGUŠENOG SAOBRAĆAJA, ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE I BUKE.  KAO ODGOVOR NA OVE NEVOLJE  KOJE POGAĐAJU SAVREMENO DRUŠTVO, GRUPA OD ŠEST PREDUZETNIKA ENTUZIJASTA IZ ŠPANIJE, OKUPLJENIH U KOMPANIJI EVOVELO, OSMISLILA JE, DIZAJNIRALA I RAZVILA PRVO SOLARNO VOZILO ZA URBANU SREDINU, KOJE SU NAZVALI  ‘MO’.

Zbog zagađenja životne sredine, energetske i ekonomske krize, projekti koji čuvaju prirodu i prirodne resurse više su nego dobrodošli. Vodeći se principima očuvanja prirode i smanjenja buke i zagađenja,  kompanija Evovelo razvila je solarni automobil Mo. Zgodan, atraktivan i prilagodljiv, ovaj automobil zahvaljujući snažnom elektromotoru koji radi na baterije, može da putuje brzinom do 80 km/h. Baterija se puni sa solarnog panela koji je ugrađen na krov vozila i preko pomoćnog sistema pedala. Solarni panel na krovu omogućava da se baterija puni dok ima sunca. Autori su takođe predvideli da se u uslovima pomanjkanja sunčeve svetlosti baterija lako skine i za samo jedan do dva sata dopuni uz pomoć električne energije kod kuće, u kancelariji, garaži, na bilo kom mestu koje ima utičnicu i struju.
Brzina ovog vozila može dostići i 80 km/h, a dnevno može da pređe razdaljinu od 50 do 80 km, u zavisnosti od toga da li vozač koristi i pedale kako bi povećao domet. Širine 140 cm, dužine 200 cm i visine 130 cm, ovo vozilo može da primi dve odrasle osobe, prtljag i dete na posebnom sedištu.

Mo je inovativno i ultra-efikasno vozilo napravljeno od održivih materijala. Dizajniran je tako da vešto kombinuje udobnost konvencionalnog automobila i prednosti bicikla.  Prvenstveno je namenjen ljudima koji žive u urbanim područjima srednje velikih i velikih gradova, onima koji imaju automobil za duga putovanja, a traže efikasnu, ekonomičnu i čistu alternativu za male razdaljine koje prelaze svakodnevno na putu do posla, fakulteta ili tržnog centra.
Kompaniija Evovelo je osnovana sa željom da dizajnira, proizvodi i prodaje solarna vozila koja poštujući kriterijum održivosti čuvaju životnu sredinu. Dugoročni cilj grupe preduzetnika je da počne sa proizvodnjom naprednih solarnih vozila koja će biti u stanju da većom brzinom prelaze duže razdaljine i da uz to imaju kapacitet da prevezu više putnika i više tereta.

Arbor

DANAŠNJI TEMPO RAZVOJA NAŠE PLANETE PRIMORAVA NAS DA SVE VIŠE KORISTIMO ALTERNATIVNE I OBNOVLJIVE IZVORE ENRGIJE, KAO ŠTO SU ENERGIJA SUNCA I VETRA. MLADI TIM DIZAJNERA IZ KALIFORNIJE ODLUČIO JE DA SE VRATI IZVORNIM VREDNOSTIMA I TAKO JE KREIRAO URBANI MOBILIJAR KOJI PORED ESTETSKI PRIVLAČNOG IZGLEDA IMA I FUNKCIJU PRIKUPLJANJA SOLARNE ENERGIJE ZA NAPAJANJE RAZNIH UREĐAJA.
Arbor je urbani mobilijar dizajniran za prikupljanje solarne energije za zdraviju okolinu. Konceptualno je razvijen kao Green Power inicijativa (Zelena inicijativa) grada San Hoze u Kaliforniji. Ideja je nastala kao afirmacija solarne energije i njenog odnosa prema okolini, sa obraćanjem posebne pažnje na to kako zgrade i sve ostale urbane građevine utiču na ljude.

Arbor pruža jednostavnu analogiju. Kao što listovi drveća prikupljaju svu potrebnu energiju za svoje funkcionisanje, tako i ovde, providne solarne ćelije prikupljaju određenu količinu energije za upotrebu u urbanim sredinama. Njegov oblik je inspirisan drvećem. Cilj Arbor-a je da privuče prolaznika da  sedne, odmori se, razmisli i počne da više ceni grad u kome živi i njegovu prirodnu okolinu. Takođe pruža mogućnost napajanja svih elektronskih uređaja koje danas u tako velikoj meri koristimo. Arbor se sastoji od klupe iz dva nivoa, koja omogućava korisniku da udobno sedi u nivou ulice ili sa nogama blago iznad podloge, što daje iluziju kao da sedi na grani.
Providne solarne ćelije prikupljaju potrebnu energiju za energetske komponente i vraćaju je u mrežu kada se ne koristi.  Omogućava da se svetlost probije kroz njegovu strukturu i  time stvara senku na podlozi nalik silueti lišća sa drveta. Sunčeva svetlost uključuje niz LED dioda ugrađenih u stubove, koje svetle iza matiranog polikarbonata, daju ambijentalnu rasvetu i bezbedno osvetljavaju ulicu.
Arbor je izrađen od nerđajučeg čelika, plastike, recikliranog drveta, LED rasvete i matiranih polikarbonatnih panela.

CO2 neutralna kuća

JEDNA OD TIPIČNIH TRADICIONALNIH KUĆA IZ 1950-IH GODINA U VILHELMSBURGU, NA MIRNOJ HAMBURŠKOJ PERIFERIJI, REKONSTRUISANA JE KROZ ENERGETSKI EFIKASNU GRADNJU U MODERAN I KOMFORAN PROSTOR ZA ŽIVOT. OBJEKAT KORISTI SOLARNU ENERGIJU I PRIRODNU VENTILACIJU, I POSEDUJE BROJNE PROZORE NA FASADI I KROVU. PO SVOM KONCEPTU OVA KUĆA JE CO NEUTRALNA, ŠTO PREDSTAVLJA PROTOTIP KUĆE BUDUĆNOSTI.

Nekada skučena i zatvorena struktura male hamburške stambene građevine iz sredine prošlog veka, transformisana je u prostrane prostorije okupane svetlošću, obezbeđujući stanarima najbolje uslove za savremeno stanovanje. Primenjeni princip rekonstruktivne modernizacije pripada tzv. inovativnoj strategiji. Objekat sada sadrži dve dečje sobe, dva kupatila, veliku spavaću sobu, jedinstveni dnevni prostor i sobu za čitanje. Sobe su smeštene u prizemlju, dok je potkrovlje, kao impozantan i ekskluzivan deo kuće, zbog prisustva najveće količine svetlosti namenjeno zajedničkom životu porodice tokom celog dana, i uključuje kuhinju, trpezariju, dnevnu sobu i prostranu biblioteku.
Kuća osetljiva na svetlost predstavlja prvu nemačku CO neutralnu kuću. Nastala je kao eksperiment Velux grupe i oličava nastojanja za aktivnim učešćem u razvoju održive gradnje u budućnosti. Rezultati ovog eksperimenta pokazuju da objekti budućnosti mogu da budu klimatski neutralni, ugodni i atraktivni za stanovanje, uz obilno pristustvo dnevne svetlosti i svežeg vazduha.

Takođe, kuća daje jedno od mogućih rešenja aktivne kuće, odnosno vizije kako građevina može da doprinese zdravlju i ugodnom životu svojih stanara bez negativnog uticaja na klimu i okruženje.
Obnovljivi izvori energije i obilje dnevne svetlosti kao okosnice nove arhitekture uslovili su graditeljski koncept, a i životni stil stanara. Tokom zime, dobitak toplote od pasivnog solarnog grejanja preko krovnih prozora snižava potrebu za dogrevanjem, dok preko leta kapci i roletne na prozorima štite unutrašnjost kuće od pregrevanja.

Koncept poduhvata razvijan je pametno i u skladu sa činjenicama. S obzirom na to da Evropljani provode 90% svog vremena u zatvorenom prostoru, neophodno je bilo da objekat obezbedi najbolju moguću unutrašnju klimu za stanovanje i rad. //ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ – Više u EKO KUĆI No08

KUĆA OSETLJIVA NA SVETLOST DIZAJNIRANA JE TAKO DA STOJI U HARMONIJI SA OKRUŽENJEM, DA INTELIGENTNO KORISTI ENERGIJU SUNCA I VETRA, I DA PODSTIČE ODRŽIVI STIL ŽIVOTA.

Kuća osetljiva na svetlost predstavlja prvu nemačku CO2 neutralnu kuću.

Striktna belina zidova, odsustvo svakog viška i izostanak nepotrebnih detalja.

Kameleon

POPUT  ŽIVOG BIĆA, SPOLJA SIMETRIČNA, IZNUTRA ASIMETRIČNA, OVA KUĆA SE, ZAHVALJUJUĆI  ODLIČNOM IZBORU BOJA I LOKALNIH MATERIJALA, SAVRŠENO UKLAPA U OKOLNI PEJZAŠ, KAO KAMELEON.

Pščinja  je grad u poznatoj kulturno i industrijski razvijenoj oblasti Gornja Šlezija,na jugu Poljske, čuven i po finoj čipki i kolekciji šleskih narodnih nošnji, a nalazi se na istoimenoj reci, pritoci  Visle. U blizini je važna brana na reci Visli, zbog koje je napravljeno veštačko jezero Laka, koje snebdeva vodom okolnu oblast. Na jezeru se može jedriti i surfovati na dasci. U šumi koja okružuje jezero Laka, prema projektu arhitekte Petera Kučije sagrađena je kuća  koja se kao kameleon savršeno uklapa u okolni pejzaž.

Oblik kuće je zamišljen tako da na najbolji način absorbuje sunčevu energiju. Objekat  se sastoji iz dve celine. Prizemni deo je oblika kocke kvadratnog oblika sa centralnim usečenim delom u obliku slova U, i sadrži: ulaz, ostavu, garderobu, stepenišni prostor, kuhinju, trpezariju, dnevni boravak, spavaću sobu i kupatilo. Krov iznad ovog dela je ravan i zelen, sa bujnom vegetacijom, i omogućava racionalno sakupljanje  kišnice.

Spoljna obrada fasade prizemlja je od vertikalno poređanih drvenih daski od ariša iz okolne šume. Daske su ostavljene netretitane, a na pojedinim nasumično odabranim mestima, premazane su nijansama žute i narandžaste boje, koje odražavaju boju okolnog rastinja. Centralni deo, koji se sastoji  iz tri etaže, obložen je crnim eternitom, da bi se smanjili gubici toplote iz objekta.

Uz nisko-tehnološke elemente obnovljih izvora: solarni dimnjak, hlađenje isparavanjem,  materijali sa visokom termalnom masom, upotrebljene su i savremene tehnologije kao što su: sistem pametne kuće, solarno grejanje i ventilacija sa rekuperacijom, toplotna pumpa i fotonaponski paneli, kao i obnovljivi, reciklirani i inovativni materijali.
Ovaj inovativni dizajn deluje sveže i vrlo efektno, što dokazuju mnogobrojne nagrade i priznanja koje je arhitekta Peter Kučia dobio za projekat  ove kuće.// ek LJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No07

KUĆA ORIGINALNOG NAZIVA – CO2 SAVER (ŠTEDIŠA UGLJEN-DIOKSIDA), OPRAVDANO JE DOBILA NADIMAK KAMELEON, ZBOG MOGUĆNOSTI DA SE ODLIČNO PRILAGODI USLOVIMA OKOLINE PRIMENOM PRINCIPA NAPREDNOG ODRŽIVOG DIZAJNA.

Pogled iz staklenika na terasu, dvorište i okolnu šumu.

Zajednički prostor trpezarije i kuhinje.

Kameleon

POPUT ŽIVOG BIĆA, SPOLJA SIMETRIČNA, IZNUTRA ASIMETRIČNA, OVA KUĆA SE, ZAHVALJUJUĆI ODLIČNOM IZBORU BOJA I LOKALNIH MATERIJALA, SAVRŠENO UKLAPA U OKOLNI PEJZAŠ, KAO KAMELEON.
Dizajn je bio određen sa dva zahteva: niski troškovi gradnje i niski troškovi života u novoizgrađenoj kući. Tradicionalan način gradnje, upotreba lokalnih materijala i recikliranih građevinskih elemenata, samo su neki od činilaca koji su doprineli smanjenju cene izgradnje. Trud je urodio plodom, tako da cena izgradnje nije bila viša od cene izgradnje standardne kuće, a ukupna potrošnja energije je deset puta manja od energije koju troši tipična kuća u Poljskoj.
Oblik kuće je zamišljen tako da na najbolji način absorbuje sunčevu energiju. Objekat  se sastoji iz dve celine. Prizemni deo je oblika kocke kvadratnog oblika sa centralnim usečenim delom u obliku slova U, i sadrži: ulaz, ostavu, garderobu, stepenišni prostor, kuhinju, trpezariju, dnevni boravak, spavaću sobu i kupatilo. Krov iznad ovog dela je ravan i zelen, sa bujnom vegetacijom, i omogućava racionalno sakupljanje kišnice. Iz središnjeg usečenog dela se uzdiže volumen prizmatične zasečene forme, obložen crnim eternitom. U okviru ovog volumena formira se prostor sprata i potkrovlja. Na spratu se nalaze studio, galerija i stepenišni prostor, a u potkrovlju soba, kupatilo i hodnik.

Iz središnjeg usečenog dela se uzdiže volumen prizmatične zasečene forme, obložen crnim eternitom. U okviru ovog volumena formira se prostor sprata i potkrovlja. Na spratu se nalaze studio, galerija i stepenišni prostor, a u potkrovlju soba, kupatilo i hodnik. Iz prostorija u ovom delu kuće pruža se neometan pogled na obližnje jezero, a po lepom vremenu vidi se i  planina Beskidi. Ostali deo prizemlja u centralnom, slobodnom delu iskorišćen je za staklenik i terasu.

Površina zidova i dela  krova na severnom delu kuće ušestvuje sa svega 19 procenata  u ukupnoj površini omotača, što je veliki pozitivni pomak u odnosu na 33 procenta u standardnom dizajnu.// ek LJILJANA RADOJIČIĆ- Više u EKO KUĆI No07

Stepenišni prostor, prozirnei lake konstrukcije, sa galerijom na prvom spratu.

Zajednički prostor trpezarije i kuhinje.

Sunseeker duo – avion na solarni pogon

Erik Rejmond je jedan je od poznatih graditelja aviona na solarni pogon. On kaže da su njegovi avioni pravljeni sa namerom da pilotima omoguće što praktičnije korišćenje. Posle opsežnih višegodišnjih testiranja, svakako su se dokazali kao praktični. Zamena baterije na svake tri godine nije neophodna ukoliko se koriste malo skuplji akumulatori, čiji je životni vek oko 20 godina.
Za proizvodnju ovakvih aviona koristi se kompozitni materijal visoke tehnologije – ugljenična i kevlar vlakna, vrsta veoma otpornog sintetičkog fibera. Ovaj materijal je pet puta izdržljiviji od metala i dobro podnosi visoke temperature. Zbog svoje hemijske strukture kevlar je veoma lagan, pa se zbog toga koristi i u prozvodnji delova za avione.
Kako bi se mogao smestiti neophodan broj solarnih panela, avion je morao imati veliki raspon krila, pa je tako njihova dužina skoro 24 metra, a masa nije smela da pređe 270kg. Iako je konstrukcija ovog aviona izuzetno lagana, on lako može da primi dva odrasla muškarca. Po ugledu na osnovni originalni model Sunseeker-a koji je završen 1990. godine, ovaj model je takođe sposoban da obavlja interkontinentalne letove. Kada letelica nije u upotrebi, krila se saviju, tako da se avion može smestiti u hangare ili magacine prosečne veličine.

SUNSEEKER DUO JE PRIMARNO DIZAJNIRAN I NAMENJEN UŽIVANJU U LETENJU, A UJEDNO JE I EKOLOŠKI PRIHVATJIV. SOLARNI PANELI I ELEKTRIČNI MOTORI DOPRINOSE LETENJU BEZ BUKE I BEZ EMISIJE UGLJEN DIOKSIDA, PA SE TAKO OSEĆAMO KORAK BLIŽE PRIRODI.

Avion je opremljen litijumskim baterijama. Napunjena baterija omogućava uspinjanje aviona u trajanju od 20 minuta, pri punoj snazi motora od 20kW, sa stopom penjanja od 1,5 do 2 metra u sekundi. Ali šta se dešava ako je vreme oblačno? Erik tvrdi da ako u tom periodu uspe da se popne iznad oblaka, uz pomoć sunčanih zraka može da nastavi sa letenjem još nekoliko sati. Avion leti prosečnom brzinom od 65 do 75 km/h, minimalna brzina mu je 40 km/h, a maksimalna 160 km/h.
Sunseeker Duo je primarno dizajniran i namenjen uživanju u letenju, a ujedno je i ekološki prihvatjiv. Solarni paneli i električni motori doprinose letenju bez buke i bez emisije ugljen dioksida, pa se tako osećamo korak bliže prirodi.

Energetski neutralna kuća 2.0

NAKON USPEŠNE REALIZACIJE ENERGETSKI EFIKASNE KUĆE 1.0 U AMSTERDAMSKOM NASELJU STEIGEREILAND, ARHITEKTONSKI BIRO FARO NAPRAVIO JE UNAPREĐENU, DRUGU VERZIJU ISTE KUĆE. NOVA KUĆA, NAZVANA 2.0, ENERGETSKI JE NEUTRALNA I SAGRAĐENA PO PRINCIPU CRADLE-TO-CRADLE.
U pogledu energetske efikasnosti, kuća je pravljena po pasivnim standardima, pa je emisija ugljendioksida smanjena za 95-100%. Nivo pasivne kuće je u ovom slučaju postignut trostrukim zastakljenjem, toplotnom izolacijom od bioloških materijala debljine 30 cm, kao i izolacijom od aerogela, zatim potpunim zaptivanjem svih mogućih toplotnih mostova (čak su i vrata za mačku izolovana i zaptivena), i upotrebom izmenjivača tolote. Svi izolacioni materijali su organski. Termička masa je postignuta malterisanjem pojedinih zidova glinom.
Integrisane vakuumske cevi u delu fasadnog venca sakupljaju toplotnu energiju za pripremanje tople vode, a pomoću 10 m2 vakuumskih kolektora, koji zadovoljavaju potrebe domaćinstva. Vetrenjača i fotonaponske ćelije, postavljeni na krovu, proizvode električnu energiju koja pokriva uobičajene potrebe korisnika.

Električna energije se proizvodi kada ima dovoljno vetra i sunca, i može se koristiti neposredno u kući. Višak energije se predaje elektrodistributivnoj mreži, odakle se kasnije, u danima bez dovoljno sunca ili bez vetra, može ponovo preuzeti. U tom slučaju mreža služi kao neka vrsta amortizera koji ravnomerno raspoređuje energiju tokom čitave godine. Sva prikupljena energija i tehnička voda skladište se na više mesta. Rezervoar zapremine 2 m3 služi za skladištenje energije, a za čuvanje sanitarne vode namenjen je bojler od 300 litara. Kišnica se sakuplja u rezervoaru u vrtu i služi kao sanitarna voda za toalete.
Toplotni sistem u kombinaciji sa trostrukim staklom obezbeđuje visok komfor u unutrašnjem prostoru. Veliki otvori na fasadi omogućavaju zagrevanje pomoću sunčeve energije, a podzemni toplotni razvod služi za zagrevanje vazduha tokom zime, odnosno – za hlađenje tokom leta. S obzirom na to da je kuća odlično izolovana, dodatno zagrevanje najčešće nije potrebno. U slučaju da je nepohodno povećati temperaturu u kući, za grejanje se koristi peć na pelet, koja se nalazi u dnevnom boravku. Snabdevanje vazduhom se obavlja direktno spolja, ali uz prethodno zagrevanje pomoću izmenjivača toplote.

ENTERIJER KUĆE JE UREĐEN U SKLADU SA ČITAVOM IDEJOM O ODRŽIVOSTI, OD PRIRODNIH MATERIJALA I BEZ NEPOTREBNIH UKRASA.

Arhitektonsko oblikovanje kuće urađeno je po sličnom principu gradnje, poput tipičnih amsterdamskih kuća u nizu. Volumen je definisan veličinom parcele i visinom susednih objekata, tako da je, poštujući ta pravila, sagrađena kuća koja se odlično uklapa u ulični niz. Spratovi su ostali istih visina, izuzev pojedinih delova koji su promenjeni, kao što je viseći dnevni boravak. Fasadna obloga je napravljena od spaljenog drveta. Spaljivanje površine drvenih dasaka je stara japanska tehnika, kojom se drvo prirodnim putem štiti od truljenja i insekata. Spoljašnji ugljenisani sloj služi kao zaštita, pa nije potrebno dodatno farbanje i lakiranje.// ekMILICA SAMARDŽIĆ – Više u EKO KUĆI No03

Dnevni boravak je oslonjen na ogromno stablo drveta, postavljeno horizontalno i učvršćeno zategama. Stablo drveta doneto je sa jednog od amsterdamskih kanala, gde je moralo da bude posečeno radi uređenja keja.

Ispod Sunca

P oostojeće zgrade su često zanemarene Pepeljuge sveta zelene gradnje. Njihov potencijal u okviru doprinosa smanjenja ugljendioksida veoma je lako prevideti, jer im se prilikom rekonstrukcije uvek uzima u obzir njihova eko-energetska održivost. „Novi efekat staklene bašte nas izaziva na preispitivanje našeg verovanja u osnove tehnološkog napretka zapadnog sveta. Promena verovanja je kulturna promena, a u tu promenu su umešani i umetnost i umetnici” – kaže istoričar umetnosti Entoni Gormli. Arhitekte i graditelji su još više umešani u kulturnu promenu, jer sa trenutnim principima projektovanja zgrada i naglaskom na emisiju ugljen-dioksida gledaju decenijama i vekovima u budućnost.
Jedna kuća u širem centru Birmingema privlači mnogo pažnje. Vlasnik kuće i autor projekta, arhitekta Džon Kristofers (John Christophers), odlučio je da renovira i proširi postojeću kuću staru 170 godina, iz ranog viktorijanskog perioda.
Površina postojeće, klasične engleske kuće iz 19. veka duplirana je i u prizemlju i na spratu, a proširena je u zoni potkrovlja u novom delu. Kuća je porasla u visinu da uhvati sunčevu svetlost, a proširena je u osnovi, u segmentu bočnog dela dvorišta, stvarajući tako više prostora za porodični život. Koncepcija otvorenog prostora u vertikalnom smislu otvorila je volumen dnevnog boravka visinom koja se proteže kroz dve etaže. Rekonstrukcija kuće omogućila je proširenje postojećih prostorija i formiranje novih funkcionalnih celina.

U prizemlju su smeštene sledeće prostorije: ulaz, hodnik, WC, garderoba, ostava za bicikle, trpezarija, kuhinja, dnevni boravak i garaža. Dvorišna fasada je gotovo cela u staklu, omogućavajući da se u budućnosti dogradi staklenik. Na spratu su tri spavaće sobe, dva kupatila i radni prostor, sa unutrašnjim škurama koje omogućavaju pogled na dnevni boravak. U potkrovlju su studio, tehničke ostave i terasa. Potkrovlje je planirano kao prostor za studio sa terasom, sa koje se pruža predivan pogled na poslovni centar Birmingema. Krov potkrovlja je izveden u zahtevanoj visini, nagibu i orijentaciji za postavljanje fotonaponskih panela i solarnih kolektora, koji snabdevaju kuću sa 92% potrebne energije.

Rekonstrukcijom je kuća dobila oznaku nivoa 6, koji je najviši – najbolji nivo („zero carbon”), a prema Pravilniku za održive zgrade u Velikoj Britaniji. To zapravo znači da se u celoj kući ne koriste fosilna goriva za grejanje, zagrevanje tople vode, rasvetu, kompjutere… Sve je obnovljiva energija. Nema radijatora za grejanje prostora, samo peć na drva koja se koristi kada su najhladniji dani u zimskom periodu. Cirkulacija vazduha je kontrolisana da bi se izbegli gubici u grejanju. Unutar zidova i podova su membrane koje služe da spreče protok hladnog vazduha unutar zgrade i onemoguće gubitke toplote iz unutrašnjeg prostora.

U osnovi, ova kuća je kao veliki balon koji mora da bude nepropustljiv za vazduh. Mnoge ideje nisu zahtevale previše rada pri realizaciji. Postojeće jasenovo drvo u dvorištu obezbeđuje senku u letnjem periodu, a zimi pušta sunčeve zrake u kuću. Rasveta u potkrovlju je višeg nivoa žute boje nego što je to uobičajeno, „varajući” na taj način naš mozak da da je toplije no što jeste. „Mislio sam da će ljudi, dolazeći u kuću u kojoj nema grejanja, podsvesno misliti kako im je hladno, ali rasveta ima mnogo topliju temperaturu boje nego što je uobičajeno, što znači, ja se nadam, da će ljudi imati osećaj dodatne toplote u prostoru” – kaže arhitekta i vlasnik kuće Džon Kristofers.

Tokom izgradnje kuće primenjena je ekološka zelena tehnologija na novi način, a lekcije naučene na ovom projektu već se koriste na novim projektima. Integracija nove kuće sa postojećom okolinom veoma je važna. Iako ima potpuno različit karakter od ostalih kuća u ulici, ona doprinosi modernom izgledu ulične perspektive. Kuća se izdvaja svojim izgledom, jer je puna neobičnih, zadivljujićih i veoma dobro smišljenih detalja, sa snažnim i pažljivim dizajnom izuzetnog kvaliteta.// ekLJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No03

Kibic fenster na engleski način