Search
Close this search box.
congress

Ekologija kao životni stav

“VOLI CELOKUPNU BOŽIJU TVOREVINU, SVU, I SVAKO ZRNO PESKA. VOLI SVAKI LIST, SVAKU ZRAKU BOŽIJEG SVETLA. VOLI ŽIVOTINJE, VOLI BILJKE, VOLI SVE. UKOLIKO VOLIŠ SVE, TI ĆEŠ OPAZITI BOŽANSKU TAJNU STVARI. A KADA JE JEDNOM OPAZIŠ, ZAPOČEĆEŠ DA JE RAZUMEVAŠ BESKRAJNO, SVE VIŠE I VIŠE, IZ DANA U DAN. I NA KRAJU ĆEŠ DOĆI DO TOGA DA VOLIŠ CEO SVET TRAJNOM UNIVERZALNOM LJUBAVLJU…”
FJODOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI

Hiljadama godina je ljudskim umovima i carstvima vladala jedna specifična, moćna kultura. Od jutra do večeri, od buđenja do snivanja, preko čitavog dana, svi su živeli pod neizbežnom snagom duhovne gravitacije koju bih, za ovu priliku, nazvao „duhovnom kulturom“. Od rođenja do smrti, od prerastanja iz detinjstva u zrelo doba i sve do kraja životnog puta, kroz sve lepe i ružne, vedre i tužne događaje, provejavala je ta i takva duhovna kultura. I bez obzira na sve druge razlike (verske, karakterne, običajne, političke, psihološke), sve naše velike prethodnike svih vremena i prostora spajalo je upravo to što žive u okvirima jednog kulturnog koncepta koji je u potpunosti osmišljavao sve dimenzije, etape i delove njihovog života.

I carevi i vojskovođe, i sveštenici i magovi, i najobrazovaniji i nepismeni, i uticajni i nemoćni, i najdarovitiji i oni sasvim obični ljudi, doslovno svi su, i to bez izuzetka, imali život osmišljen i određen vidljivim i nevidljivim, pisanim i nepisanim pravilima i zakonima iste te duhovne kulture. Druge kulture i nije bilo. Ona je svima, bez razlike, davala nadu u večni život i čudesno tešila bolne i ojađene, čak i onda kada oni sami nisu videli nikakvo rešenje ni izlaz. Tu je i bio njen pravi smisao, u ovom svakodnevnom i svakovrsnom dodiru sa svojim korisnicima.

Tako je to bilo sve do renesanse i početka modernog doba, kada su uzdrmani temelji dotadašnjeg sveta. Rođena je Evropa i svet kakav danas poznajemo kroz veličanstvena dela i uzbudljive epizode ere humanističkog preporoda.

Dobre strane ove epohe su bile vezane za podizanje značaja čoveka i njegove mere svih stvari, ali se često zaboravlja da je sve to bilo istovremeno praćeno i tragičnim nestankom osećanja pobede nad smrću i one nekadašnje sigurnosti u nadoknadu svih ovozemaljskih patnji rajskim nasladama zagrobnog života. Bio je to početak „intelektualne kulture“, sasvim drugačije od kulture koja joj je prethodila.

Smenjivanje duhovne intelektualnom kulturom bio je veliki, uistinu kopernikanski preokret, koji je započeo u tako obećavajućem petnaestom, a dovršio svoj smisao krajem tragičnog dvadesetog veka. A možda i najvažnija (i najopasnija) promena čovekove filosofije života u novoj epohi bila je vezana za njegov odnos prema Prirodi (koja tada, definitivno, gubi veliko početno slovo i smanjuje se na nivo praktičnih resursa i lepog ukrasa oko kuće).

U intelektualnoj kulturi materija je počela da se shvata kao neživa, zaboravljalo se da je sve živo. Tada je počelo da se krasnorečivo govori o „mrtvoj prirodi“ (shvaćenoj kao beskrajni niz apstraktnih tačaka u prostoru), pa o životinjama kao „automatima“ i na kraju, o čoveku kao „mašini“. Bio je to splet bekonovsko-dekartovskih ideja po kojima je priroda samo sredstvo, a jedini cilj je čovekovo gospodarenje, uživanje i promocija samoga sebe. Ali, kroz velike ratove, užasna stradanja i do nepodnošljivosti narasle strepnje i strahove, intelektualna kultura je došla do svog kraja, do samoporicanja (kraj filosofije, post-moderna, smrt umetnosti, izbacivanje lepote iz estetskog pojmovnika, nihilizam i otuđenja).

Čitav ovaj proces obelodanjivanja već uveliko započete degradacije svih izvornih vrednosti prosvetiteljske „intelektualne kulture“ poklopio se sa obeležavanjem ulaska naše civilizacije u treći milenijum.

Padom Berlinskog zida, stvaranjem unipolarnog sveta (uz prateće efekte umreženog globalizma informatičke epohe), rušenjem svih poznatih sistema vrednosti, odbacivanjem ideologija, ukidanjem granica i poništavanjem ideje državnog suvereniteta, uvođenjem digitalne tehnologije i slavljenjem instant-heroja planetarnog društvenog performansa… došlo je do nove smene kulturnog modela.

Umesto intelektualne, došli smo do „popularne kulture“, sa njenim akcentima, prioritetima i strukturama mišljenja i delovanja. Čitava realnost je relativizovana, prostor smanjen na razmere globalnog sela, a vreme, tiranijom trenutka, ubrzano i nedovoljno ni za šta što smo zamislili. Bezlične „zvezde“ (celebrities) su zamenile uzore i heroje, a reality show je počeo da u neverovatnim količinama proizvodi iluzije i simulakrum smisla. Sve vrednosti su dekonstruisane i međusobno izjednačene, a dvostruki standardi i duplo dno „humanitarnih intervencija“ su tek priča za sebe.

I ovaj protestni izraz besmisla i otpora svemu i svima, skriven u srcu „pop(ularne) kulture“, ubrzo je došao do svog prirodnog kraja i istinskog survavanja iz života koji nam je dat u virtuelni ponor jednog artificijelnog, a jedinog nam još dostupnog sveta. Krug je zatvoren.

Prvo smo imali tradicionalnu epohu integralnog, s dušom spojenog duha (epoha duhovne kulure i uzvišenosti), zatim modernu eru čistog duha-po-sebi (era intelektualne kulture i prosvetiteljskog racionalizma), pa onda i post-moderno doba obezduhovljenog i obezdušenog tela (doba pop kulture i performansa svih vrsta). Sad smo zarobljeni u virtuelnom svetu udvojenih i umnoženih ogledala, sablasno uperenih jednih u druga, sa odrazima bez sadržaja.

I red je da Alisa napokon malčice zaviri ponovo u svet iza ogledala, s one strane i Božije Države i Vladavine Razuma i Zemlje Čuda, u skriveni svet neposredne budućnosti. I tamo nas čeka iznenađenje.

Nailazimo na post-sekularni svet obnovljene vere u čudo, na novi početak one prvobitne,sada retro-trendovski redizajnirane duhovne kulture (sa sve iskustvom obe one kasnije civilizacije: one razuma i one spektakla). A na vratima ove stare-nove filosofije života stoji pojam ekologije.

Ekologija je postala sedište nove osećajnosti. Prvo slovo novog pojmovnika kojim ćemo pokušati da damo pravo značenje i autentični smisao svega što nam je izmaklo iz svesti i života tokom Velikog Pada krajem drugog milenijuma.

Jednostavno, treba da razumemo eko-kulturu kao najnoviji, super-savremeni oblik duhovne kulture trećeg milenijuma.

Takođe, kroz etimološko srce pojma ekologije – kroz „ikos“ (okruženje, domaćinstvo) – čudno se dodiruju i pokatkad spajaju ekologija i ekonomija, kroz svest o njihovoj međusobnoj harmoniji i neophodnosti povezivanja naših potreba u integralnu celinu.

I ne znajući, nenamerno, možda smo otkrili i neke dublje i spasonosnije veze i energije između naizgled nespojivih dimenzija ljudskog života.

Naša eko-svest nam uz to govori da, shodno tome, sve ima senzibilitet: i voda, i kamen, i čovek (naravno, u zavisnosti od toga da li unosimo prljavštinu ili lepotu u svoju misao).

Međutim, ništa manje, ekologija je i buđenje životnog jedinstva. Tu postoji život cveća, gmizavaca, život kao simfonija, a ne monotonija čovekove samoubilačke i bezdušne „svevlasti“.

Takođe, a na drugoj strani, i problem svakovrsnog očišćenja, sveopšte katarze, ponovo je počeo da dobija na značaju uvođenjem ekološke svesti. Time dolazimo i do važnog pojma pročišćenja planete. Ono je nemoguće bez promene životnog stava, bez ukazivanja poštovanja prirodi (svima i svemu) oko nas.

Uz to, u istom kompletu (survival kit) ide i shvatanje prirode kao nečeg nama sasvim bliskog, istorodnog. Ponovo se pojavljuje tajna u ljudskom odnosu sa prirodom, ali i generalno, kao svest o tome da ipak „ne znamo sve“, da nismo sami, ne samo u kosmosu već ni na sopstvenoj planeti.

Eko hrana – super hrana

Eko hrana je super hrana budućnosti. Čine je biljke i proizvodi prirode koji istovremeno imaju i jaka hranljiva i terapeutska, lekovita svojstva, i mogu da se tretiraju i kao medicinske biljke i kao voće ili povrće. Najmoćnije biljke na planeti, za koje čovek zna hiljadama godina, ali koje su nekako nestale iz ljudske ishrane, potisnute su  nezdravom industrijskom hranom. Danas, kada su bolesti dobile epidemijske razmere, čovek se vraća ovom blagu, ovim darovima bogova, kako su ih zvali naši preci, i iznova otkriva njihove blagodeti i čudesne moći. Oni koji još uvek ne znaju dovoljno, ili pak strepe od potpunog prelaska na najprirodniji i najzdraviji mogući sistem ishrane – ishranu sirovom hranom, kao i oni koji još uvek ne mogu da odole ukusima termički obrađene hrane, treba da znaju da je super hrana pravi lek, nešto što će ih osnažiti, ozdraviti, oraspoložiti i učiniti da sa više želje, elana, oduševljenja priđu sopstvenom zdravlju. Spontano, prirodno, svojim korakom.

Evo i prvih 10 vrhunskih namirnica sveta koje pripadaju kategoriji super hrane:

godži bobice
kakao
peruanska maka
pčelinji proizvodi: mleč, propolis, med
spirulina
modrozelena alga afa
morski fitoplankton
aloja vera
konoplja
kokos

Evo i  sledećih  nekoliko vrhunskih biljaka koje stoje rame uz rame sa prvih deset:

akai
kamu kamu bobice
hlorela
inka bobice
morska trava kelp
noni
jakon
rogač
ječmena trava
aronija
žen šen
đumbir
cimet

Neka vas ne zbuni to što za većinu ovih biljaka niste ranije ni čuli ni znali. Treba da znate da su mnoge već na našem tržištu i da su vrlo pristupačne. Uostalom, niko ne kaže da treba sve to da imate uvek na svom jelovniku, osim ako ne planirate da živite 200 ili 300 godina.  Ne samo da su ove biljke prisutne kod nas kao gotovi proizvodi, već mnoge lepo i uspevaju na našem tlu, tako da ako imate malu baštu, zasadite žbun godži bobica, u saksiji držite par kaktusa aloje, jednom nedeljno isklijajte ječam, pa kad naraste 10 cm, makaze u ruke i ostvarite prvu berbu, med i mleč pretpostavljam da već imate, kokos vam je danas jeftiniji od jabuke, častite se sa po jednim kokosom nedeljno, nabavite kilogram sirovog kakao praha i jednu teglicu peruanske make i već ste deset puta zdraviji nego što ste bili prošle godine! O količini ljubavi koju ćete osetiti prema svima oko sebe, da ne pričam…. jer ove biljke su i afrodizijaci, poboljšavaju raspoloženje, psihičku stabilnost, osećanje ljubavi, zadovoljstva.

Pa, da krenem redom.

GODŽI BOBICE

Pet hiljada godina ljudi gaje ovu biljku u Kini, Mongoliji i na Tibetu. Zovu je „školom učenja“, čak veruju, da ako čovek stalno jede ove bobice, sva mudrost biljaka će mu sama doći.  Kinezi veruju da ove bobice produžavaju život. Zabeleženo je u drevnim knjigama da je čuveni Li Kving Juen, koji je popularisao i gutao u velikim količinama žen šen i godži bobice, i pio samo izvorsku vodu,  umro u 252. godini života! Druga priča kaže da je Li  držao predavanje  na univerzitetu u Pekingu kada mu je bilo 200 godina, i tada ga je car pozvao na dvor kao najdugovečnijeg Kineza. Ali, svega par meseci kasnije, Li je umro na dvoru, zato što su mu tamo spremali termički obrađenu hranu i zato što je u gradu bio izložen brojnim toksinima i nezdravom vazduhu… Činjenica ostaje da su i žen šen i godži bobice, kao i reiši pečurke, neosporno povezane sa dužim i vitalnijim životom. Jednom rečju, godži bobice su „adaptogen“, medicinska biljka koja jača imuni sistem, povećava alkalnost organizma, štiti jetru, poboljšava vid, jača zglobove i prosto hrani organizam zdravljem.

KAKAO

Ima nešto magično, nedokučivo i čarobno u čokoladi, to svi znamo. Sva čokolada sveta sastoji se i zavisi od samo jednog bitnog sastojka, a to je sirovi kakao. Kakao je orašasti plod jedne voćke i potiče iz prašuma Južne Amerike. Karl Line, švedski naučnik iz 18. veka, mislio je da je kakao toliko važan da je vrstu drveta i plod nazvao imenom Theobroma cacao, što u prevodu znači:  „kakao, hrana Bogova“ . Maje i drevni Asteci toliko su vrednovali ovu biljku, da su često koristili zrna kakao ploda umesto novca!  Nažalost, mi smo, praveći industrijski čokoladu, tradicionalno uništavali snagu i moć i lekovitost ove biljke, koja u sebi ima više antioksidanasa nego i jedna druga biljka na planeti! Magnezijum, gvožđe, hrom, cink, bakar, vitamin C, omega 6 masne kiseline, to je jedna priča o bogatstvu kakaoa, a druga je – Feniletilamin, supstanca koju kakao sadrži u ogromnim količinama, koja se uništava kuvanjem, dakle, nema je u industrijskoj čokoladi, a mi je pravimo u svom telu kad smo zaljubljeni… veza između ljubavi i čokolade proizilazi iz ove supstance, a mnoge žene više uživaju u čokoladi nego u ljubavnom činu!  Anandamid je hormon zadovoljstva, endorfin koji se oslobađa u našem organizmu kada se osećamo izuzetno zadovoljno. Dakle, jedući organski sirovi kakao i organski sirovi kakao puter, uz biljna mleka od kokosa ili badema, zaslađen urmama ili agavinim nektarom, vi ćete osetiti svu snagu, moć, lepotu i čudo autentične čokolade, a pri tom ste izbacili prateće užase koji vas goje i uništavaju – šećer i mleko.

PERUANSKA  MAKA

Zvali su je i „afrodizijak sa Anda“, gajena je u Andima, najmanje 2500 godina. Ratnici Inka bi jeli maku pre svake bitke, da bi im ona dala snagu, a posle osvajanja nekog grada, maka bi im bila zabranjena, da ne bi seksualno napadali žene. Sterilitet nije bio poznat u narodima koji su jeli maku.

Danas se maka uzgaja na 3.000 do 4.000 metara nadmorske visine, samo u Andima, koriste je masovno sportisti, ekstremni atletičari, vegani, avanturisti, žene u svim dobima, zato što ona pojačava snagu, daje kiseonik u krvi, jača neurone i libido. Koriste je za lečenje anemije, hroničnog umora, depresije, sterilnosti, neuhranjenosti, problema sa pamćenjem, u slučajevima stomačnog raka, stresa  i tuberkuloze.

PČELINJI PROIZVODI – MLEČ, PROPOLIS, MED

Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljudsku upotrebu. Legende i priče i istorija meda  stale bi u gomile enciklopedijskih izdanja, rame uz rame sa legendama o kakaou… šta odabrati? Možda podatak da je med jedina namirnica koja nikada ne može da se pokvari? Da je med iz faraonskih grobnica još uvek jestiv? Da su Aleksandra makedonskog  preneli do Grčke u zlatnom kovčegu punom meda i tako ga konzervirali? Ipak, najfascinantnija mi je priča kako od jedne pčele, identičnog genetskog materijala, nastane radilica koja živi nekoliko nedelja, a od druge kraljica matica, koja živi nekoliko godina. Razlika je samo u hrani. Buduću kraljicu hrane mlečom i ona postane dugovečna i moćna, toliko moćna i plodna da položi 3.000 jajašaca dnevno, dok se ostale pčele hrane medom. Dakle, ako hoćete da budete plodni i dugovečni, jedite pčelinji mleč. Evo i par fascinantnih podataka o ovom najsavršenijem i najkomplikovanijem organizovanom društvu na planeti:

Medonosne pčele posete 2 miliona cvetova da bi se napunila jedna tegla meda
Sve radilice su ženke
Jedna pčela za života proizvede dvanaestinu kašike meda
Za pet litara meda, pčele prevale razdaljinu do meseca i nazad
Pčele u proseku lete brzinom od 10 km na sat
Pčele pojedu 4 kilograma meda da bi napravile pola kilograma voska
Pčela može da opraši i do 30 cvetova u minutu
Pčele su na ovoj planeti 150 miliona godina
Jedno istraživanje među stogodišnjacima u Rusiji otkrilo je da je svima glavna hrana na jelovniku svakog dana bio – med!
Polen je najkvalitetniji izvor čistih belančevina na zemlji. Mereno gram za gram, u jednom gramu polena ima 5 do 7 puta više belančevina nego u 1 gramu mesa.
Mleč, neverovatna kombinacija meda i polena u telu posebnih pčela, možda je najveća misterija na zemlji. Zna se da mleč podmlađuje, obnavlja organizam, da je stimulans nalik kofeinu, ali bez pratećih efekata.
Propolis  su pčele otkrile pre stotinu miliona godina  i koriste ga kao prirodni antibiotik za sprečavanje infekcija i odbranu od gljivica i bakterija  unutar košnice.

SPIRULINA

Zovu je još i kraljica belančevina. Modrozelena alga koja naseljava mnogobrojna jezera na kugli zemaljskoj.  Skoro 70% spiruline čine belančevine, sastavljene iz 18 amino kiselina. Bogata je vitaminom A (beta karotin), B1, B2, B6, E i K. To je najbogatiji prirodni izvor mineralnih soli, hlorofila, enzima i fito nutrijenata. Tokom 5.000 godina spirulina je bila osnovni izvor belančevina za milonsko stanovništvo Meksiko sitija!

FITOPLANKTONI

Osnovna hrana okeana i planete, već 3 mlijarde godina oni su osnova života na zemlji. Dobri su za vas, vašu decu, vaše roditelje, kućne ljubimce. Stoprocentno su iskoristljivi i bitni su za metabolizam ljudske ćelije.  Oni su čista energija, deluju pozitivno na imuno sistem, smanjuju bolove, ubrzavaju metabolizam i čišćenje organizma, poboljšavaju pamćenje, koncentraciju, seks, nervni sistem, varenje, cirkulaciju, vid  i konačno, ne samo da se osećate, već zaista i postajete – mlađi!
Na tržištu se nalaze osušeni i u prahu, u vidu koncentrata, i koriste se u jako malim količinama, kao dodatak hrani, soku, piću, salati.

KONOPLJA

Prerada konoplje je verovatno najstarija industrija na svetu, stara desetinu hiljada godina. Konoplja je zaista super biljka, jer čoveku služi za sve, od kanapa, slikarskog platna, hartije, tekstila, do eko plastike i građevinskog materijala. Henri Ford je 1941. godine napravio eksperimentalni automobil, od 70% konopljinih vlakana! Auto je bio lakši nego metalni, trošio je manje goriva, a bio je mnogo otporniji na udare nego metalni. Dizajniran je da ide na gorivo od konopljinog ulja. Zbog jake kampanje naftne industrije i zabrane kanabisa i alkohola (dugo se smatralo da su marihuana i industrijska konoplja iste biljke), obustavljena je proizvodnja i razvoj ovog automobila. Kamo sreće da nije! Danas nam ne bi pretila ekološka katastrofa od globalnog zagrevanja. Konoplja je takođe čist protein, a u njoj su i osnovne masne kiseline, omega-6, i omega-3. Interesantno je znati da kokosovo ulje pospešuje uspeh omega-3 kiselina iz konoplje, pa zato u receptima treba kombinovati seme konoplje sa kokosovim uljem.

Deca bi trebalo da uzimaju prah konoplje u količini od 15 do 30 grama dnevno, tinejdžeri 30 do 50 grama, odrasli  od 50 do 75 grama dnevno, dok bodi bilderi i atletičari mogu da idu i do 140 grama dnevno.

KOKOS

U Drugom svetskom ratu, u bitkama na Pacifiku, i Japanci i Amerikanci, umesto transfuzije, ranjenicima su davali kokosovu vodu, jer je sastav kokosove vode identičan sastavu krvne plazme, a pri tom je kokosova voda i sterilna. Devet meseci je potrebno da voda iz korena prođe kroz nebrojene filtere vlakana dok ne stigne u sterilni kokosov orah.  Dakle, ako želite sebi da date transfuziju svakog dana, kombinujte 55 % kokosove vode (probušite kokos i sipate vodu) i 45% zelenog soka od ječmene trave! To je sastav ljudske krvi – 55% krvna plazma i 45% hemoglobin, u prevodu, preradjeni biljni hlorofil.

Ako postoji rajska voćka koja može da vas izleči i povrati u život bez obzira šta ste i kad ste svojoj duši i svom telu napravili, to je kokos. A ako može šimpanza da ga otvori bez testere i čekića, možete i vi – blago ga kuckajte sa svih strana tupom stranom velikog noža i gledajte šta radi fizika – dejstvo malih vibracija posle pola sata lupkanja preseći će kokos na dve polovine!

HLORELA

Hlorela je jednoćelijska alga  sačinjena skoro sasvim od hlorofila. Bogata je mineralima, vitaminima, amino kiselinama, osnovnim masnim kiselinama, polisaharidima i drugim korisnim elementima. Dobra je za ishranu mozga i srca, regeneriše organizam, čisti, štiti od radijacije, omogućava zdrav gubitak viška težine, jača imuni sistem i ubrzava procese isceljivanja. Hlorela pomaže u lečenju raka, šećerne bolesti, artritisa, SIDE, kandide, ciroze jetre, hepatitisa, bakterijskih infekcija, anemije i multiple skleroze

ALOJA VERA

„A potom Josif iz Arimateje, koji bijaše učenik Isusov, ali kradom od straha židovskoga, moli Pilata da uzme tijelo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda  dođe i uze tijelo Isusovo. A dođe i Nikodim, koji prije dolazi k Isusu noću i donese pomiješane smirne i aloje oko 100 litara. I uzeše tijelo Isusovo i obaviše ga platnom i mirisima, kao što je običaj u Židova da ukopavaju.“
Jevanđelje po Jovanu, 39.40.

Eseni, jevrejska sekta, nasledili su aloju od Egipćana i gajili je u Kumranu, pored Mrtvog mora. U vreme kad je prosečan ljudski vek bio oko 39 godina, Eseni su živeli u proseku 129 godina. Osnova njihove hrane bila je aloja vera.  Aleksandar Veliki je nosio saksije aloje u rat i njenim lišćem oblagao rane svojih vojnika.

Ako želite da celog života budete savitljivi, lepi, vitki, mišićavi, savršenog nervnog i imuno sistema, aloja je prava super hrana za vas.//ek-Više u EKO KUĆI No07