Search
Close this search box.
congress

Javni poziv za energetsku sanaciju zgrada

Javni Poziv Za Sanaciju Min

Rok za podnošenje prijava je do 04.12.2023, a na konkurs se mogu prijaviti stanari stambenih zgrada sa minimalno pet stanova, pod uslovom da objekat nije pod zaštitom spomenika kulture, kao i da je zgrada upisana u odgovarauće registre stambenih zajednica.

Kuća sa zelenim plaštom

Vila Vanoosh nastala je interesantnom sintezom pouka tradicionalnog graditeljstva Irana i moderne internacionalne arhitekture. Sagrađena je u gusto naseljenoj iranskoj provinciji Mazandaran. Živopisnom predelu smeštenom između južne obale Kaspijskog mora i planinskog masiva Alborz.
Vila Vanoosh je na prvi pogled kontrovezan objekat, koji je otvoren isto koliko i zatvoren, javan isto koliko i intiman, brutalan i betonski isto koliko romantičan, zelen i upućen na prirodu. Takođe, on je moderan i savremen u istoj meri u kojoj se poziva na tradiciju i drevno neimarsko umeće Irana. Pomiriti sve ove suprotnosti bilo je izvodljivo jedino kroz inventivan i kreativan pristup, zaboravljajući sve šablone i uobičajene arhitektonske prakse.

Predstavnici arhitektonskog biroa ’35-51′ iz Teherana želeli su da Vanoosh vila bude nadahnuto izveden objekat za stanovanje uz korišćenje tradicionalnog načina razmišljanja sa jedne, a strogo savremenog vokabulara sa druge strane. Ovakav pristup autori objašnjavaju ‘neophodnošću eliminisanja svih nepotrebnih elemenata arhitekture, ali ne i načina života’ što je prirodno dovelo do rigoroznog apstrahovanja arhitekture i samim tim do minimalističkog, rafiniranog prostora koji je najpreciznija formula vlasnikovog života.

Siguran i feksibilan prostor koji štiti i prilagođava se potrebama vlasnika, predstavlja viševekovnu tradiciju iranskog graditeljstva. Ovo je iskorišćeno kao osnova za kreaciju doma koji potpuno pripada svom vremenu. Pored toga, jednako značajna potka bili su i zahtevi klijenta: da se projekat ne ograniči prostorom vile, da se uvede ‘sigurna soba’ za goste i da se obezbedi neprikosnovena privatnost. Suprotno uobičajenoj praksi celovitog prostornog plana, pri kojoj je osnova objekta jedinstvena i zauzima tačno definisano mesto na parceli, vilu Vanoosh odlikuje inventivno, disperzivno rešenje organizacije prostora.

Celokupna paleta života u kući grupisana je u tri glavne funkcionalne celine – mesto za okupljanje porodice (dnevna soba), mesto za pripremu hrane (kuhinja) i mesto za spavanje (spavaća soba). Ove tri celine koncipirane su kao jedinstveni, zasebni paviljoni sa toplim međusobnim vezama – koridorima. Simbolički, oni su ujedinjeni postojanjem drvene mreže u elevaciji koja nije ravna. Njene dinamične ustalasane površine oponašaju brdoviti reljef ovog podneblja. Dok svaki od tri paviljona ima svoj jedinstven nepromenljiv vizuelni izgled sa karakterističnim vizurama i funkcionalnim markerima, koridori između njih su koncipirani tako da mogu da menjaju izgled, a time i funkciju.

Pokretni stakleni zidovi koridora mogu se ukloniti u toplijim sezonama, a u hladnijim pojačavaju osećaj izolovanosti i intime. Zahvaljujući njima objekat postaje kuća sa hiljadu lica, jer se kombinovanjem otvorenih i zatvorenih partija, u dodatnoj kombinaciji sa sezonskim izgledom dvorišta, on uvek na nov način doživljava i konzumira. S obzirom da su ovi delovi osmišljeni tako da obezbede bolju ventilaciju, oni omogućavaju severozapadnim vetrovima da hlade celu kuću tokom toplih letnjih meseci. Na kraju, arhitektonska koncepcija projekta u celini ima glavni cilj da oplemeni život u kući što većim stepenom boravka na otvorenom, a takav stil života podjednako je i savremen i ukotvljen u tradiciju.

Funkcija koridora je da obezbede dobru ventilaciju.

PROJEKAT JE KONCIPIRAN TAKO DA KORISNIKE NAVEDE DA ŠTO VIŠE VREMENA PROVEDU NAPOLJU.

Enterijer vile je maksimalno uprošćen. U prostoru se nalazi samo neophodan moblijar.

Igra oblaka na suncu

KAKO JEDNOSTAVNO ARHITEKTONSKO REŠENJE MOŽE DA ODGOVORI NA ZAHTEVE ŠTEDNJE ENERGIJE I UVEK PRISUTNE ŽELJE ZA STVARANJEM NOVIH ARHITEKTONSKIH VREDNOSTI, POKAZALI SU ARHITEKTI IZ STUDIJA OHLAB – PALOMA HERNAIZ I JAIME OLIVER OVIM OBJEKTOM SMEŠTENIM NA SUNČANOJ MAJORCI. SAMO NAIZGLED JEDNOSTAVNA KUĆA REZULTAT JE PAŽLJIVE OBRADE SVAKOG DETALJA, A GLAVNU ULOGU U NJENOM OBLIKOVNOM SCENARIJU IMALO JE – SUNCE
Čuvena Korbizjeova definicija arhitekture kao igre oblika na suncu u najboljem smislu se prepoznaje u objektu koji vam predstavljamo, čije strukturalne forme na jednostavan način u igri oblika i senki potvrđuju njen smisao. Funkcionalno ga čine četiri nepravilna kubusa razigrane forme, u kojima su smešteni uobičajeni elementi jednog domaćinstva – dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinja, spavaća soba i gostinske sobe. Oni su svi povezani, ali su i međusobno nezavisni. Svaki kubus je na kameno tlo postavljen sa drugačijom orijentacijom, prilagođenom nameni i količini neophodne svetlosti u skladu sa namenom.

Dnevni boravak je orijentisan ka jugoistoku, ka moru i vrtu, dok sa terase iznad njega pogled puca ka pučini. Kuhinja je južno orijentisana i gleda na povrtnjak, a spavaće sobe okrenute su ka istoku, ka vrtu i zamku Bellver. Veliki prozori koji uramljuju vizure ka okruženju, zajedno sa prozorima na suprotnim zidovima obezbeđuju stalno strujanje vazduha. Prozori na južnim fasadama uvučeni su u odnosu na ravan fasada dovoljno da na njih i u unutrašnji prostor pada senka kao zaštita od direktne sunčeve svetlosti tokom leta. Nasuprot tome, tokom zime obezbeđuju dovoljno svetlosti koju daje nisko zimsko sunce.
Osim orijentacijom i planiranjem otvora, pasivnu štednju energije kuća obezbeđuje i adekvatnom termoizolacijom, koja je u ovom slučaju debljine 15cm. Tako je sprečeno letnje pregrevanje, a omogućeno zadržavanje toplote u kući tokom zime. Ovakav sistem pasivne štednje omogućio je da potrebe za grejanjem tokom zime budu samo 11 Kw/m2 godišnje, dok je u regiji uobičajena potrošnja od 85 do 100 Kw/m2 godišnje. Minimum toplote koju je potrebno dodatno obezbediti dobija se od sistema podnog grejanja smeštenog samo po obimu prostorija.

Razmenjivanjem toplote obezbeđuje se prečišćavanje vazduha unutar kuće bez imalo potrošnje energije, a vodena para iz tuš kabina i ona nastala prilikom kuvanja pretvaraju se u toplotnu energiju. Snabdevanje vodom rešeno je vrlo jednostavno: zakošene krovne ravni služe za prikupljanje kišnice u dva rezervoara smeštena ispod kuće – jedan od 8 m3 u kome se sakuplja voda za sanitarnu potrošnju i koji je obezbeđen sistemom za prečišćavanje, i drugi od 40 m3 u kome se sakuplja voda za irigaciju. Zahvaljujući ovim rezervoarima, kuća je u potpunosti nezavisna kada je snabdevanje vodom u pitanju. Potrebe za toplom vodom rešene su solarnim kolektorima smeštenim na krovu objekta.

ENTERIJER PRATI MINIMALISTIČKI ARHITEKTONSKI CREDO AUTORA. ON JE JEDNOSTAVAN I OSLIKAVA OBLIKOVNE I LIKOVNE VREDNOSTI VERNAKULARNE ARHITEKTURE. TU SU DRVO, APSOLUTNA DOMINACIJA BELE BOJE, STARINSKI, VEROVATNO NASLEĐENI KOMADI NAMEŠTAJA, I NARAVNO NEZAOBILAZNE KERAMIČKE PLOČICE – ELEMENT KOJI POSEDUJE I FUNKCIONALNU I ESTETSKU VREDNOST, A KOJI ODAJE VERNOST ŠPANACA OVOM VEROVATNO NAJPOZNATIJEM TRADICIONALNOM PROIZVODU.

Upadljivi minimalizam i vernost tradicionalnim mediteranskim detaljima kao što su kamen i terasaste baštice.

Energetski bilans je pokazao da je već tokom prve zime kuća opravdala sve zahteve po pitanju štednje energije. Spoljašnja temperatura bila je od 5 do 15 stepeni Celzijusovih, a unutrašnja je varirala od 21 do 24 stepena, što znači da nikakvo dodatno zagrevanje nije bilo neophodno. Za objekat može da se kaže da je u energetskom smislu, za potrebe grejanja kao i ukupno korišćenje vode, 100% samoodrživ.// ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No27

Energetski neutralna kuća 2.0

NAKON USPEŠNE REALIZACIJE ENERGETSKI EFIKASNE KUĆE 1.0 U AMSTERDAMSKOM NASELJU STEIGEREILAND, ARHITEKTONSKI BIRO FARO NAPRAVIO JE UNAPREĐENU, DRUGU VERZIJU ISTE KUĆE. NOVA KUĆA, NAZVANA 2.0, ENERGETSKI JE NEUTRALNA I SAGRAĐENA PO PRINCIPU CRADLE-TO-CRADLE.
U pogledu energetske efikasnosti, kuća je pravljena po pasivnim standardima, pa je emisija ugljendioksida smanjena za 95-100%. Nivo pasivne kuće je u ovom slučaju postignut trostrukim zastakljenjem, toplotnom izolacijom od bioloških materijala debljine 30 cm, kao i izolacijom od aerogela, zatim potpunim zaptivanjem svih mogućih toplotnih mostova (čak su i vrata za mačku izolovana i zaptivena), i upotrebom izmenjivača tolote. Svi izolacioni materijali su organski. Termička masa je postignuta malterisanjem pojedinih zidova glinom.
Integrisane vakuumske cevi u delu fasadnog venca sakupljaju toplotnu energiju za pripremanje tople vode, a pomoću 10 m2 vakuumskih kolektora, koji zadovoljavaju potrebe domaćinstva. Vetrenjača i fotonaponske ćelije, postavljeni na krovu, proizvode električnu energiju koja pokriva uobičajene potrebe korisnika.

Električna energije se proizvodi kada ima dovoljno vetra i sunca, i može se koristiti neposredno u kući. Višak energije se predaje elektrodistributivnoj mreži, odakle se kasnije, u danima bez dovoljno sunca ili bez vetra, može ponovo preuzeti. U tom slučaju mreža služi kao neka vrsta amortizera koji ravnomerno raspoređuje energiju tokom čitave godine. Sva prikupljena energija i tehnička voda skladište se na više mesta. Rezervoar zapremine 2 m3 služi za skladištenje energije, a za čuvanje sanitarne vode namenjen je bojler od 300 litara. Kišnica se sakuplja u rezervoaru u vrtu i služi kao sanitarna voda za toalete.
Toplotni sistem u kombinaciji sa trostrukim staklom obezbeđuje visok komfor u unutrašnjem prostoru. Veliki otvori na fasadi omogućavaju zagrevanje pomoću sunčeve energije, a podzemni toplotni razvod služi za zagrevanje vazduha tokom zime, odnosno – za hlađenje tokom leta. S obzirom na to da je kuća odlično izolovana, dodatno zagrevanje najčešće nije potrebno. U slučaju da je nepohodno povećati temperaturu u kući, za grejanje se koristi peć na pelet, koja se nalazi u dnevnom boravku. Snabdevanje vazduhom se obavlja direktno spolja, ali uz prethodno zagrevanje pomoću izmenjivača toplote.

ENTERIJER KUĆE JE UREĐEN U SKLADU SA ČITAVOM IDEJOM O ODRŽIVOSTI, OD PRIRODNIH MATERIJALA I BEZ NEPOTREBNIH UKRASA.

Arhitektonsko oblikovanje kuće urađeno je po sličnom principu gradnje, poput tipičnih amsterdamskih kuća u nizu. Volumen je definisan veličinom parcele i visinom susednih objekata, tako da je, poštujući ta pravila, sagrađena kuća koja se odlično uklapa u ulični niz. Spratovi su ostali istih visina, izuzev pojedinih delova koji su promenjeni, kao što je viseći dnevni boravak. Fasadna obloga je napravljena od spaljenog drveta. Spaljivanje površine drvenih dasaka je stara japanska tehnika, kojom se drvo prirodnim putem štiti od truljenja i insekata. Spoljašnji ugljenisani sloj služi kao zaštita, pa nije potrebno dodatno farbanje i lakiranje.// ekMILICA SAMARDŽIĆ – Više u EKO KUĆI No03

Dnevni boravak je oslonjen na ogromno stablo drveta, postavljeno horizontalno i učvršćeno zategama. Stablo drveta doneto je sa jednog od amsterdamskih kanala, gde je moralo da bude posečeno radi uređenja keja.

Kuća svetlosti

HOLISTIČKI PRISTUP PROJEKTOVANJU I IZGRADNJI OVE KUĆE OVENČAN JE BROJNIM NAGRADAMA I PRIZNANJIMA. “OVA KUĆA PREDVIĐA FUNKCIONISANJE ZGRADA U BUDUĆNOSTI” – KAŽE JURI TROJ. NAKON TRIDESET GODINA UPOTREBE, EKOLOŠKI TRAG BIĆE NEUTRALISAN, A NJENO DALJE KORIŠĆENJE NEĆE IMATI NEGATIVNE POSLEDICE PO PRIRODNU SREDINU.
Vizija stvaranja klimatski neutralnih zgrada, sa visokim stepenom komfora stanovanja, pokrenula je projekat MODEL HOME 2020 pod vođstvom kompanije Velux. U cilju razvoja održivih zgrada – zgrada budućnosti, u periodu od 2009. do 2011. godine sagrađeno je šest eksperimentalnih demonstracionih kuća, na šest različitih lokacija u pet različitih zemalja. Ove kuće treba da odgovore na vizije i tri glavna principa projekta MODEL HOME 2020 – energetski efikasno projektovanje, visoki stepen komfora stanovanja i minimalani uticaj na životnu okolinu. Takođe, kroz projekat je stavljena u prvi plan veza objekata sa različitim klimatskim, kulturnim i arhitektonskim uslovima u zemljama u kojima su sagrađeni.

U mestu Pressbaum kod Beča, u šumskoplaninskom regionu, sagrađena je Kuća svetlosti, kao treća po redu iz projekta MODEL HOME 2020 i prva CO2 neutralna kuća u Austriji, uzbudljive i privlačne arhitekture, sa naglašenim kosim krovom. Pri projektovanju kuće osnovni izazov je bio naći ravnotežu između energetski efikasne arhitekture i arhitekture koja unutrašnjosti kuće daje maksimum dnevnog svetla i sunčeve energije.
Autori Kuće svetlosti su arhitekte Matijas Hejn i Juri Troj, pobednici pozivnog konkursa, izabranih između devet mladih i perspektivnih austrijskih arhitekata poznatih po već uspešnim projektima i realizovanim objektima.

Parcela je veoma uska i dugačka, sa dvostrano strmim padom terena, limitirana sa dveju strana već sagrađenim objektima, a sa predivnim pogledom na šumu i jezero Weinerwaldsee.
Jedna od specifičnosti kuće je i jugozapadno orijentisan visokokvalitetan atrijum, okružen kuhinjom, trpezarijom i dnevnim boravkom, koji – osim obilja prirodne svetlosti tokom celog dana – omogućava i pasivne solarne dobitke toplote kroz vertikalne staklene stene. Dnevni boravak i trpezarija imaju visoko postavljene krovne prozore, koji putem interesantno osmišljenih tunela usmeravaju dnevnu svetlost u centar prostorije, a fasadni prozori omogućavaju veličanstvene poglede na okolinu i maksimalan pasivan zahvat sunčeve energije. U okviru severoistočnog zida u dnevnom boravku, koji prvenstveno služi za akumulaciju energije, nalazi se niša za sedenje i čitanje, iz koje se uživa u panoramskom pogledu na jezero. U potkrovlju se nalaze tri spavaće sobe i dva kupatila, sa centralnim hodnikom, koji je ujedno i veliki prostor za igru dece. Roditeljska soba prima jutarnje svetlo preko atrijuma, na koji su istovremeno mogući pogledi iz više prostorija. Podrum se može koristiti kao poslovni prostor ili mali odvojeni stan.

Najmarkantniji deo kuće je krov, koji je u odnosu na jugozapadnu fasadu isturen za jedan metar, i na taj način skriva neatraktivnu susednu kuću, a krovne prozore transformiše u svetlosne tunele, koji sunce i nebo “dovode” u dnevni boravak.
Projekat je sa posebnom pažnjom osmišljen u segmentu ekologije, s obzirom na drvenu konstrukciju, drvenu unutrašnju i spoljnu oblogu, na upotrebu ekobetona, toplotne izolacije bazirane na ovčijoj vuni, kao i mnogih sličnih, ekološki osmišljenih detalja.// ekLJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No03

Tipovi kuća i upotreba ekoloških materijala u narodnom graditeljstvu

BIOKLIMATSKI ASPEKTI NARODNOG GRADITELJSTVA NA PROSTORIMA BIVŠE JUGOSLAVIJE VEOMA SU ZA NAS ZANIMLJIVI  I ZNAČAJNI, JER SU KLIMATSKI USLOVI U KOJIMA SU NASTAJALI OBJEKTI NARODNOG NEIMARSTVA GOTOVO ISTOVETNI SA DANAŠNJIM. UOPŠTE UZEV, POSTOJE TRI VEĆE OBLASTI KOJE SE RAZLIKUJU PO SVOJIM KLIMATSKIM ODLIKAMA – PRIMORSKA, PLANINSKA I PANONSKA.

Raznolike klimatske odlike pojedinih oblasti uslovljavaju raznolikost tipova narodnog graditeljstva. U zavisnosti od oblasti u kojoj se gradilo, kao i od vrste primenjenih materijala, može se razlikovati nekoliko tipova narodnih kuća (terminologija preuzeta od J. Cvijića, uz pridodat tip vojvođanska kuća):
1. Kamena kuća jadranskog primorja i golog karsta gradila se u predelima u kojima se oskudevalo u drvetu: severna Dalmacija, istočna Hercegovina i Crna Gora sa primorjem;
2. Dinarska brvnara je uglavnom bila pravljena od drveta. Krov joj je bio od dasaka ili šindre. Brvnara ovog tipa ima u planinskim, šumovitim predelima Bosne i zapadne Srbije, a bile su rasprostranjene i po šumovitim, karsnim predelima Like, Banije i Korduna. U Sloveniji, na dinarskoj brvnari se primećuje uticaj alpskog načina gradnje;

3. Moravsko-vardarska kuća od ćerpiča i pleteri (kod drugih autora nazivana i bondručara) ima drveni kostur ispunjen lakšim materijalom i blatom. Za ispunjavanje kostura najčešće su se koristila pritesana brvna i talpe, a u Vojvodini – trska oblepljena blatom. Kuće ovog tipa gradile su se u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji;
4. Vojvođanska ili prečanska kuća je kuća od naboja (nabijena zemlja), ponekad od ćerpiča ili pečene cigle. Ovakve su se kuće gradile u Vojvodini, Baranji i Slavoniji;
5. Tursko-istočnjačka kuća je obično bila kuća na sprat, kod koje je ovaj natkriljivao prizemlje. Pravljena je od ćerpiča ili pleteri, a uglavnom je pokrivana ćeramidom. Gornji deo ovakve kuće zove se čardak, on je u dinarskim šumovitim oblastima mogao biti od brvana. Ovakvih kuća ima u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, i u nekim delovima Makedonije (Debar, Ohrid, Kruševo i Bitolj).// ekNENAD MILORADOVIĆ – Više u EKO KUĆI No03