Klupica pufnica
Klupica Pufnica je izrađena od lameliranog jasena, bukve ili hrasta. Zaštićena je organskim uljima, kao i ostali komadi WM nameštaja. Sedalni deo je izrađen od dva međusobno povezana kruga od drveta. Na drveni deo se postavlja tapacirung u različitim bojama, što klupici daje odličnu udobnost. Visina klupice je 50 cm, a u osnovi njene dimenzije su 40 x 100 cm.
Klupica stoji na četiri oslonca, oslonci su učvršćeni drvenim šrafovima, njihovim uklanjanjem postaje potpuno demontažna. Pufnica Klupica je osvojila dve internacionalne nagrade za dizajn – European Product Design Award za 2016-2017. godinu u aprilu ove godine u Briselu, Belgija, i A’ Design Award za 2016-2017. godinu u aprilu ove godine u mestu Komo u Italiji.
Forma “van kutije“
PREVAGA BILO KOJEG OD POJMOVA – FUNKCIJA ILI FORMA, UVEK SA SOBOM NOSI ODREĐENE PROBLEME, TE JE BALANS TA DVA POJMA VEOMA VAŽAN. BITNO JE DA SE OBA POJMA MEĐUSOBNO PODRŽAVAJU I DA ČINE NERASKIDIVU CELINU.
Zaštita na radu i protivpožarna bezbednost sve više postaju važni pojmovi u poslovanju i radu u bilo kakvom obliku. Elementi i zaštitna oprema polako dobijaju oblik dizajniranih, te ono što je juče bilo nužno zlo, sada postaje lepo, i što je još bitnije, korisno. Kompanija Trezor VOLGA već duži niz godina radi u toj oblasti, sa težnjom da svima obezbedi odgovarajuću zaštitnu opremu. Pažljivo odabrani brendovi proizvođača po kriterijumima kvaliteta, efikasnosti i estetike, čine da ponuda kompanije VOLGA bude širokog spektra, izuzetnog kvaliteta i veoma elegantne dizajn crte, što je u domenu zaštitne opreme veoma važna dodatna vrednost.
Razbijanje stereotipa i izbegavanje ustaljenog načina tretiranja poslovnog prostora lepo se sagledava kroz rešenje enterijera poslovnog prostora kompanije Trezor VOLGA. Koncept poslovnog prostora je generisan kao odgovor na zahtev da se razmišlja prema modelu “van kutije” (outside the box).
Arhitekta Mladen Mladenović je pristupio zadatku projektovanja enterijera prostora sa idejom da se oprema u čijoj suštini leži pre svega smisao zaštite, sada prezentuje na način gde se uz pojam zaštite lagano provlači i pojam lepog. Težnja je čak bila i da se ide do toga da se pojam lepog po važnosti izjednači sa pojmom efikasnosti zaštite, bez namere da se i jedan od ta dva akcentuje previše. Prevaga bilo kojeg od pojmova, FUNKCIJA (ovde – zaštita) ili FORMA (lepo), uvek sa sobom nosi određene probleme, te je balans ta dva pojma veoma važan. Bitno je da se ova dva pojma međusobno podržavaju i da čine neraskidivu celinu.
IZLOŽBENI PROSTOR
Elegantno definisana ulazna zona sa prijemnim delom i izložbenim zidom u okviru dva konstruktivna stuba postaju izraženi elementi prvog utiska. Stameno definisane police odražavaju stabilnost, iako su sopstvenom formom zaigrane i lepršave oko jakih i nepomerljivih konstruktivnih elemenata samog prostora. Ideja je da se ozbiljnost strukture, nasleđa, tradicije kao i stabilnost kompanije poveže sa činjenicom da se radi o modernoj kompaniji koja svoje poslovanje prilagođava potrebama korisnika. Otvoreni prostor se širi ka delu fasade gde se sve linije prostora enterijera karakterišu elipsom, koja je svakako neizbežan deo samog objekta. Motiv sa plafona prelazi na fasadu i obrnuto, i time se zatečeno čini kao da je bilo planirano i unapred smišljeno, iako realna situacija nije bila takva.
Kancelarije zaposlenih u administraciji su zatvorenog plana. Ipak, rešenjem koje je predvidelo postavljanje staklenih pregrada, zatvorene kancelarije postale su vizuelno otvorene, te se iz svake pozicije posmatranja ne gubi smisao čitanja gabarita prostora. Kreiranje kolorita prostora je išlo čak do odabira sitnog kancelarijskog materijala, gde je svaki element uklapan sa ambijentom u kom se nalazi.// Više u EKO KUĆI No10
Rajačke Pivnice
LEPOTA ARHITEKTURE REFLEKSIJA JE KONTEKSTA, KAO ŠTO JE VINSKI BUKE ODRAZ SPECIFIČNOSTI OKRUŽENJA. ZBOG SVOJE GROZDASTE STRUKTURE, RAJAČKE PIVNICE SU ČESTO POREĐENE SA SPONTANO NASTALIM GRADOVIMA-TVRĐAVAMA, IZ ČEGA SE MOŽE IZVUĆI PARALELA DA JE POJAVA KONCENTRISANJA GRADSKOG TKIVA, NEKADA DIKTIRANA POTREBOM ZA SIGURNOŠĆU. RAJAČKE PIVNICE SE NALAZE NA BRDU IZNAD SELA, NA ZARAVNI JUGOISTOČNE EKSPOZICIJE, KOJA JE “ŠTITASTO” OKRUŽENA VINOGRADIMA.
Umnogim našim krajevima, veličina i broj privrednih objekata oduvek su zavisili od imovinskog stanja domaćinstva, geografske sredine i raznovrsnosti ekonomije. U naseljima Negotinske Krajine, koja su se isključivo bavila vinogradarstvom, u skladu sa njihovim imovinskim stanjem, javljaju se čitave skupine pivnica – tzv. vinska naselja.
U selima kao što su Rajac, Rogljevo i Smedovac počeli su veoma rano da se bave vinogradarstvom, a pošto su prirodne karakteristike Negotinske Krajine gotovo predodređene za gajenje vinove loze, ova su naselja postala znatno bogatija u odnosu na ostala u ovoj oblasti.
Rajačke pivnice se nalaze na brdu iznad sela, na zaravni jugoistočne ekspozicije, koja je “štitasto” okružena vinogradima. Ovo je od naročitog značaja, jer su pomenute zaravni preko celog dana izložene suncu, zbog čega grožđe iz ovih vinograda sadrži visok procenat šećera, koji omogućava proizvodnju kvalitetnog, ekološkog vina.
Izdvajanje pivnica izvan sela bilo je od višestrukog značaja za razvoj: a) izdvojenost u odnosu na naselje i druge ekonomske objekte uslovljena je higijenskim razlozima i time što je vino veoma podložno uticajima, prvenstveno mirisima iz okoline; b) blizina vinograda je neophodna zbog brzine i kvaliteta odvijanja tehnološkog procesa (prerada i početak vrenja).
Grupisanje pivnica u posebne celine i njihovo postepeno progušćavanje bilo je uslovljeno brojnim faktorima, od kojih su neki i danas veoma aktuelni: a) pivnice su velikim delom postavljane u “okrajke” vinogradskih parcela, kako bi se one maksimalno iskoristile za uzgajanje loze; b) grupisanje objekata u “grozdaste” strukture smatra se opravdanim sa gledišta čuvanja vina i vinograda od kradljivaca, te se često smatra da je angažovanje jednog čuvara po naselju sasvim dovoljno; c) zgusnutost, kao i kamena obrada pivnica odgovaraju održanju specifične temperature i adekvatnog mikroklimata.// ekĐORĐE ALFIREVIĆ – Više u EKO KUĆI No03
Karakterističan ambijent
Novija rekonstrukcija pivnice
Drvengrad etno selo Emira Kusturice
Drvengrad je filmsko etno selo u Mokroj Gori koje je reditelj Emir Kusturica izgradio na brdu Mećavnik. Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovaj Kusturičin neimarski poduhvat proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u poslednje tri godine u Evropi.
Drvengrad (nem. Küstendorf; Kustendorf ), etno selo na razmeđi Zlatibora i Tare nalazi se na brdu Mećavnik. Brdo je Kusturicu opčinilo dok je na Mokroj Gori snimao film “Život je čudo”, čija je premijera i održana u tada tek sagrađenom drvenom gradiću na Mećavniku. Mećavnik nadvisuje selo Mokra Gora i visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom Jatare kroz koju prolazi pruga uskog koloseka, čuvena “Šarganska osmica”. Selo je sagrađeno u obličju i strukturi grada, u obliku pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu crkvu, sa drvenim krovom. Crkva je građena po ugledu na ruske crkve brvnare i posvećena je Svetom Savi. U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima, opkoljen brvnarama. Brvnare su prenete iz sela Srbije i Bosne ili građene po uzoru na njih. “Na ovom terenu je u novije doba izbegavano stanovanje na temelju tradicije. Onda je priroda zavrtela krug i ustanovila da je od svih materijala koje je čovek koristio kroz vekove najbolji onaj prirodni. Ima najmanje radijacije, najzdraviji je.
Obnovljeno je sve što je vredno u toj tradiciji, a to su stare drvene kuće, koje su renovirane iznutra, a koje mogu trajati još 100 godina. S jedne strane obnovio sam tradiciju, a s druge strane ispunio estetsko-zaštitarske zahteve i po novoj ideologiji opstanka prirode i po svojim privatnim idejama integrisao vrhunski izraz iskustva”, kaže Kusturica. U svakoj od ovih brvnara smešteni su sadržaji karakteristični za grad: galerija slika, biblioteka, bioskop Underground, poslastičarnica sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica izrađevina narodne radinosti iz ovog kraja… Ideja o Drvengradu rasla je stihijski, bez plana. Kusturica je najpre kupio jednu brvnaru, zatim izgradio još jednu kuću, pa pomislio kako bi dobro došla i ulica. Posle ulice i cela padina. U pogon je pušteno i grejanje na pelet, što je još jedan od rezultata bavljenja prirodom. Pelet je napravljen od prirodne, obnovljive materije, koja minimalno zagađuje okolinu.
Inače, poslednjih godina živopisni krug oko Šargana postao je pravi turistički biser Srbije. Mokru Goru poseti oko 200.000 turista godišnje, koji se oduševljavaju, kako prirodom Srbije, tako i etno gradom poznatog umetnika. Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovaj Kusturičin neimarski poduhvat proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u poslednje tri godine u Evropi.
GLAVNA KUĆA UJEDNO I KUSTURIČIN DOM NAPRAVLJENA JE OD BRVANA ZLATIBORSKIH, TARSKIH I ŠARGANSKIH ČETINARA. KUĆA SA SVOJIM FUNKCIONALNIM I ARHITEKTONSKIM KARAKTERISTIKAMA SE LEPO VEŽE NA TRADICIJU NARODNOG NEIMARSTVA.
Za ovo etno selo se s pravom može reći da se po mnogo čemu razlikuje od brojnih turističkih destinacija u Srbiji ove vrste. Duh ovog malog grada veoma dobro opisuju reči njegovog osnivača i vlasnika: “Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad!”// Više u EKO KUĆI No01
