Search
Close this search box.

Urbana pešačka oaza

NASUPROT CENTRU MADRIDA, KOJI JE  ’GRAD AUTOMOBILA’ NA JEDNOM NJEGOVOM RUBU STVOREN JE NOVI URBANI BLOK PO MERI ČOVEKA. ARHITEKTI SU NAPRAVILI SJAJAN KOMPROMIS IZMEĐU JEDNOPORODIČNOG STANOVANJA I ŽIVOTA U KOLEKTIVU.
Novoizgrađeni stambeni kompleks Caledonia živi svoj mladi život na rubu prestonice Španije, u oblasti Somosaguas. Nadomak centru Madrida, udaljena od agresivne i prenaglašene arhitekture ovog grada opterećenog saobraćajem, što je jedna od bitnih karakteristika svih svetskih metropola današnjice, leži urbana pešačka oaza, osmišljena i precizno isprojektovana od strane brazilskog arhitektonskog studija mk27. Zbog velike gustine naseljenosti samog Madrida, kao i potrebe za izgradnjom velikog broja stambenih objekata na maloj jedinici površine, arhitekti su svojim meta-projektom uspeli da udvostruče gustinu naseljenosti ovog urbanog bloka ne ugrožavajući kvalitet života ljudi. Naprotiv, čak su ga unapredili.
Autori su svojim dizajnom stvorili prototip za program koji dalje može da raste, da se razvija, širi, menja i napreduje, model primenljiv na bilo koju urbanu parcelu u bilo kom gradu. Stambeni blok čine 21 jedinstvena stambena jedinica, nelinearno raspoređana po bloku. Svaka stambena jedinica pripada jednoj od četiri osnovne kategorije kuća, klasifikovanih po veličini (S, M, L, XL), u rasponu od 94 do 230 m2.

ŽIVOT I ARHITEKTURA PO MERI ČOVEKA
Zahvaljujući umešnosti arhitekata i izmeštanju kolskog saobraćaja iz partera u podzemlje, stvaranjem podzemne garaže, parteru je omogućeno neometano disanje, a time ni pešačko kretanje nije ni najmanje ugroženo. Ova urbana pešačka oaza na rubu Madrida sastoji se iz mnoštva čovekomernih prostora koji kadriraju vizure, a konstantno smenjivanje vizura podstiče stalno kretanje čoveka kroz prostor. Ovakavi prostori bez automobila obiluju čulnim utiscima i podstiču kvalitetan život ljudi u njemu, aktivirajući susede i pospešujući njihove međusobne kontakte. Stvorena je mogućnost prenošenja i protoka vibracija kroz prostor – ljudskih glasova, nadražaja iz prirode, mirisa cveća i ostalog rastinja, šuma vode, koraka, pucketanja i škripe materijala. Svaki deo ovog urbanog pejzaža je prostor pogodan za stvaranje novih različitih doživljaja i čulnih percepcija.

Nasuprot centru Madrida, ’carstvu automobila’, na jednom njegovom rubu stvoren je ovaj urbani blok po meri čoveka, što se ogleda ne samo u odsustvu automobila, već i čovekomernim dimenzijama prostora i arhitekture, u prisustvu intimnih i toplih prostora i ambijenata koji podstiču susrete i čulne doživljaje.
Slobodne parterne zone naglašavaju polaritet između stambenog i javnog, odnosno zatvorenog i otvorenog prostora, gde srećemo život koji se dešava napolju. Pešaci prolaze i imaju vremena da uživaju u velikim i malim doživljajima na svom putu.

AUTORI SU SVOJIM DIZAJNOM STVORILI PROTOTIP ZA PROGRAM KOJI DALJE MOŽE DA RASTE, DA SE RAZVIJA, ŠIRI, MENJA I NAPREDUJE, MODEL PRIMENLJIV NA BILO KOJU URBANU PARCELU U BILO KOM GRADU.

Arhitekti su napravili sjajan kompromis između jednoporodičnog stanovanja i života u kolektivu. Postignuta je visoka privatnost života pojedinca – stambeni prostori su intimizirani uvođenjem ograda i privatnih bašti i otvaranjem fasade ka bašti, a zatvaranjem ka ulici. Sa druge strane, javni prostori unutar bloka podstiču međuljudske kontakte, pozivajući na druženje suseda.// ek MILICA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Urbana pešačka oaza

NASUPROT CENTRU MADRIDA, KOJI JE  ’GRAD AUTOMOBILA’ NA JEDNOM NJEGOVOM RUBU STVOREN JE NOVI URBANI BLOK PO MERI ČOVEKA. ARHITEKTI SU NAPRAVILI SJAJAN KOMPROMIS IZMEĐU JEDNOPORODIČNOG STANOVANJA I ŽIVOTA U KOLEKTIVU.
Novoizgrađeni stambeni kompleks Caledonia živi svoj mladi život na rubu prestonice Španije, u oblasti Somosaguas. Nadomak centru Madrida, udaljena od agresivne i prenaglašene arhitekture ovog grada opterećenog saobraćajem, što je jedna od bitnih karakteristika svih svetskih metropola današnjice, leži urbana pešačka oaza, osmišljena i precizno isprojektovana od strane brazilskog arhitektonskog studija mk27. Zbog velike gustine naseljenosti samog Madrida, kao i potrebe za izgradnjom velikog broja stambenih objekata na maloj jedinici površine, arhitekti su svojim meta-projektom uspeli da udvostruče gustinu naseljenosti ovog urbanog bloka ne ugrožavajući kvalitet života ljudi. Naprotiv, čak su ga unapredili.
Autori su svojim dizajnom stvorili prototip za program koji dalje može da raste, da se razvija, širi, menja i napreduje, model primenljiv na bilo koju urbanu parcelu u bilo kom gradu. Stambeni blok čine 21 jedinstvena stambena jedinica, nelinearno raspoređana po bloku. Svaka stambena jedinica pripada jednoj od četiri osnovne kategorije kuća, klasifikovanih po veličini (S, M, L, XL), u rasponu od 94 do 230 m2.

ŽIVOT I ARHITEKTURA PO MERI ČOVEKA
Zahvaljujući umešnosti arhitekata i izmeštanju kolskog saobraćaja iz partera u podzemlje, stvaranjem podzemne garaže, parteru je omogućeno neometano disanje, a time ni pešačko kretanje nije ni najmanje ugroženo. Ova urbana pešačka oaza na rubu Madrida sastoji se iz mnoštva čovekomernih prostora koji kadriraju vizure, a konstantno smenjivanje vizura podstiče stalno kretanje čoveka kroz prostor. Ovakavi prostori bez automobila obiluju čulnim utiscima i podstiču kvalitetan život ljudi u njemu, aktivirajući susede i pospešujući njihove međusobne kontakte. Stvorena je mogućnost prenošenja i protoka vibracija kroz prostor – ljudskih glasova, nadražaja iz prirode, mirisa cveća i ostalog rastinja, šuma vode, koraka, pucketanja i škripe materijala. Svaki deo ovog urbanog pejzaža je prostor pogodan za stvaranje novih različitih doživljaja i čulnih percepcija. Nasuprot centru Madrida, ’carstvu automobila’, na jednom njegovom rubu stvoren je ovaj urbani blok po meri čoveka, što se ogleda ne samo u odsustvu automobila, već i čovekomernim dimenzijama prostora i arhitekture, u prisustvu intimnih i toplih prostora i ambijenata koji podstiču susrete i čulne doživljaje.

Slobodne parterne zone naglašavaju polaritet između stambenog i javnog, odnosno zatvorenog i otvorenog prostora, gde srećemo život koji se dešava napolju. Pešaci prolaze i imaju vremena da uživaju u velikim i malim doživljajima na svom putu.
PRINCIPI JEDNOPORODIČNOG I VIŠEPORODIČNOG STANOVANJA
Arhitekti su napravili sjajan kompromis između jednoporodičnog stanovanja i života u kolektivu. Postignuta je visoka privatnost života pojedinca – stambeni prostori su intimizirani uvođenjem ograda i privatnih bašti i otvaranjem fasade ka bašti, a zatvaranjem ka ulici. Sa druge strane, javni prostori unutar bloka podstiču međuljudske kontakte, pozivajući na druženje suseda. U ovu svrhu su projektovane mnogobrojne staze, platoi, parkovi i bazeni. Privatni prostori se prelivaju u javne, i obrnuto, te je fizička granica samo formalno definisana. Dobrobiti oba vida stanovanja ovde su prisutne. Projekat je uspeo u svojoj nameri maksimiziranja kolektivnog života u gradu.

AUTORI SU SVOJIM DIZAJNOM STVORILI PROTOTIP ZA PROGRAM KOJI DALJE MOŽE DA RASTE, DA SE RAZVIJA, ŠIRI, MENJA I NAPREDUJE, MODEL PRIMENLJIV NA BILO KOJU URBANU PARCELU U BILO KOM GRADU.

TKANJE U PARTERU
Objekti su sasvim jednostavne, skromne i svedene forme, zasnovani na ortogonalnim belim kubusima sa izrezanim otvorima. Projektni zadatak zahtevao je da se arhitektura izgradi od industrijskih proizvoda dostupnih na evrposkom tržištu. Svedenost i jednostavnost ogleda se i u koloritu: bela boja objekata u kombinaciji sa svetlom bojom drveta ograde i parternog popločanja. Zelenilo i biljke posađene u vrtovima, zajedno sa vodenim površinama, svojim tonovima upotpunjuju paletu ovog urbanog pejzaža, dajući mu notu svežine i živosti.// ek MILICA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No28

Javni prostori koji podstiču susrete koji podstiču susrete

Skromne i svedene forme zasnovane na ortogonalnim belim kubusima sa izrezanim otvorima.

Igra oblaka na suncu

KAKO JEDNOSTAVNO ARHITEKTONSKO REŠENJE MOŽE DA ODGOVORI NA ZAHTEVE ŠTEDNJE ENERGIJE I UVEK PRISUTNE ŽELJE ZA STVARANJEM NOVIH ARHITEKTONSKIH VREDNOSTI, POKAZALI SU ARHITEKTI IZ STUDIJA OHLAB – PALOMA HERNAIZ I JAIME OLIVER OVIM OBJEKTOM SMEŠTENIM NA SUNČANOJ MAJORCI. SAMO NAIZGLED JEDNOSTAVNA KUĆA REZULTAT JE PAŽLJIVE OBRADE SVAKOG DETALJA, A GLAVNU ULOGU U NJENOM OBLIKOVNOM SCENARIJU IMALO JE – SUNCE
Čuvena Korbizjeova definicija arhitekture kao igre oblika na suncu u najboljem smislu se prepoznaje u objektu koji vam predstavljamo, čije strukturalne forme na jednostavan način u igri oblika i senki potvrđuju njen smisao. Funkcionalno ga čine četiri nepravilna kubusa razigrane forme, u kojima su smešteni uobičajeni elementi jednog domaćinstva – dnevni boravak sa trpezarijom, kuhinja, spavaća soba i gostinske sobe. Oni su svi povezani, ali su i međusobno nezavisni. Svaki kubus je na kameno tlo postavljen sa drugačijom orijentacijom, prilagođenom nameni i količini neophodne svetlosti u skladu sa namenom.

Dnevni boravak je orijentisan ka jugoistoku, ka moru i vrtu, dok sa terase iznad njega pogled puca ka pučini. Kuhinja je južno orijentisana i gleda na povrtnjak, a spavaće sobe okrenute su ka istoku, ka vrtu i zamku Bellver. Veliki prozori koji uramljuju vizure ka okruženju, zajedno sa prozorima na suprotnim zidovima obezbeđuju stalno strujanje vazduha. Prozori na južnim fasadama uvučeni su u odnosu na ravan fasada dovoljno da na njih i u unutrašnji prostor pada senka kao zaštita od direktne sunčeve svetlosti tokom leta. Nasuprot tome, tokom zime obezbeđuju dovoljno svetlosti koju daje nisko zimsko sunce.
Osim orijentacijom i planiranjem otvora, pasivnu štednju energije kuća obezbeđuje i adekvatnom termoizolacijom, koja je u ovom slučaju debljine 15cm. Tako je sprečeno letnje pregrevanje, a omogućeno zadržavanje toplote u kući tokom zime. Ovakav sistem pasivne štednje omogućio je da potrebe za grejanjem tokom zime budu samo 11 Kw/m2 godišnje, dok je u regiji uobičajena potrošnja od 85 do 100 Kw/m2 godišnje. Minimum toplote koju je potrebno dodatno obezbediti dobija se od sistema podnog grejanja smeštenog samo po obimu prostorija.

Razmenjivanjem toplote obezbeđuje se prečišćavanje vazduha unutar kuće bez imalo potrošnje energije, a vodena para iz tuš kabina i ona nastala prilikom kuvanja pretvaraju se u toplotnu energiju. Snabdevanje vodom rešeno je vrlo jednostavno: zakošene krovne ravni služe za prikupljanje kišnice u dva rezervoara smeštena ispod kuće – jedan od 8 m3 u kome se sakuplja voda za sanitarnu potrošnju i koji je obezbeđen sistemom za prečišćavanje, i drugi od 40 m3 u kome se sakuplja voda za irigaciju. Zahvaljujući ovim rezervoarima, kuća je u potpunosti nezavisna kada je snabdevanje vodom u pitanju. Potrebe za toplom vodom rešene su solarnim kolektorima smeštenim na krovu objekta.

ENTERIJER PRATI MINIMALISTIČKI ARHITEKTONSKI CREDO AUTORA. ON JE JEDNOSTAVAN I OSLIKAVA OBLIKOVNE I LIKOVNE VREDNOSTI VERNAKULARNE ARHITEKTURE. TU SU DRVO, APSOLUTNA DOMINACIJA BELE BOJE, STARINSKI, VEROVATNO NASLEĐENI KOMADI NAMEŠTAJA, I NARAVNO NEZAOBILAZNE KERAMIČKE PLOČICE – ELEMENT KOJI POSEDUJE I FUNKCIONALNU I ESTETSKU VREDNOST, A KOJI ODAJE VERNOST ŠPANACA OVOM VEROVATNO NAJPOZNATIJEM TRADICIONALNOM PROIZVODU.

Upadljivi minimalizam i vernost tradicionalnim mediteranskim detaljima kao što su kamen i terasaste baštice.

Energetski bilans je pokazao da je već tokom prve zime kuća opravdala sve zahteve po pitanju štednje energije. Spoljašnja temperatura bila je od 5 do 15 stepeni Celzijusovih, a unutrašnja je varirala od 21 do 24 stepena, što znači da nikakvo dodatno zagrevanje nije bilo neophodno. Za objekat može da se kaže da je u energetskom smislu, za potrebe grejanja kao i ukupno korišćenje vode, 100% samoodrživ.// ek JELENA BLAGOJEVIĆ – Više u EKO KUĆI No27

Život u pećini

NEKADA KORIŠĆENA KAO MALA SKLONIŠTA ZA ČUVARE STOKE, UDUBLJENJA U STENI – PEĆINE, NASTALA KAO POSLEDICA VAĐENJA KAMENA, DANAS FORMIRAJU PROSTOR VELIKOG PRIRODNOG I MATERIJALNOG BOGATSTVA KOJI PREUZIMA ULOGU RURALNOG SMEŠTAJA I PRATEĆIH SEOSKIH AKTIVNOSTI.
Imanje Cuevas del Pino nalazi se u podnožju Sijera Morene, na krečnjačkom terenu koji se postepeno spušta i čije su karbonatne stene nastale kao posledica različitih geomorfoloških procesa karakterističnih za tu oblast. Pećine su nastale kao posledica vađenja kamena koji se isporučivao španskom gradu Kordobi.
Nekada korišćena kao mala skloništa za čuvare stoke, ova udubljenja u steni danas formiraju prostor ruralnog smeštaja i pratećih seoskih aktivnosti. Postojeći zidovi zajedno sa stenom ograđuju i definišu površinu od velikog prostornog i materijalnog bogatstva, te je iz tog razloga prilikom projektovanja fokus postavljen na tečan i kontinualan dijalog između postojećeg stanja i nove arhitekture, uz ukazivanje velikog poštovanja prema zatečenoj prirodi.

U okviru ovog dijaloga, stvoren je novi prostorni doživljaj koji vrednuje tektonsku prirodu lokacije kroz primenu novih arhitektonskih elemenata: čisti i jednostavni volumeni, svetle i prostrane površine, upotreba kamenog materijala za podove, stakleni otvori na jugu koji omogućavaju maksimalan prodor prirodne svetlosti i zanatski drveni nameštaj koji daje toplinu ovoj kući u pećini.
Fasada kuće spojena je sa nizom vernakularnih struktura ukorenjenih u tradicionalni život na farmi, koje se mogu naći na preko 3.000 m2 okućnice, u okviru 23 hektara imanja na kome se lokalno stanovništvo bavi ekološkom poljoprivredom, uzgajanjem repe, belog luka i voća različitih autohtonih sorti. Staza ispred kuće vodi do terase koja nas uvlači u pećinu i boravak u unutrašnjosti zemlje.

Jednokrako stepenište vodi do nivoa sa koga se može sagledati celokupan ambijent i uživati u prirodnim bogatstvima. Poput predgovora samoj pećini, ovaj uvodni prostor dobija poseban značaj u ulozi spone između eksterijera i enterijera, ukazujući na kontrast između snage kamena i lakoće jednostavne i diskretne arhitekture koja se prilagođava postojećoj ošupljenoj strukturi, koja pruža unutrašnji zaklon i utočište.

Elementi enterijera urezani u postojeću strukturu

Posebnost ove stambene pećine može se uočiti u spavaćoj sobi, gde široki otvor u fasadi upija istočno jutarnje svetlo, dok istovremeno obezbeđuje prirodnu ventilaciju i time omogućava kruženje vazduha kroz sve prostorije. U znak poštovanja prema prirodi i sa jakom svešću o visokim vrednostima zatečenog konteksta, u velikoj meri je izbegnut direktan kontakt između postojećih materijala i novododatih elemenata.// ekALEKSANDRA ĐURIĆ- Više u EKO KUĆI No 24

Vešto dizajniran nameštaj prilagođen je modernom životu u pećini.

Život u pećini

NEKADA KORIŠĆENA KAO MALA SKLONIŠTA ZA ČUVARE STOKE, UDUBLJENJA U STENI – PEĆINE, NASTALA KAO POSLEDICA VAĐENJA KAMENA, DANAS FORMIRAJU PROSTOR VELIKOG PRIRODNOG I MATERIJALNOG BOGATSTVA KOJI PREUZIMA ULOGU RURALNOG SMEŠTAJA I PRATEĆIH SEOSKIH AKTIVNOSTI.
Imanje Cuevas del Pino nalazi se u podnožju Sijera Morene, na krečnjačkom terenu koji se postepeno spušta i čije su karbonatne stene nastale kao posledica različitih geomorfoloških procesa karakterističnih za tu oblast. Pećine su nastale kao posledica vađenja kamena koji se isporučivao španskom gradu Kordobi. Nekada korišćena kao mala skloništa za čuvare stoke, ova udubljenja u steni danas formiraju prostor ruralnog smeštaja i pratećih seoskih aktivnosti. Postojeći zidovi zajedno sa stenom ograđuju i definišu površinu od velikog prostornog i materijalnog bogatstva, te je iz tog razloga prilikom projektovanja fokus postavljen na tečan i kontinualan dijalog između postojećeg stanja i nove arhitekture, uz ukazivanje velikog poštovanja prema zatečenoj prirodi.

U okviru ovog dijaloga, stvoren je novi prostorni doživljaj koji vrednuje tektonsku prirodu lokacije kroz primenu novih arhitektonskih elemenata: čisti i jednostavni volumeni, svetle i prostrane površine, upotreba kamenog materijala za podove, stakleni otvori na jugu koji omogućavaju maksimalan prodor prirodne svetlosti i zanatski drveni nameštaj koji daje toplinu ovoj kući u pećini. Jednokrako stepenište vodi do nivoa sa koga se može sagledati celokupan ambijent i uživati u prirodnim bogatstvima. Poput predgovora samoj pećini, ovaj uvodni prostor dobija poseban značaj u ulozi spone između eksterijera i enterijera, ukazujući na kontrast između snage kamena i lakoće jednostavne i diskretne arhitekture koja se prilagođava postojećoj ošupljenoj strukturi, koja pruža unutrašnji zaklon i utočište.

Jednokrako stepenište vodi do nivoa sa koga se može sagledati celokupan ambijent i uživati u prirodnim bogatstvima. Poput predgovora samoj pećini, ovaj uvodni prostor dobija poseban značaj u ulozi spone između eksterijera i enterijera, ukazujući na kontrast između snage kamena i lakoće jednostavne i diskretne arhitekture koja se prilagođava postojećoj ošupljenoj strukturi, koja pruža unutrašnji zaklon i utočište.

OSIM ŠTO OMOGUĆAVA PRODOR PRIRODNE SVETLOSTI, UPOTREBA STAKLA U FASADNOJ OBRADI DAJE IGRU SVETLOSTI I SENKE KOJU SUNČEVI ZRACI (DANJU) I PAŽLJIVO PROJEKTOVANA RASVETA (NOĆU) CRTAJU PO NERAVNIM KAMENIM POVRŠINAMA.

Kako bi se u što manjoj meri uticalo na zidove i plafon od prirodnog kamena, projekat je osmišljen sa multifunkcionalnim podnim površinama, izrađenim od poliranog betona koji izgledom podseća na veštački kamen. One su sposobne da odgovore na različite funkcionalne potrebe i istovremeno uspostave kontinuitet između prirodnog i rukom stvorenog ambijenta. U servisnoj zoni pod se izdiže u vertikalne ravni, formira intiman ograđen prostor različitih hromatskih nijansi, i jedini je koji se razlikuje od ostatka pećine.// ekALEKSANDRA ĐURIĆ- Više u EKO KUĆI No 24

Živa enciklopedija – Palacio de Congresos

JEDAN OD PRVIH ZELENIH ZIDOVA KOJI IMITIRA EKOSISTEM OBLASTI U KOJOJ SE NALAZI I PRUŽA PROLAZNICIMA PRILIKU DA SE U KRATKOM VREMENU UPOZNAJU SA RAZNOLIKIM BILJKAMA BASKIJE.

U severnom delu Španije, u gradu Vitorija u Baskiji, nalazi se neobična zgrada Palacio de Congresos, koja dočarava jedinstveni ekosistem tog predela. Pored biljaka, zgradu krasi i neobična struktura poput rečne mreže koja se proteže duž čitave fasade, ukazujući na značaj vode za opstanak živog sveta. Zelena fasada ove zgrade predstavlja samo deo projekta Zeleni prsten, koji ima za cilj da se poveća broj zelenih površina u gradu. Kompanije Urbanarbolismo i Unusualgreen, koje se bave projektovanjem i izgradnjom zelenih krovova i vertikalnih zidova, učestovale su u ovom projektu kojim se priroda iz okoline uvukla u sam centar grada. Zamisao pejzažnih arhitekata bila je da se na malom prostoru poput fasade Palacio de Congresos prikaže čitav ekosistem Baskije i njene provincije Alave, kako bi se stanovnici i posetioci grada upoznali sa prirodom koja ih okružuje.
Za fasadu ove zgrade može se reći da je poput enciklopedije biljaka, jer je na površini od 1498 m2 posađeno preko 33.000 domaćih (autohtonih) vrsta biljaka. Pejzažni arhitekti želeli su da prikažu biljke onako kako one zaista rastu u prirodi, tako da su čitavu fasadu podelili na nekoliko celina, od kojih svaka predstavlja jedno određeno stanište. Gledano s leva na desno, fasada je pokrivena biljkama močvarnog staništa Salburua, koje se nalazi na periferiji Vitorije. Uglavnom su posađenje razne vrste višegodišnjih biljaka poput onih iz porodice trava oštrica, kao vežljika (Scirpoides holoschoenus), Cyperus longus i Carex mairii, a pored njih posađene su i perene Juncus maritimus i Juncus acutus, koje svojim izgledom podsećaju na trave.

Močvarna staništa u prirodi često smenjuju kultivisani predeli, na kojima se gaje razne povrtarske i druge kulture, što je na ovom vrtu prikazano sadnjom raznih vrsta salata. U severnom delu fasade prikazan je šumski pejzaž, tako da dominiraju žbunaste biljke poput planinske ribizle (Ribes alpinum), mukinje (Sorbus aria), belog gloga (Crataegus monogyna) i crnog trna (Prunus spinosa). U ovom delu posađene su i druge vrste koje se u prirodi javljaju u vidu žbunića ili polužbunova poput biljaka iz porodice vresova kao Erica vagan, ali i druge vrste biljaka kao Genista occidentalis, Globularia nudicaulis i Teucrium pyrenaicum.

Kako bi se u potpunosti prikazala šumska vegetacija, posađene su i niže biljke koje rastu u senci viših biljaka, odnosno drveća i žbunja. Neke od njih su razne vrste iz porodice pravih trava (Poaceace), poput Bromus erectus, zatim i biljke iz porodice pravih oštica (Cyperaceae) poput Carex humilis. U ovom vrtu napravljeno je mesta i za dve vrste drveća, evropsku bukvu (Fagus sylvatica) i tisu (Taxus baccata).

Ovo je jedan od prvih zelenih zidova koji imitira ekosistem oblasti u kojoj se nalazi, i čak 97 % vrsta prisutnih u ovom vrtu su domaće i endemske vrste Alave. Sadnja domaćih biljaka bila je najveći izazov projekta, jer se većina biljaka Vitorije adaptirala na sušne periode, i sada se bori da preživi na vlažnom supstratu vertikalne bašte. Zato su za ovaj projekat arhitekti morali da naprave male izmene u hidropon sistemu koji je primenjen u vertikalnom vrtu, kako bi se obezbedila optimalna vlažnost supstrata za rast i razvoj biljaka.//ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ – Više u EKO KUĆI No11

La Geria

UMESTO DA PROJEKTUJU PRAVOUGAONO ZDANJE SA PROPISANIM STAZAMA I KONVENCIONALNIM PROSTORIMA, AUTORI OVE BIOKLIMATSKE KUĆE OPREDELILI SU SE ZA OBJEKAT INTEGRISAN U OKOLNI TEREN, ŠTO JE NAGLAŠENO NJEGOVOM KONTINUIRANO KRIVOM SPOLJAŠNJOM FORMOM.
Život na zemlji jasno je definisan Suncem, i može se zaključiti da se kroz istoriju stepen razvijenosti jedne civilizacije umnogome merio odnosom te civilizacije prema Suncu, energiji i prirodnoj sredini. Nastankom većih naseobina polako se gubila svest o prirodnom balansu. S obzirom da zgrade danas potroše polovinu proizvedene energije koja se dobija većinom od fosilnih goriva, koja su neobnovljiva i štetna i kojih će nestati tokom ovog veka, dolazi vreme kada će se kuće sve više razmatrati kao termodinamički i ekološki, a ne samo kao građevinski objekti. Podizanjem svesti društva o humanoj i održivoj gradnji i razvojem pristupa projektovanju uz puno poštovanje bioklimatskih faktora, taj balans se ponovo može uspostaviti.
Ovaj objekat je prvonagrađeni projekat u okviru eksperimentalnog bioklimatkog naselja izvedenog iz konkursa ’’25 bioklimatskih kuća za Tenerife’’. Najrelevantni podaci o održivosti imaju veze sa projektovanjem i dizajnom pasivnih elemenata na ovoj kući, od optimalne orijentacije i južne dispozicije prostora za boravak, preko korišćenja materijala iz okruženja (grubo vulkansko kamenje, reciklirano drvo, staklo, beton, rupičasti bazaltni kamen u bašti) do brižljivo postavljene termoizolacije i hidroizolacije.

U ovoj kući ne postoje sistemi za grejanje i hlađenje jer je većim delom ukopana i termički dobro izolovana, čime je ostvaren visok termalni komfor i u letnjem i u zimskom periodu. Tome svakako doprinose i izuzetno pogodni klimatski uslovi.

INSPIRACIJA I KONSTRUKCIJA
Inspiracija za kružnu formu objekta potiče iz istraživanja bioklimatskog dizajna jedne poljoprivredne strukture u mestu Gerija, jednom od najpoznatijih na Lansaroteu, ostrvu Kanarskog arhipelaga. Ta istraživanja su usmerena na načine kako da se iskoriste ogromne površine prekrivene vulkanskim peskom (lapili), materijalom koji se nataložio posle erupcija vulkana Timanfaia. // ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No08

Kasetirana vitrina koja se nalazi na samom ulazu u kuću.

OVAJ OBJEKAT JE PRVONAGRAĐENI PROJEKAT U OKVIRU EKSPERIMENTALNOG BIOKLIMATKOG NASELJA IZVEDENOG IZ KONKURSA ’’25 BIOKLIMATSKIH KUĆA ZA TENERIFE’’.

Čvrsti zidovi od dvostrukog sloja kamena oslanjaju se direktno na podlogu, formirajući tako unutrašnju komoru ispunjenu vazduhom.

Kuća ’’El Muro’’

KUĆA ’’ZID’’, SAMOODRŽIVA BIOKLIMATSKA KUĆA, NALAZI SE NA POZNATOJ TURISTIČKOJ DESTINACIJI, U MESTU TENERIFE NA KANARSKIM OSTRVIMA. PODIGNUTA JE BLIZU OBALE MORA I PRIPADA BIOKLIMATSKOM NASELJU, JEDINSTVENOM NASELJU OVAKVE VRSTE U SVETU.
Bioklimatsko naselje se sastoji od 25 kuća zamišljenih tako da korišćenje energije za njihovo funkcionisanje bude ekološki što prihvatljivije. Visoka energetska efikasnost karakteriše materijale koji se koriste za izgradnju ovih objekata, kao i arhitektonski koncept gradnje. Naselje je zamišljeno tako da bude  potpuno čisto, zahvaljujući korišćenju obnovljivih i čistih izvora energije – vetru, vodi i suncu.
’’El muro’’ (Zid), bioklimatska kuća arhitektonskog studjia Jose Luis Rodrigues Gil, jedna je od nagrađenih kuća na konkursu. Ideja ovog projekta je da se izgradi samoodrživi objekat, dobro integrisan u pejzaž Kanarskih ostrva, koji karakteriše izuzetno kaskadno i strmo zemljište. Južno orijentisani zidovi od prirodnog kamena, bazalta, na koje se oslanja ova građevina, svetla struktura od lameliranog drveta, čelično kućište i staklena fasada, osnovni su elementi ovog objekta. Ovakav tip projekta povezuje dnevnu zonu sa eksterijerom, omogućavajući tako pasivni zahvat sunčeve energije, veliku dnevnu osvetljenost i otvorene vizure prema moru. Vertikalni klizni panoi i krovni brisoleji omogućavaju kontrolu i zaštitu objekta od prekomernog sunčevog zračenja. Iz glavnog kamenog zida, sa severne strane, nalazi se noćna zona, formirana od malih intimnih prostorija za spavanje, koje su sa spoljne strane optimalno termilki izolovane.

Upotrebom lokalnih, ekoloških materijala, smanjuje se štetan uticaj objekta na životnu sredinu, a  time i količina otpada koji se stvara. Kuća je termički izolovana, tako da eliminiše gubitke toplote ili hladnoće i smanjuje spoljnu buku. Osnova energetskog koncepta je korišćenje solarne energije.

Projekat ’’25 bioklimatskih objekata’’ je jasan primer integracije obnovljivih izvora energije u zgrade. Ovakvi projekti nam pokazuju različite opcije u okviru usmerenja na korišćenje prirodnih resursa za proizvodnju električne energije.// ek IVANA NIKOLIĆ –  Više u EKO KUĆI No 07

PROJEKAT ’’25 BIOKLIMATSKIH OBJEKATA ZA TENERIFE’’ PROISTEKAO JE IZ INTERNACIONALNOG TAKMIČENJA PROMOVISANOG OD STRANE PARLAMENTA I TEHNIČKOG INSTITUTA ZA OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE (ITER).

Ideja ovog projekta je da se izgradi samoodrživi objekat koji je integrisan u pejzaž Kanarskih ostrva.

Krov pod nagibom, ispod kojeg se nalazi veliki deo strukture objekta, definisan je sunčevim zračenjem i sadrži solarne fotonaponske panele i kolektore.

Igra volumena

JEDNOSTAVNA IGRA VOLUMENA, KOMBINOVANJE ELEMENATA SAVREMENOG DIZAJNA I UPOTREBA RAZLIČITIH VRSTA DRVETA, KROZ IGRU NIJANSI I KONTRASTA TRANSFORMIŠU OVU KUĆU U PRELEP I UDOBAN PORODIČNI DOM. KUĆA JE VEOMA SVETLA I IZGLEDA VEOMA JEDNOSTAVNO.
Kuća se nalazi na specifičnoj lokaciji koja nema direktan kontakt sa uličnim saobraćajem, u stambenoj četvrti Salinas de Oro, na severu Španije, u blizini mora. Put pokriven betonskim pločama razdvaja javnu od privatne zone i vodi do velike drvene kapije. Kroz nju se ulazi u prostrano zeleno dvorište kuće, kojim vijuga uska staza od istih betonskih ploča i mami vas da u njega zakoračite. To je divno mesto gde i odrasli i deca mogu da uživaju u omiljenim aktivnostima, izolovani od suseda. Projektovana je i izgrađena 2012.godine.
Kuća je pozicionirana na uskoj parceli trapeznog oblika, saglasno principima projektovanja energetski efikasnih zgrada. Sve sobe su direktno okrenute ka jugu da bi bile maksimalno izložene suncu, dok je severna strana upotrebljena za prirodno osvetljavanje struktura hodnika. Objekat je projektovan tako da bude funkcionalan, da se maksimalno iskoristi prirodno svetlo i da se racionalno reši odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. U prizemlju su zajedničke prostorije: dnevna soba, trpezarija i kuhinja koje su velikim kliznim staklenim vratima povezane sa južno orjentisanim dvorištem.

Kada se vrata otvore, drveni pod zajedničkih prostorija nastavlja se na pod tremova sačinjen od istih drvenih lamela, dodatnom obradom prilagođenih za spoljnu upotrebu. Tremovi su u letnjim mesecima ugodno mesto za boravak zahvaljujući zaštiti od sunca koju obezbeđuju konzolno postavljene terase sprata.

Kuća je projektovana tako da ima podrum u kome su smeštene prostorije korisne za domaćinstvo, čime se dobio veliki multifunkcionalni prostor, kao i garažu u koju se ulazi preko rampe skrivene iza objekta, sa severne strane. Zeleni krov garaže je na koti terena. // ek MARIJA VELOVIĆ- Više u EKO KUĆI No07

OBJEKAT JE PROJEKTOVAN TAKO DA BUDE FUNKCIONALAN, DA SE U NJEMU MAKSIMALNO ISKORISTI PRIRODNO SVETLO I DA SE HARMONIČNO UKLOPI U OKOLINI PROSTOR. TRPEZARIJA, PROJEKTOVANA KROZ DVE ETAŽE, ZAUZIMA CENTRALNI VOLUMEN, ZAJEDNO SA STEPENIŠTEM KOJE VODI DO SPRATA.

Igra volumena

JEDNOSTAVNA IGRA VOLUMENA, KOMBINOVANJE ELEMENATA SAVREMENOG DIZAJNA I UPOTREBA RAZLIČITIH VRSTA DRVETA, KROZ IGRU NIJANSI I KONTRASTA TRANSFORMIŠU OVU KUĆU U PRELEP I UDOBAN PORODIČNI DOM. KUĆA JE VEOMA SVETLA I IZGLEDA VEOMA JEDNOSTAVNO.

Kuća je pozicionirana na uskoj parceli trapeznog oblika, saglasno principima projektovanja energetski efikasnih zgrada. Sve sobe su direktno okrenute ka jugu da bi bile maksimalno izložene suncu, dok je severna strana upotrebljena za prirodno osvetljavanje struktura hodnika. Objekat je projektovan tako da bude funkcionalan, da se maksimalno iskoristi prirodno svetlo i da se racionalno reši odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.
U prizemlju su zajedničke prostorije: dnevna soba, trpezarija i kuhinja koje su velikim kliznim staklenim vratima povezane sa južno orjentisanim dvorištem. Kada se vrata otvore, drveni pod zajedničkih prostorija nastavlja se na pod tremova sačinjen od istih drvenih lamela, dodatnom obradom  prilagođenih za spoljnu upotrebu. Tremovi su u letnjim mesecima ugodno mesto za boravak zahvaljujući zaštiti od sunca koju obezbeđuju konzolno postavljene terase sprata.
Kuća je projektovana tako da ima podrum u kome su smeštene prostorije korisne za domaćinstvo, čime se dobio veliki multifunkcionalni prostor, kao i garažu u koju se ulazi preko rampe skrivene iza objekta, sa severne strane.

Na spratu se nalazi intimni deo kuće, centralnim volumenom vešto podeljen na dve oblasti. Dvospratne je visine i sadrži galeriju trpezarije i stepenišni prostor. U okviru ovog vazdušnog kubusa smešteno je dvokrako stepenišnte koje izlazi na spratni predprostor – degažman sa plakarima koji razdvajaju roditeljsku spavaću sobu od spavaćih soba za decu. Krajnji rezultat ovog projekta je dobro insolirana kuća jednostavne forme – niz od tri volumena u kojima su funkcionalno razmeštene prostorije sa jasnom podelom namena.

Ne samo da se arhitekta poigrao sa volumenima, već je i njegov izbor da insistira na drvenim detaljima inspirativan. Kombinacija različitih vrsta drveta na fasadi, na podovima i u enterijeru ispunjava čitav prostor, stvarajući igru nijansi i kontrasta. Sjaj stakla i plastike koja imitira staklo prožima trpezariju.  // ekMARIJA VELOVIĆ- Više u EKO KUĆI No07

JEDNOSTAVNI MATERIJALI I BOJE I U EKSTERIJERU I U ENTERIJERU  ISTIČU ČISTOTU OBLIKA.

Kuća 205

KUĆA JE POSTAVLJENA NA OGROMNU STENU, OKRUŽENA ŠUMOM, TAKO DA NJENO PRISUSTVO. U PRIRODNOM AMBIJENTU JE I NE NARUŠAVA KRAJOLIK.
Kuća 205 sagrađena je na prirodnoj kamenoj platformi, koja je iskorišćena kao mala bašta. Autorski tim HARQUITECTES, iz Španije, i vlasnici zemljišta složili su se oko toga da smanje veštačko usecanje platformi u zemljištu i da maksimalno iskoriste prirodne terase. Jedina, veštački napravljena, površina je prilazna rampa, koja dijagonalno preseca teren kako bi ga spojila sa nivoom ulice. Unutrašnji raspored kuće baziran je na linearnom nizanju prostorija, različitih dimenzija. Time se stvaraju veliki otvoreni prostori, koji doprinose harmoniji i raznovrsnosti doživljaja, tako da kuća može funkcionisati kao veliki otvoreni prostor, ili prostor izdeljen na manje celine. Debeli sloj stena i dva betonska podupirača iskorišćeni su kao temelji kuće.

Betonski podupirači odvajaju kuću od zemljišta i tako joj obezbeđuju konstantno provetravanje. Ovakav sistem, takođe, omogućava efi kasno dimenzionisanje elemenata i stvaranje velikih lukova, čime se smanjuje zapremina temelja, a geometrija podražava prirodne forme. Smanjenjem zapremine elemenata, značajno se smanjuje količina utrošenih sirovina, energije potrebne za izgradnju, kao i emisije ugljen-dioksida. Suva montaža je jednostavna, brza i podrazumeva znatno manje korišćenje vode. Sve zajedno, u velikoj meri smanjuje trošak investicije i vreme potrebno za realizaciju projekta. Lamelirano drvo je obnovljiv materijal, koji može biti demontiran i recikliran, što znači da se njegov životni ciklus zatvara. Lamelirani drveni paneli mogu da ostanu vidljivi na podovima, zidovima i plafonima.

Instalacije su skrivene i obložene gips-kartonskim pločama na zidovima ispod kojih se distribuira sistem kroz kuću. Pored toga, zidovi u polovini soba su ostali sa vidljivom drvenom strukturom. Fasade su provetrene, sa završnom obradom od četinarskog drveta. Prozori su takođe zaštićeni pokretnim drvenim kapcima. Kuća je postavljena na ogromnu stenu, okružena šumom, tako da njeno prisustvo u prirodnom ambijentu ne narušava krajolik.// Više u EKO KUĆI No01

Drvena fasadna obloga od dasaka sa jednostavnim detaljima veza.

Enterijer – panelni drveni montažni elementi karakterišu i kompletan prostor enterijera.