Mini kuća Diogen
ITALIJANSKI ARHITEKTA RENCO PIANO I NJEGOV STUDIO RAZVILI SU PROJEKAT DIOGEN ZA ŠVAJCARSKU DIZAJNERSKU KORPORACIJU VITRA. ON DANAS PREDSTAVLJA VITRIN NAJMANJI OBJEKAT – ALI NAJVEĆI PROIZVOD.
Diogen je jedinstven projekat koji je nastao u studiju poznatog svetskog arhitekte Renca Piana za renomiranog proizvođača nameštaja Vitra. Sagrađen je na brežuljku u okviru kompleksa Vitra Campus u Vajlu na Rajni, između čuvene Hercog-de Meuron kuće i Kupole. Za samog arhitektu Piana bilo je ovo ostvarenje sna o minimalističkom stanovanju, o kome je maštao još od studentskih dana. Ovom temom se ozbiljnije bavio čitavu deceniju pre nastanka konačnog projekta. Tako su u Đenovi, njegovom rodnom gradu, nastajali razni prototipovi mini-kuća, materijalizovanih najpre od šper-ploče, pa od betona, i na kraju od drveta. Kada se Vitra zainteresovala za ova Pianova istraživanja, bilo je to zato što je prepoznala nameštaj kao esencijalni deo ljudskog okruženja. Uostalom, ako pogledamo kroz istorijat razvoja dizajna nameštaja, on se oduvek kretao u smeru redefinisanja životnog prostora čoveka.
Kuća Diogen iz 2013. godine jeste rezultat trogodišnje saradnje arhitekte Piana i Vitre. On je predstavljen kako usko-stručnoj, tako i širokoj javnosti, iako ne predstavlja konačan rezultat projekta tj. proizvod spreman za serijsku proizvodnju. Time je, zapravo, javnosti data mogućnost da uzme učešće u testiranju Diogena kao novog ljudskog humanog staništa, uz jasan plan da se istraživanja na projektu nastave. Mini-kuća Diogen predstavlja jednostavan, arhaičan objekat lociran u prirodi, koji je teorijski baziran na konceptu ideje o minimalističkoj kući koja se kroz istoriju razvijala još od vremena Vitruvija.
Diogen ne predstavlja životni smeštaj za hitne ili privremene čovekove potrebe, već dobrovoljno mesto čovekovog povlačenja. Projektovan je tako da funkcioniše u najrazličitijim klimatskim uslovima, nezavisno od postojeće infrastrukture, odnosno kao potpuno samostalni sistem. Voda koja je potrebna za funkcionisanje kuće prikuplja se od kišnice, i nakon korišćenja se prečišćava i ponovo koristi.
Kuća sama sebe snabdeva energijom, a potrošnja energije svedena je na minimum. Ovaj fundamentalni postulat projekta postoji i zbog još jedne ideje – namere da se koncentriše i smanji čovekovo usmerenje ka samo istinski bitnim stvarima. Po ovom konceptu Diogen podseća na knjigu “Walden/Life in the Woods” iz 1854. godine u kojoj je H. D. Thoreau napisao: “Otišao sam u šumu jer sam želeo da živim oslobođeno, da se suočim samo sa bitnim činjenicama o životu, i da proverim da li mogu da naučim ono čemu život tamo može da me poduči”.// ek MARE JANAKOVA GRUJIĆ
Više u EKO KUĆI No15
Mat pel zelena zgrada
PROJEKAT REKONSTRUKCIJE SKLADIŠTA ZAŠTIĆENOG KAO DEO INDUSTRIJSKOG NASLEĐA SAN FRANCISKA UJEDNO JE I PRVI OBJEKAT KOJI JE POSTIGAO LEED GOLD SERTIFIKAT U OVOM GRADU, PRI ČEMU JE DO SADA OSVOJIO I PREKO 20 NAGRADA I PRIZNANJA STRUKE U RAZNIM KATEGORIJAMA, VEZANIM KAKO ZA POSTIGNUT IZUZETAN STEPEN ODRŽIVOSTI, TAKO I ZA IZUZETNE ARHITEKTONSKE KVALITETE.
Kroz saradnju višestruko nagrađivanog arhitektonskog biroa iz San Franciska, Aidlin Darling Design, koji se odlikuje posvećenošću rešavanju problema održivosti u svakom projektu, sa kompanijom Matarozzi/Pelsinger Builders, takođe iz San Franciska, u ovom slučaju ujedno klijenta i glavnog izvođača radova, stvoren je multifunkcionalni prostor u kome održive strategije poput prirodne ventilacije ili ponovne upotrebe materijala i strukturalnih elemenata postaju neodvojiv deo arhitektonskog jezika.
Pošto proizvođači Matarozzi/Pelsinger Builders slove za kompaniju koja održivo građenje vidi kao cilj u svom budućem poslovanju, hteli su da to nedvosmisleno potvrde kroz projekat svog novog sedišta. Zato su kupili zaštićeni industrijski objekat, izgrađen oko 1912. godine sa namerom da ga renoviraju u skladu sa principima održive gradnje.
Uz saradnju sa arhitektima iz Aidlin Darling Design-a stvorili su koncept rekonstrukcije koji se bazirao na zadržavanju strukturalnih elemenata, jer su ih upravo oni, po njihovim rečima, i privukli ovom devastiranom nekadašnjem skladištu pivskih boca. Drvene grede su očišćene i ojačane, dok su pojedine iskorišćene za nameštaj i detalje u enterijeru. Multifunkcionalni prostor rekonstruisanog objekta, osim kancelarija Mat/Pel koje zauzimaju prvi nivo na drugom spratu, ima i prostor za izdavanje, dok prizemlje i deo dvorišta zauzima restoran koji pretenduje na LEED Platinum sertifikat za održive enterijere.
Među održivim rešenjima koja su doprinela dobijanju zlatnog LEED sertifikata je i upotreba obnovljivih izvora energije, u vidu instalacije solarnih panela snage 30kW, koji pokrivaju preko 30% potreba za električnom energijom godišnje, obezbeđujući tako 9 od 10 mogućih poena za kriterijum smanjenje potrošnje električne energije. //ek BOJANA STANKOVIĆ – Više u EKO KUĆI No07
OSIM OBLIKOVNE VREDNOSTI REŠENJE DUPLE FASADE DOPRINELO JE REŠAVANJU MNOGIH ARHITEKTONSKIH PROBLEMA, KAO ŠTO JE ZAŠTITA OD SUNCA I KONTROLA UPLIVA DNEVNOG SVETLA, PRIVATNOST UNUTAR OBJEKTA I POSTIZANJE PRIRODNE VENTILACIJE. TIME JE OMOGUĆENO REŠAVANJE UNUTRAŠNJOSTI OBJEKTA KAO JEDINSTVENE FUNKCIONALNE CELINE PODELJENE TRANSPARENTNIM PREGRADAMA, ČIME JE OMOGUĆENA NESMETANA POPREČNA VENTILACIJA I VIZUELNI KONTAKT SA SPOLJNIM OKRUŽENJEM.
Kuća ’’El Muro’’
KUĆA ’’ZID’’, SAMOODRŽIVA BIOKLIMATSKA KUĆA, NALAZI SE NA POZNATOJ TURISTIČKOJ DESTINACIJI, U MESTU TENERIFE NA KANARSKIM OSTRVIMA. PODIGNUTA JE BLIZU OBALE MORA I PRIPADA BIOKLIMATSKOM NASELJU, JEDINSTVENOM NASELJU OVAKVE VRSTE U SVETU.
Bioklimatsko naselje se sastoji od 25 kuća zamišljenih tako da korišćenje energije za njihovo funkcionisanje bude ekološki što prihvatljivije. Visoka energetska efikasnost karakteriše materijale koji se koriste za izgradnju ovih objekata, kao i arhitektonski koncept gradnje. Naselje je zamišljeno tako da bude potpuno čisto, zahvaljujući korišćenju obnovljivih i čistih izvora energije – vetru, vodi i suncu.
’’El muro’’ (Zid), bioklimatska kuća arhitektonskog studjia Jose Luis Rodrigues Gil, jedna je od nagrađenih kuća na konkursu. Ideja ovog projekta je da se izgradi samoodrživi objekat, dobro integrisan u pejzaž Kanarskih ostrva, koji karakteriše izuzetno kaskadno i strmo zemljište. Južno orijentisani zidovi od prirodnog kamena, bazalta, na koje se oslanja ova građevina, svetla struktura od lameliranog drveta, čelično kućište i staklena fasada, osnovni su elementi ovog objekta. Ovakav tip projekta povezuje dnevnu zonu sa eksterijerom, omogućavajući tako pasivni zahvat sunčeve energije, veliku dnevnu osvetljenost i otvorene vizure prema moru. Vertikalni klizni panoi i krovni brisoleji omogućavaju kontrolu i zaštitu objekta od prekomernog sunčevog zračenja. Iz glavnog kamenog zida, sa severne strane, nalazi se noćna zona, formirana od malih intimnih prostorija za spavanje, koje su sa spoljne strane optimalno termilki izolovane.
Upotrebom lokalnih, ekoloških materijala, smanjuje se štetan uticaj objekta na životnu sredinu, a time i količina otpada koji se stvara. Kuća je termički izolovana, tako da eliminiše gubitke toplote ili hladnoće i smanjuje spoljnu buku. Osnova energetskog koncepta je korišćenje solarne energije.
Projekat ’’25 bioklimatskih objekata’’ je jasan primer integracije obnovljivih izvora energije u zgrade. Ovakvi projekti nam pokazuju različite opcije u okviru usmerenja na korišćenje prirodnih resursa za proizvodnju električne energije.// ek IVANA NIKOLIĆ – Više u EKO KUĆI No 07
PROJEKAT ’’25 BIOKLIMATSKIH OBJEKATA ZA TENERIFE’’ PROISTEKAO JE IZ INTERNACIONALNOG TAKMIČENJA PROMOVISANOG OD STRANE PARLAMENTA I TEHNIČKOG INSTITUTA ZA OBNOVLJIVE IZVORE ENERGIJE (ITER).
Ideja ovog projekta je da se izgradi samoodrživi objekat koji je integrisan u pejzaž Kanarskih ostrva.
Krov pod nagibom, ispod kojeg se nalazi veliki deo strukture objekta, definisan je sunčevim zračenjem i sadrži solarne fotonaponske panele i kolektore.
