Search
Close this search box.
congress

Dijalog o klimatskim promenama

Dijalog O Klimatskim Promenama 2023

Zašto je važno da razgovaramo o klimatskim promenama? Ima li nade održati globalnu temperaturu na zadovoljavajućem nivou? I kakve su posledice klimatskih promena za nas

Ekotehnologije

DAN PLANETE ZEMLJE
U svetu se nizom manifestacija obeležava Dan planete Zemlje, 22. aprila sa ciljem da ljude podseti u kakvom se stanju nalazi priroda planete na kojoj žive. Sveha obeležavanja Dana planete je da se upozori na opasnost koja  preti životu na Zemlji usled naglog razvoja industrije i porasta potrebe za energijom, što je dovelo do ispuštanja velikih količina otrovnih supstanci u atmosferu i povećanog iskoriščavanja fosilnog goriva, a posebno uticalo i na globalno zagrevanje i klimatske promene. Dan planete Zemlje je obeležen i u Srbiji nizom akcija koje su usmerene na upoznavanje građana sa problemima sa kojima se suočavaju ekosistemi i zagađene urbane zone i načinom na koji se može poboljšati stanje životne sredine.

SOLARNA ĆELIJA IZ ŠTAMPAČA ZA DVE SEKUNDE
Pomoću novog  štampača, izuma naučnika sa univerziteta u Melburnu, moguće je štampanje solarnih ćelija veličine lista papira formata A3. Ovaj štampač koristi poluprovodno mastilo, a kapacitet proizvodnje mu je jedna solarna ćelija na svake dve sekunde. S obzirom da se štampanje vrši na fleksibilnim materijalima, solarne ćelije dobijene na ovaj način odlikuju se raznolikom primenom i većom prilagodljivošću u poređenju sa silicijumskim solarnim panelima. Moguće ih je koristiti za proizodnju električne energije bilo da su postavljene na krovu zgrade, na staklenim površinama ili na ličnim uređajima kao što su laptop ili mobilni telefon.

NOVI PRISTUP DOBIJANJA ČISTE ENERGIJE IZ BILJAKA
Milioni godina evolucije doveli su do toga da biljke postanu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnoga istraživanja se bave veštačkim izazivanjem procesa fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA – University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu, koji daje novo značenje terminu “zelena energija“. Njihova tehnologija omogućava sakupljanje energije generisane kroz proces fotosinteze pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija iskoristi za pokretanje malih električnih uređaja.

BIOMASA JE VELIKI POTENCIJAL SRBIJE
Predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, 15. maja 2013. godine na Forumu o obnovljivim izvorima energije istakli su da je jedan od ciljeva Vlade da ohrabri investitore u oblasti zelene gradnje. Na skupu održanom na Beogradskom sajmu u okviru Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, rečeno je da je najveći potencijal Srbije biomasa. Savetnik u Ministarstvu energetike Rastislav Kragić rekao je da to ministarstvo radi na formiranju tržišta biomase, dodavši da akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije do 2020. godine podrazumeva da se 27% ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora. Najavio je i ulaganje u biomasu, male hidroelektrane, geotermalnu energiju i energiju vetra i sunca. Predstavnici Ministarstva energetike su takođe istakli da do marta sledeće godine treba da bude doneseno 30 podzakonskih akata, kako bi Zakon o efikasnom korišćenju energije, donet 15. marta ove godine, mogao uspešno da se sprovodi.

FLUORESCENTNA BOJA POVEĆAVA EFIKASNOST SOLARNIH ĆELIJA ZA 38%
Istraživači sa američkog Univerziteta Jejl otkrili su kako da na jednostavan način povećaju efikasnost polimernih solarnih ćelija za neverovatnih 38% – premazivanjem fluorescentnom bojom. Polimerne solarne ćelije su veoma popularne zbog niske cene, male težine, velike iskoristive površine i mehaničke fleksibilnosti, a jedina mana im je relativno niska efikasnost pri pretvaranju solarne energije u električnu. Organske fluorescentne boje poboljšavaju apsorpciju svetlosti i recikliraju elektrone, što dovodi do ubrzavanja pretvaranja svetlosti u energiju. Da bi postigli ovaj novi, radikalno viši nivo konverzije energije, istraživači  sa Jejla oslonili su se na poznati biohemijski mehanizam – Forsterov rezonantni energetski transfer (FRET). Vođa projekta Andre D. Taylor rekao je da se njihovo otkriće može iskoristiti kako bi se poboljšao dizajn i kvalitet budućih solarnih ćelija.

BETON SA LJUSPICAMA SUNCOKRETOVIH SEMENKI
S obzirom da su ljuspice suncokretovih semenki jedan od bitnih otpadnih materijala u prehrambenoj industriji, istraživači sa Univerziteta Namik Kemal u Turskoj rade na pronalaženju novih primena ovog nusproizvoda kako bi smanjili ekološki otisak pri proizvodnji suncokretovog ulja. Jedan od načina smanjenja ove vrste otpada je i njegova inovativna primena u kompozitnim i ekološki prihvatljivim materijalima koji svoje mesto pronalaze u industriji i građevinarstvu. Istraživači navode da bi beton sa većom koncentracijom ljuspica bio pogodan za upotrebu kao izolacioni materijal. Niska gustina ljuspica karakteriše laki beton, koji bi mogao da nađe primenu u  građevinarstvu, iako istraživači sugerišu da bi njegovo korišćenje trebalo da bude ograničeno na zgrade do jednog sprata visine. Pošto imaju visoku kaloričnu vrednost, ljuspice suncokretovih semenki takođe mogu biti presovane u pelet i korišćene za potrebe grejanja.

Ekološke lampe

Rođen u Boru 1985. godine, Marko Vučković je diplomirao na Beogradskoj politehnici na smeru Dizajn industrijskih proizvoda. Industrijski dizajn za Marka predstavlja veliki izazov i zadovoljstvo – od radosti stvaranja (spajanja ideje i osećaja, funkcionalnosti i estetike, tog večitog kompromisa između onoga što nam je potrebno i onoga u čemu ćemo uživati), preko finalnog proizvoda, kada delo postaje trajno svedočanstvo velike posvećenosti, sve do glavne nagrade: pohvale i priznanja drugih. Pored industrijskog dizajna, bavi se grafičkim dizajnom, ilustracijom i likovnom umetnošću. Učestvovao je na brojnim takmičenjima i grupnim izložbama. U Berlinu mu je 2009. godine Bosch Foundation dodelila prvu nagradu za crtež. Dobitnik je druge nagrade na Mikser festivalu 2011. godine za KARE design – Super Smart Everyday Object. Umetnost je uvek bila njegova najveća strast, i oduvek je znao da će se njome baviti. Proveo je mnogo godina crtajući i slikajući, a voli i dizajn enterijera. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih i Designanddesign nagrade za Saturn zidni sat. Radovi su mu objavljivani u magazinima širom sveta. Najviše ga inspiriše priroda i želja mu je da kroz industrijski proizvod pomiri hladan, minimalistički dizajn sa čovekom i njegovim potrebama.// Više u EKO KUĆI No8

Vila 3s

GLEDANA SA STRANE GLAVNOG ULAZA, VILA 3S IZGLEDA KAO BILO KOJA OBICNA KUĆA. NJENA JEDINSTVENOST DOLAZI DO IZRAŽAJA TEK KAD SE PROMATRA SA JUŽNE STRANE, GDE SU JOJ ZIDOVI NAGNUTI, ŠTO DAJE DINAMIKU POKRETA I ČINI DA VILA UVEK IZGLEDA DRUGAČIJE, U ZAVISNOSTI OD UGLA POSMATRANJA.
Vila 3s smeštena je u okolini Graca u Austriji, u ređe naseljenom predelu, gde priroda zauzima najviše prostora. Kao i sve kuće u njenoj okolini, i Vila 3s morala je da ispuni sve uslove urbanističkog plana, između ostalih, da ima kosi krov na dve vode. Pored toga, arhitekti projektnog biroa Love Architecture morali su da zadovolje i želju vlasnika da kuća bude autentična, a ipak u duhu krajolika. To nije bio ni malo lak zadatak, kada se uzme u obzir da su svi postavljeni uslovi morali da se uklope i u ograničeni budžet investitora. Projekat za Vilu 3s završen je 2010. godine. Kuća je urađena u savremenom stilu, i zauzima površinu od 145m2. Dnevni boravak koji se proširuje na vrt, i lagani prelaz između unutrašnjosti kuće i bašte, glavne su postavke u zamisli ove neobične kuće.
Prilikom projektovanja Vile 3s arhitekti su primenili načela pasivnog solarnog dizajna, posvetivši veliku pažnju iskorišćavanju toplotne energije Sunca. Čitava kuća, kao i prostorije unutar nje, orijentisani su ka južnoj strani, koja je u potpunosti pokrivena prozorima i velikim staklenim zidovima. Ovakav dizajn  omogućava potpunu osvetljenost unutrašnjih prostorija i iskorišćavanje energije Sunca na najoptimalniji način. Krov kuće je od betona koji, delujući kao toplotni akumulator, skladišti višak dobijene toplote tokom zimskih dana. U toku noći, ta akumulirana toplota se postepeno otpušta i zagreva prostorije unutar kuće. Kako bi se sprečilo preterano zagrevanje termalnih elemenata u toku leta, iznad krovne konstrukcije je postavljen debeo sloj termičke zaštite.

Vila 3s smeštena je na padini sa koje se neometano pruža široki pogled na okolni pejzaž. Takav teren poslužio je arhitektima da se poigraju sa nagibom i nivoima. Tako su prilazni deo kuće i parking smešteni na višem nivou u odnosu na sam objekat. Gledana sa strane glavnog ulaza, Vila 3s izgleda kao bilo koja obična kuća. Njena jedinstvenost dolazi do izražaja tek kad se promatra sa južne strane, gde su joj zidovi nagnuti, što čini da vila uvek izgleda drugačije, u zavisnosti od ugla posmatranja.

Unutrašnji zidovi kuće visoki su i do 4 m, pa se enterijer čini mnogo prostranijim nego što zapravo jeste. Sve prostorije unutar kuće organizovane su oko dnevne sobe, u čiju celinu ulaze kuhinja i trpezarija. Velike staklene površine, sa velikim kliznim vratima i terasama koje vode ka imanju, imaju ulogu da izbrišu granicu između unutrašnjosti i spoljašnjosti. //ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ- Više u EKO KUĆI No08

PRILIKOM PROJEKTOVANJA VILE 3S ARHITEKTI SU PRIMENILI NAČELA PASIVNOG SOLARNOG DIZAJNA I VELIKU PAŽNJU SU POSVETILI ISKORIŠĆAVANJU TOPLOTNE ENERGIJE SUNCA.

U enterijeru preovlađuje bela boja, a jedini kontrast predstavlja parket urađen od tamnog drveta, koji se iz dnevne sobe nastavlja ka terasi.

Vila 3s

GLEDANA SA STRANE GLAVNOG ULAZA, VILA 3S IZGLEDA KAO BILO KOJA OBIČNA KUĆA. NJENA JEDINSTVENOST DOLAZI DO IZRAŽAJA TEK KAD SE PROMATRA SA JUŽNE STRANE, GDE SU JOJ ZIDOVI NAGNUTI, ŠTO DAJE DINAMIKU POKRETA I ČINI DA VILA UVEK IZGLEDA DRUGAČIJE, U ZAVISNOSTI OD UGLA POSMATRANJA.

Vila 3s smeštena je u okolini Graca u Austriji, u ređe naseljenom predelu, gde priroda zauzima najviše prostora. Kao i sve kuće u njenoj okolini, i Vila 3s morala je da ispuni sve uslove urbanističkog plana, između ostalih, da ima kosi krov na dve vode. Pored toga, arhitekti projektnog biroa Love Architecture morali su da zadovolje i želju vlasnika da kuća bude autentična a ipak u duhu krajolika. To nije bio nimalo lak zadatak, kada se uzme u obzir da su svi postavljeni uslovi morali da se uklope u ograničeni budžet investitora. Projekat za Vilu 3s završen je 2010. godine. Kuća je urađena u savremenom stilu, i zauzima površinu od 145m2. Dnevni boravak koji se proširuje na vrt, i lagani prelaz između unutrašnjosti kuće i bašte, glavne su postavke u zamisli ove neobične kuće.
Prilikom projektovanja Vile 3s arhitekti su primenili načela pasivnog solarnog dizajna, posvetivši veliku pažnju iskorišćavanju toplotne energije Sunca. Čitava kuća, kao i prostorije unutar nje, orijentisani su ka južnoj strani, koja je u potpunosti pokrivena prozorima i velikim staklenim zidovima. Ovakav dizajn  omogućava potpunu osvetljenost unutrašnjih prostorija i iskorišćavanje energije Sunca na najoptimalniji način. Krov kuće je od betona koji, delujući kao toplotni akumulator, skladišti višak dobijene toplote tokom zimskih dana. U toku noći, ta akumulirana toplota se postepeno otpušta i zagreva prostorije unutar kuće. Kako bi se sprečilo preterano zagrevanje termalnih elemenata u toku leta, iznad krovne konstrukcije je postavljen debeo sloj termičke zaštite.

U enterijeru preovlađuje bela boja, a jedini kontrast predstavlja paket urađen od tamnog drveta, koji se iz dnevne sobe nastavlja ka terasi. Krov kuće i terasa pokriveni su drvetom, i posmatrani odozgo čine jednu celinu nepravilnog oblika.

Vila 3s predstavlja pravi primer kuće urađene u savremnom stilu, koja se odlikuje nepravilnim oblikom i primenom ekološkog pristupa u postupku oblikovanja.////ek ALEKSANDRA RADINOVIĆ- Više u EKO KUĆI No08

SVE PROSTORIJE UNUTAR KUĆE ORGANIZOVANE SU OKO DNEVNE SOBE, U ČIJU CELINU ULAZE KUHINJA I TRPEZARIJA.

Kuptatilo ima sopstvenu zastakljenu terasu u kojoj je smešten tuš.

Mobilne ekotehnologije

PROZORSKI SOLARNI PUNJAČ
Staklena površina prozora može mnogo da pomogne pri korišćenju solarne energije. Ovaj punjač se lepi za prozorsko okno. Sunčevim zracima puni bateriju vašeg telefona ili MP3 plejera, efikasno. Ima integrisanu litijumsku bateriju od 1400 mAh. Kapacitet prikupljanja solarne energije je 5,5 V/130 mA.

SUNČANI SOLARNI PUNJAČ
Sunshine je ukrasna ’’vaza sa cvećem’’, koja se može postaviti na svaki sto u domaćinstvu, a služi kao punjač. Zbog svog jedinstvenog oblika i funkcije, može da predstavlja interesantan i održiv poklon. Pet solarnih panela pobrinuće se da upiju solarnu energiju i proslede je do svakog mobilnog uređaja.

PRENOSIVI SOLARNI PUNJAČ
Prenosivi solarni punjač ima ugrađen USB ulaz. Pomoću interesantnog jastučeta na vakuum, lako se može prikačiti na bilo koj prozor, kod kuće, u automobilu ili u avionu. Sadrži internu litijumsku bateriju od 1000 mAh, koja može da upija sunčevu energiju, gde god da se nalazite.

Kuća svetlosti

HOLISTIČKI PRISTUP PROJEKTOVANJU I IZGRADNJI OVE KUĆE OVENČAN JE BROJNIM NAGRADAMA I PRIZNANJIMA. “OVA KUĆA PREDVIĐA FUNKCIONISANJE ZGRADA U BUDUĆNOSTI” – KAŽE JURI TROJ. NAKON TRIDESET GODINA UPOTREBE, EKOLOŠKI TRAG BIĆE NEUTRALISAN, A NJENO DALJE KORIŠĆENJE NEĆE IMATI NEGATIVNE POSLEDICE PO PRIRODNU SREDINU.
Vizija stvaranja klimatski neutralnih zgrada, sa visokim stepenom komfora stanovanja, pokrenula je projekat MODEL HOME 2020 pod vođstvom kompanije Velux. U cilju razvoja održivih zgrada – zgrada budućnosti, u periodu od 2009. do 2011. godine sagrađeno je šest eksperimentalnih demonstracionih kuća, na šest različitih lokacija u pet različitih zemalja. Ove kuće treba da odgovore na vizije i tri glavna principa projekta MODEL HOME 2020 – energetski efikasno projektovanje, visoki stepen komfora stanovanja i minimalani uticaj na životnu okolinu. Takođe, kroz projekat je stavljena u prvi plan veza objekata sa različitim klimatskim, kulturnim i arhitektonskim uslovima u zemljama u kojima su sagrađeni.

U mestu Pressbaum kod Beča, u šumskoplaninskom regionu, sagrađena je Kuća svetlosti, kao treća po redu iz projekta MODEL HOME 2020 i prva CO2 neutralna kuća u Austriji, uzbudljive i privlačne arhitekture, sa naglašenim kosim krovom. Pri projektovanju kuće osnovni izazov je bio naći ravnotežu između energetski efikasne arhitekture i arhitekture koja unutrašnjosti kuće daje maksimum dnevnog svetla i sunčeve energije.
Autori Kuće svetlosti su arhitekte Matijas Hejn i Juri Troj, pobednici pozivnog konkursa, izabranih između devet mladih i perspektivnih austrijskih arhitekata poznatih po već uspešnim projektima i realizovanim objektima.

Parcela je veoma uska i dugačka, sa dvostrano strmim padom terena, limitirana sa dveju strana već sagrađenim objektima, a sa predivnim pogledom na šumu i jezero Weinerwaldsee.
Jedna od specifičnosti kuće je i jugozapadno orijentisan visokokvalitetan atrijum, okružen kuhinjom, trpezarijom i dnevnim boravkom, koji – osim obilja prirodne svetlosti tokom celog dana – omogućava i pasivne solarne dobitke toplote kroz vertikalne staklene stene. Dnevni boravak i trpezarija imaju visoko postavljene krovne prozore, koji putem interesantno osmišljenih tunela usmeravaju dnevnu svetlost u centar prostorije, a fasadni prozori omogućavaju veličanstvene poglede na okolinu i maksimalan pasivan zahvat sunčeve energije. U okviru severoistočnog zida u dnevnom boravku, koji prvenstveno služi za akumulaciju energije, nalazi se niša za sedenje i čitanje, iz koje se uživa u panoramskom pogledu na jezero. U potkrovlju se nalaze tri spavaće sobe i dva kupatila, sa centralnim hodnikom, koji je ujedno i veliki prostor za igru dece. Roditeljska soba prima jutarnje svetlo preko atrijuma, na koji su istovremeno mogući pogledi iz više prostorija. Podrum se može koristiti kao poslovni prostor ili mali odvojeni stan.

Najmarkantniji deo kuće je krov, koji je u odnosu na jugozapadnu fasadu isturen za jedan metar, i na taj način skriva neatraktivnu susednu kuću, a krovne prozore transformiše u svetlosne tunele, koji sunce i nebo “dovode” u dnevni boravak.
Projekat je sa posebnom pažnjom osmišljen u segmentu ekologije, s obzirom na drvenu konstrukciju, drvenu unutrašnju i spoljnu oblogu, na upotrebu ekobetona, toplotne izolacije bazirane na ovčijoj vuni, kao i mnogih sličnih, ekološki osmišljenih detalja.// ekLJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No03

Tehnologija eko gradnje?

TEHNOLOGIJA EKOLOŠKOG GRAĐENJA PODRAZUMEVA KOMBINACIJU TRADICIONALNIH I NOVIH MATERIJALA I NAČINA GRAĐENJA, ŠTO OMOGUĆAVA ZNAČAJNO SMANJENJE POTREBA ZA ENERGIJOM I AKTIVNO DOPRINOSI ZAŠTITI ŽIVOTNE OKOLINE.
Mere ekološkog građenja su izuzetno kompleksno područje, jer proizilaze iz mnoštva posebnih disciplina – od gradnje gradova, preko arhitekture, do upotrebe aktivnih tehničkih sistema, o kojima treba voditi računa pojedinačno, ali i u međusobnim korelacijama. Odnos prema zelenilu, vazduhu, zemljištu, vodi važan je isto koliko i odnos prema vrstama materijala koji se koriste, načinu eksploatacije objekata i kasnije mogućnosti recikliranja svega što je u njih ugrađeno. Danas se traži multidisciplinarni pristup projektovanju, koji zahteva učešće stručnjaka iz raznih oblasti, uz sinhronizaciju rada svih članova tima. Specijalizacija u ovoj oblasti postaje sve značajnija, a ekološki ispravno graditi znači iskoristiti što je moguće racionalnije prirodne potencijale okruženja, savremena tehnička i tehnološka dostignuća, i uspostaviti pravilan balans svih komponenti.
Čovek je oduvek sebi pravio dom. Najpre je tražio prirodna skloništa, a onda je počeo da ih pravi sam. Mera njegovog doma bila je u skladu sa njegovim potrebama, ali je nagli (i nekontrolisani) tehnološki razvoj tokom 20. veka narušio ovu ravnotežu.
Zgrade su značajno promenile naše prirodno okruženje. Ne samo da troše najveći deo proizvedene energije, već troše i ogromne količine materijala, koji kasnije, nažalost, postaje ogromna količina građevinskog otpada. Za izgradnju objekata utroši se oko 40% kamenog materijala, 25% drvene građe, 16% vode, 40% energije. Dodajte tome odgovarajuće količine nameštaja, bele tehnike i druge opreme. Zamislite samo kako izgleda sve to kao građevinski i elektronski otpad sa kojim ne možemo ništa korisno da uradimo. Zbog toga je veoma važno koristiti ekološke materijale, i to u svim segmentima gradnje, a naročito razmišljati o vremenu „posle”, kada objektima prođe vek trajanja, tj. unapred voditi računa da se upotrebljeni materijali mogu reciklirati i koristiti ponovo; na taj način postižemo dva cilja istovremeno – ne trošimo nove resurse i ne pravimo novi otpad.

Dakle, tehnološki ispravno graditi znači što je moguće štedljivije koristiti materijale, okrenuti se onim recikliranim gde god je to moguće, racionalno upotrebiti pomoćna tehnička sredstva i što bolje se osloniti na tradiciju građenja u odgovarajućem kontekstu.
Tokom istorije, u svakodnevnoj arhitekturi – za razliku od prestižnih građevina kulturnog značaja – uvek se težilo smanjenoj i efikasnoj upotrebi energije i dostupnih resursa. Pored odgovornog korišćenja karakterističnih lokalnih materijala, kao što su kamen i drvo, štednja je bila osnov za njihovu pažljivu upotrebu. Odlučujući preokret je nastao u vreme tzv. industrijske revolucije. Resursi i energije su postali dostupni u neograničenim količinama, a za razvoj arhitekture to je značilo prevazilaženje prirodnih ograničenja i novi ideal – „sve je izvodljivo”. Tehnološki napredak doprineo je i razvoju materijala, a njihove nove sposobnosti najpre su isprobane na velikim inženjerskim konstrukcijama – mostovima, železničkim stanicama, izložbenim halama itd. Kristalna palata Džozefa Pakstona, podignuta 1851. godine u Londonu, označila je početak revolucije u građevinarstvu.
U ranim danima modernizma, podsticaj istraživanju i unapređenju materijala dolazio je od velikih potreba za zgradama novog koncepta – transparentnih površina, svetlih, provetrenih i osunčanih prostorija. Put je vodio ka ideji prefabrikacije, kojoj je svoj doprinos dao i Le Korbizijeov „Dom-Ino” sistem iz 1917. godine. Njegovo interesovanje za stambenu arhitekturu severnoafričkih gradova dalje je rezulturalo novim građevinskim elementom – brisolejima, koji predstavljaju jednostavnu zaštitu od sunca, a imaju i konstruktovnu ulogu u prihvatanju opterećenja, tako da su potpuno u duhu današnje ekonomske i energetske efikasnosti.
Nemački arhitekta Martin Vagner razvijao je ideju održivosti sa sociološkog i ekološkog stanovišta. Razvio je koncept „rastuće kuće”, sa velikim staklenim površinama za pasivno grejanje i modularnim sistemom za proširenje prostora, koji omogućava praćenje rasta porodice.
Posle Drugog svetskog rata, modularni sistem gradnje koristio se u mnogim zemljama. Bukminster Fuler je radio na unapređenju svojstava građevinskih elemenata, kao što su industrijska proizvodnja, smanjena težina, manja cena, varijabilnost, ponovna upotreba, transport i primena u ekstremnim klimatskim uslovima. Svojom idejom „Svemirski brod Zemlja”, Fuler je kreirao globalni koncept zgrade, sa dodatnim instalacijama potrebnim za njeno funkcionisanje.//Više u EKO KUĆI No03

Ispod Sunca

P oostojeće zgrade su često zanemarene Pepeljuge sveta zelene gradnje. Njihov potencijal u okviru doprinosa smanjenja ugljendioksida veoma je lako prevideti, jer im se prilikom rekonstrukcije uvek uzima u obzir njihova eko-energetska održivost. „Novi efekat staklene bašte nas izaziva na preispitivanje našeg verovanja u osnove tehnološkog napretka zapadnog sveta. Promena verovanja je kulturna promena, a u tu promenu su umešani i umetnost i umetnici” – kaže istoričar umetnosti Entoni Gormli. Arhitekte i graditelji su još više umešani u kulturnu promenu, jer sa trenutnim principima projektovanja zgrada i naglaskom na emisiju ugljen-dioksida gledaju decenijama i vekovima u budućnost.
Jedna kuća u širem centru Birmingema privlači mnogo pažnje. Vlasnik kuće i autor projekta, arhitekta Džon Kristofers (John Christophers), odlučio je da renovira i proširi postojeću kuću staru 170 godina, iz ranog viktorijanskog perioda.
Površina postojeće, klasične engleske kuće iz 19. veka duplirana je i u prizemlju i na spratu, a proširena je u zoni potkrovlja u novom delu. Kuća je porasla u visinu da uhvati sunčevu svetlost, a proširena je u osnovi, u segmentu bočnog dela dvorišta, stvarajući tako više prostora za porodični život. Koncepcija otvorenog prostora u vertikalnom smislu otvorila je volumen dnevnog boravka visinom koja se proteže kroz dve etaže. Rekonstrukcija kuće omogućila je proširenje postojećih prostorija i formiranje novih funkcionalnih celina.

U prizemlju su smeštene sledeće prostorije: ulaz, hodnik, WC, garderoba, ostava za bicikle, trpezarija, kuhinja, dnevni boravak i garaža. Dvorišna fasada je gotovo cela u staklu, omogućavajući da se u budućnosti dogradi staklenik. Na spratu su tri spavaće sobe, dva kupatila i radni prostor, sa unutrašnjim škurama koje omogućavaju pogled na dnevni boravak. U potkrovlju su studio, tehničke ostave i terasa. Potkrovlje je planirano kao prostor za studio sa terasom, sa koje se pruža predivan pogled na poslovni centar Birmingema. Krov potkrovlja je izveden u zahtevanoj visini, nagibu i orijentaciji za postavljanje fotonaponskih panela i solarnih kolektora, koji snabdevaju kuću sa 92% potrebne energije.

Rekonstrukcijom je kuća dobila oznaku nivoa 6, koji je najviši – najbolji nivo („zero carbon”), a prema Pravilniku za održive zgrade u Velikoj Britaniji. To zapravo znači da se u celoj kući ne koriste fosilna goriva za grejanje, zagrevanje tople vode, rasvetu, kompjutere… Sve je obnovljiva energija. Nema radijatora za grejanje prostora, samo peć na drva koja se koristi kada su najhladniji dani u zimskom periodu. Cirkulacija vazduha je kontrolisana da bi se izbegli gubici u grejanju. Unutar zidova i podova su membrane koje služe da spreče protok hladnog vazduha unutar zgrade i onemoguće gubitke toplote iz unutrašnjeg prostora.

U osnovi, ova kuća je kao veliki balon koji mora da bude nepropustljiv za vazduh. Mnoge ideje nisu zahtevale previše rada pri realizaciji. Postojeće jasenovo drvo u dvorištu obezbeđuje senku u letnjem periodu, a zimi pušta sunčeve zrake u kuću. Rasveta u potkrovlju je višeg nivoa žute boje nego što je to uobičajeno, „varajući” na taj način naš mozak da da je toplije no što jeste. „Mislio sam da će ljudi, dolazeći u kuću u kojoj nema grejanja, podsvesno misliti kako im je hladno, ali rasveta ima mnogo topliju temperaturu boje nego što je uobičajeno, što znači, ja se nadam, da će ljudi imati osećaj dodatne toplote u prostoru” – kaže arhitekta i vlasnik kuće Džon Kristofers.

Tokom izgradnje kuće primenjena je ekološka zelena tehnologija na novi način, a lekcije naučene na ovom projektu već se koriste na novim projektima. Integracija nove kuće sa postojećom okolinom veoma je važna. Iako ima potpuno različit karakter od ostalih kuća u ulici, ona doprinosi modernom izgledu ulične perspektive. Kuća se izdvaja svojim izgledom, jer je puna neobičnih, zadivljujićih i veoma dobro smišljenih detalja, sa snažnim i pažljivim dizajnom izuzetnog kvaliteta.// ekLJILJANA RADOJIČIĆ – Više u EKO KUĆI No03

Kibic fenster na engleski način